Izveštavanje pojedinih medija o devojčici iz Bora: Od senzacionalizma do kršenja etičkih standarda, ali i zakona (VIDEO)
(Izvor: Insajder) Tokom 11 dana izveštavanja o nestanku i sudbini Danke Ilić, brojni mediji su u trci za klikom, pogazili sve etičke standarde. Danima su smenjivali skandalozni naslovi i objavljivale takozvane ekskluzivne vesti i to – pozivajući se na informacije iz istrage. I kao da to nije bilo dovoljno, nakon tvrdnji iz MUP-a da je Danka ubijena i apela da se ne objavljuju detalji zločina – čelnici policije su bili ti koji su javno iznosili stravične detalje. odlučne reakcije i sankcija nadležnih a to su – Ministarstvo informisanja, Regulatorno telo za elektronske medije i kancelarija povernika i dalje – nema.
Urednik i novinar su dužni da sa pažnjom primerenom okolnostima i u skladu sa pravilima novinarske struke, pre objavljivanja informacije, provere njenu istinitost i potpunost, ali i da informacije prenesu verodostojno. Tako kaže zakon. Međutim, senzacionalističko, uznemirujuće i sramotno izveštavanje pojedinih tabloida otkako je nestala dvogodišnja devojčica iz Bora, pokazalo je pravo lice medijske scene u Srbiji. Bez imalo saosećanja sa porodicom, prenošenjem neproverenih detalja i teorija nestanka male Danke – pojedini mediji su pogazili sve etičke standarde novinarstva, ali i osnovna pravila ljudskosti i pristojnosti.
„Kršeno je pravilo koje kaže da nagađanja ne smeju da budu predstavljena kao činjenice. Kršeno je pravilo koje kaže da novinar ne sme da grubo optužuje ljude bez ikakvih dokaza. Kršeno je pravilo koje kaže da postoji pretpostavka nevinosti. Mi znamo da je ova žena iz Rumunije bila praktično optužena za kidnapovanje tuđeg deteta. Prekršeno je pravilo koje kaže da nije dozvoljeno uznemiravanje i zastrašivanje građana. Prekršeno je pravilo koje kaže da se ne razgovara sa porodicama koje su doživele tragediju. Ne smeju da se zloupotrebljavaju emocije i mentalni status ljudi o kojima se izveštava“, izjavila je za Marker Tamara Skrozza, članica Saveta za štampu.
Posle užasnih informacija iz MUP-a da je Danka ubijena, izveštavanje je postalo još gore i potpuno van kontrole. I to je jedna strana medalje. Na drugoj su upravo pripadnici MUP-a. Dok deli apele da mediji ne objavljuju detalje zločina, njihovi čelnici a čak i neki bivši protiv kojih se vode krivični postupci – upravo to čine. Jutros je načelnik Uprave kriminalističke policije Ninoslav Cmolić na jednoj kablovskoj televiziji otkrivao jezive detalje o navodnom načinu ubistva devojčice. I nekadašnja državna sekretarka MUP-a, Dijana Hrkalović, optužena za trgovinu uticajem, juče je tokom gostovanja, javno objavila imena i prezimena dvojice osumnjičenih, kao i iz kojih su sela.
„Činjenica da iz policije dolaze ljudi, sada već sa imenima i prezimenima i odaju informacije iz istrage, baš kao i činjenica što smo 3. maja imali situaciju da je načelnik beogradske policije otvoreno rekao – ja znam da ovim kršim zakon, ali. Dakle, te činjenice pokazuju da sistem ne funkcioniše ili da budem i konkretnija – da sistem uopšte ne postoji“, ocenila je Skrozza.
I dok se mediji utrkuju ko će doći do veće senzacije i ekskluzive, kao da postoji bilo kakva ekskluziva u tragediji jedne porodice – nadležni uglavnom ćute.
Ministarstvo informisanja juče je apelovalo na medije da odgovorno izveštavaju, ali danas nisu odgovorili na pitanja Insajdera da li su podnete prekršajne prijave protiv medija koji su kršili etičke standarde ali i zakon. Ne odgovara ni Regulatorno telo za elektronske medije, koje ima mehanizme da sankcioniše neprofesionalno izveštavanje. Iz kancelarije Poverenika koji takođe ima ovlašćenja da utvrdi odgovornost za curenje informacija iz institucija su nam odgovorili – da trenutno vrše redovan inspekcijski nadzor za ovu godinu i ne mogu da nam odgovore u datom roku.