Gimnazija Bečej: Izložba i tribina o medijskoj pismenosti mladih

(Izvor: Bečejski dani) Izložba „Medijska pismenost protiv lažnih vesti“ otvorena je u ponedeljak 13. maja u holu bečejske Gimnazije. Ovu putujuću izložbu realizovao je Savet za štampu u okviru projekta „Izgradnja poverenja u medije u jugoistočnoj Evropi i Turskoj“ koji je podržan od strane EU i UNESCO-a.

Izloženo je 10-tak panoa koji pokrivaju teme kao što su: koncept medijskih poruka, fenomeni internetskih pojava kao što su botovi, lažne vesti, klikbejt vesti, spinovanje priče, fenomen teorija zavere, fišinga, influensera, trolovanje, seksting, sajberbuling. Na panoima se nalaze i informacije šta je šta je vest, šta je novinarski kodeks, šta je istraživačko novinarstvo, istinitost informacije, sloboda izražavanja, koje vrste medija postoje i dr….

Ovako koncipirana ova izložba namenjena je pre svega mladima koji se najčešće danas informišu na internetu, na društvenim mrežama.

Izložbu je otvorio Željko Bodrožić, novinar i predsednik Saveta za štampu a nakon toga je u sali Gimnazije održana i tribina u kojoj su pored učenika ove škole učestvovali i Željko Bodrožić, novinar, Nada Budimirović, članica Komisije za žalbe Saveta za štampu, generalna sekretarka Saveta Gordana Novaković, profesor filozofije Ivan Kovač i direktor škole Miodrag Basarić kao i novinarka lokalnog lista „Bečejski dani“ Tatjana Drapšin.

Sa učenicima su gosti razgovarali o načinu na koji se oni svakodnevno informišu o važnim dešavanjima za njih ali i za društvo u kojem žive, kako oni danas vide tradicionalne medije, da li mogu da prepoznaju istinitu ili lažnu vest, kako selektuju informacije koje do njih pristižu putem društvenih mreža, koliko veruju informacijama na internetu i sl.

Jedna od tema bila je i odgovornost medija i novinara na koji način prenose informacije u medijima za javnost, šta je to Savet za štampu, kako je i zašto osnovano ovo regulatorno telo, kako funkcioniše i koliko je važna njegova uloga u uslovima koji danas vladaju kada je u pitanju informisanje građana u Srbiji.

„Mi smo kao Nezavisno udruženje novinara Srbije i Udruženje novinara Srbije još 2006. godine usvojili zajednički Kodeks novinara Srbije iz kojeg je proizašlo i osnivanje Savet za štampu kao nezavisnog regulatornog tela koje kontroliše primenu Kodeksa novinara Srbije. Kada smo osnivali Savet za štampu tada su još uvek bili dominantni tradicionalni mediji. Kako se društvo razvijalo, razvijala se i javnost. Kako se razvijala potreba čoveka da bude informisan tako su se rađali i prvi mediji, ljudi su osvajali prostore slobode ali su istovremeno uvek i prelazili tu granicu. Od nastanka štampe sama naša profesija se bori sa zloupotrebom slobode govora, propagandom, lažnim vestima. Današnje vreme nam donosi mnogo novih izazova, vi ste generacija koja se najmanje informiše iz tradicionalnih medija jer koristite društvene medije pre svega, platforme koje su nova vrsta medija koje su donele mnogo toga dobrog ali i kao sve novine i određene opasnosti.“ – rekao je na samom početku, prilikom otvaranja izložbe Željko Bodrožić.

Generalna sekretarka Saveta Gordana Novaković i članica Komisije Nada Budimirović su na tribini pojasnile učenicima šta je tačno novinarski kodeks, koji su to profesionalni i ljudski principi prema kojima novinari bi trebalo da rade svoj posao ali i šta je današnja realnost kada je štampa u Srbiji u pitanju, zbog čega je potrebna regulativa, šta su najčešće razlozi da se ne postupa u skladu sa profesionalnom etikom u tradicionalnim a šta u elektronskim medijima danas u Srbiji i na koji način je to preslikano na formiranje javnosti u Srbiji. U Srbiji danas ima oko 2000 medija koji su registrovani ali tu se nalaze i mediji koji su uglavnom komercijalni, koji plasiraju informacije koje skidaju od drugih, koji nemaju novinare koji pišu tekstove. One su govorile i o tome kako konkretno izgledaju „intervencije“ Saveta za štampu i komisije kada su u pitanju primeri kršenja članova kodeksa, kako se to sankcioniše i koji su mehanizmi kontrole, šta je to što Savet može da uradi, kako da reaguje.

