Šta to beše privatnost, a šta dostojanstvo?

(Izvor: NUNS) Pravo pojedinca na privatnost, dostojanstvo, čast i ugled trebalo bi da ograničava slobodu medija. Međutim, kako bi privukli publiku, mediji često u izveštajima o krivičnim delima ili izveštajima sa suđenja objavljuju detalje iz privatnog života žrtve i(li) počinilaca zločina, detalje o načinu na koji je izvršeno krivično delo i obavezno pitaju komšije za mišljenje. Na taj način nastavljaju da kopaju po ranama žrtava i njihovih najbližih pod parolom „to narod hoće da čita/gleda“, iako nikako nije od interesa za javnost. 

Prema Kodeksu novinara Srbije novinar je dužan da poštuje privatnost, dostojanstvo i integritet ljudi o kojima piše, posebno kada se radi o osetljivim grupama, a naročito deci. Ipak javne ličnosti, funkcioneri i postavljena lica moraju biti unapred svesni da im je pravo na privatnost donekle ograničeno, te moraju da trpe kritiku u vezi svog rada. Dok se podaci iz privatnog života javnih ličnosti objavljuju samo ukoliko je to u interesu javnosti.

Sva navedena pravila važe i kada se izveštava o postupcima pokrenutim pred nadležnim organima, odnosno, o istrazi, podizanju optužnice ili izveštavanju sa suđenja.

A Kodeks novinara Srbije dodatno precizira: „Čak i ukoliko nadležni državni organi objave podatke koji spadaju u domen privatnosti počinioca ili žrtve, mediji tu informaciju ne smeju da prenose. Greška državnih organa ne podrazumeva „dozvolu“za kršenje etičkih principa profesije“.

Prenošenje detaljnog svedočenja o silovanju nije u interesu javnosti

Suđenje bivšem učitelju glume Miroslavu Aleksiću za silovanje i zlostavljanje više njegovih nekadašnjih učenica izaziva veliko interesovanje medija i javnosti. Međutim, iako je suđenje otvoreno za javnost, prenošenje detaljnih iskaza učesnika u postupku nije u skladu sa profesionalnim standardima.

Generalna sekretarka Saveta za štampu Gordana Novaković kaže da je prenošenje svedočenja Milene Radulović sa suđenja Aleksiću problematično i bez dovoljno profesionalne pažnje.

“Istina je da je suđenje otvoreno za javnost i da je svedokinja sa tim upoznata, pa mediji možda i ne krše njeno pravo na privatnost prenošenjem svih detalja tog iskaza, ali skakako ugrožavaju pravo na dostojanstvo žrtve. Ona je suočena sa beskrajnim ispitivanjem advokata otpuženog i mora da više puta ponavalja najsitinije detalje svog traumatičnog iskustva i mediji bi zaista trebalo da vode računa o tome da se o suđenju može izveštavati i bez tih mučnih detalja. Jer, to nije retraumatizujuće samo za nju, već verovatno i za druge žene koje imaju takva iskustva, ali i potencijalno obeshrabrujuće za one koje se plaše da prijave seksualno nasilje”, objašnjava Gordana Novaković.

Ona dodaje i da mediji pišu o detaljima koji nemaju veze sa suđenjem.

“Mediji se bave time ko je od koleginica/kolega došao u sud, kako se ponašao Milenin dečko, ko je on, kako je ko bio obučen i slične stvari, koje skreću pažnju sa suštine na stvari koje nisu ni od kakvog značaja”, navodi generalna sekretarka Saveta za štampu.

Mediji/lešinari

Kada je ubijena transrodna devojka N.M. prošle godine u Beogradu, mediji su nekako dolazili do detalja iz istrage. Danima se sa senzacionalizmom pisalo na koji način je devojka ubijena i kako je ubica skrnavio njeno telo. Pored toga, spekulisalo se o motivima zločina, izveštavalo se sa sahrane, iznošeni su detalji iz privatnog života žrtve koji nisu ni od kakvog javnog značaja, intervjuisana je majka, kao i članovi šire porodice, komšije, cimerka… Nekoliko meseci kasnije, kada je optužnica podignuta, medji su ponovo preneli detalje iz optužnice.

„Ovakvim pisanjem prekršene su brojne tačke Kodeksa koje se odnose na poštovanje privatnosti i dostojanstva žrtve, iznošenje spekulacija i neproverenih infromacija prilikom izveštavanja o tragedijama, zloupotrebu emocija ljudi koji su u stanju šoka i ne mogu racionalno da razmišjaju, kao i odredbe koje zabranjuju upotrebu uznemirujućih sadražaja i unošenje straha među ljude“, objašnjava Gordana Novaković.

Takođe, kako kaže, odmah je otkriven i identitet osumjičenog i njemu je sve vreme u medijima kršeno pravo na pretpostvku nevinosti.

Ona primećuje da je u medijima veoma potencirano da se radi o transrodnoj osobi iako nije bilo dokaza da je ubistvo u vezi sa rodnim identitetom žrtve.

„Neretko, ovi tekstovi su bili praćeni i užasnim komentarima čitalaca, kojima se diskriminišu i vređaju transrodne osobe. Još dok se za devojkom tragalo, pojedni mediji su objavili njene fotografije pre tranzicije, za šta ne postoji nikakav razlog, jer ona više tako ne izgleda. Takođe, ne postoji nikakav javni interes da se, kroz izjave komšija ili poznanika, insistira na tome da li su je doživljali kao muškarca ili kao ženu“, zaključuje ona.

Politički funkcioneri, izabrani i postavljeni nosioci javnih funkcija moraju da trpe kritiku u vezi svog rada

Političari su javne ličnosti sa najnižim očekivanjima u pogledu privatnosti. Vršenje javne funkcije ili težnja ka političkoj funkciji nužno izlažu pojedinca pažnji javnosti, uključujući i privatni život.

Zakon o javnom informisanju i medijima kaže da „izabran, postavljen, odnosno imenovan nosilac javne i političke funkcije dužan je da trpi iznošenje kritičkih mišljenja, koja se odnose na rezultate njegovog rada, odnosno politiku koju sprovodi, a u vezi je sa obavljanjem njegove funkcije bez obzira na to da li se oseća lično povređenim iznošenjem tih mišljenja“.

Javnost ima pravo da zna o zloupotrebama javnih funkcija, nenamenskom korišćenju državnog novca, zaštiti javnog zdravlja, bezbednosti i životnoj sredini, zaštiti nacionalne bezbednosti, kriminalu i sličnim temama.

Autorka: Ivana Kragulj