Govoreći o Kodeksu novinara Gordana Novaković je rekla da je pomenuti Kodeks skup pravila, odnosno, osnovnih principa profesionalnog rada novinara koji sadrže pravila kao što su: da se ne sme lagati, da novinari obavezno moraju da provere informacije pre objavljivanja i to iz više izvora, da novinar ne sme da lažno da optužuje ljude, da prećutkuje informacije. Ovaj kodeks se bavi i ljudskim principima prema kojima novinar treba da postupa od kojih je možda najvažniji da novinar ne sme da povredi ljude o kojima piše, da ne sme da diskriminiše, da ne sme da širi govor mržnje, unosi strah među ljude, da poštuje porodice koje je zadesila nesreća ali i da poštuje zakonska ograničenja koja se odnose na objavu informacija o žrtvama i počiniocima.

Na tribini je takođe bilo reči o profesiji novinara, o tome koliko ja taj posao izazovan ali i istovremeno lep, zanimljiv, dinamičan. Posao koji nudi mnoge benefite u smislu komunikacije sa ljudima, putovanja, kreativnosti, dinamičnost ali i otpor od strane onih koji stvari vide drugačije, koji žele da putem medije manipulišu javnošću, plasiraju dezinformacije.

Mladi Gimnazijalci nisu pokazali previše interesovanja za to da odaberu novinarstvo kao svoju buduću profesiju. Utisak je da većina od njih nema uvida u to šta novinari zaista rade. Trenutno u Gimnaziji više ne funkcionišu školske novine ali radi podkast kao jedan od oblika novinarskog rada.

Novinari su važan činilac normalnog demokratskog otvorenog društva i trebalo bi da rade u javnom interesu, da im je na prvom mestu istina, a ona proizilaze iz etike, iz morala svakog od nas. U ovom poslu gde vi prenosite informacije i gde morate ne samo da ne budete subjektivni, mada svaka vest ima pečat autora, da donekle suzbijete i sopstvenu kreativnost, da bi na najbolji način preneli ono što ste videli, zapazili, zabeležili, istražili čitaocima. Mediji su jako oružje, sedma sila, posebno kada se nađu u rukama onih koji žele da ih zloupotrebe. Svetski ratovi su počinjali zbog propagande i lažnih vesti. Nestabilnosti u državama se dešavaju jer ljude neko laže i obmanjuje.“ – dodao je Bodrožić.

Najviše interesovanja i nešto življi razgovor sa učenicima bio je na temu internet medija, društvenih mreža, koji su osnovno sredstvo informisanja generacije kojoj pripadaju. Mladi su veoma svesni da mediji plasiraju informacije u odnosu na politički ili drugi, uglavnom ekonomski, pritisak i često su čak, sudeći prema njihovom stavu koji su izrazili, obazrivi i skloni da preispituju informacije iz tradicionalnih medija informišući se iz više izvora. Sudeći prema komentarima imaju više poverenja u „demokratičnost“ društvenih mreža gde postoji direktan upliv javnosti. Još manje su poverljivi prema medijima na nacionalnom nivou. Lokalne društvene grupe na fejsbuku su im osnovni izvor informisanja. Kako kažu retko koriste čak i pretraživače da istraže sami ili pronađu informacije na internetu, najčešće pasivno postupaju i prepuštaju da im informacije budu plasirane kroz algoritam društvenih mreža.

Gosti tribine takođe su dosta vremena posvetili i pitanju slobode medija u našem društvu, istorijski gledano pa sve do danas, na kojim osnovama i principima se zasniva naše novinarstvo, koliko je čitav princip slobode medija dodatno ugrožen razvojem novih tehnologija i novih savremenih medija.

„Mi se još uvek ovde učimo šta je sloboda, dokle vi možete da koristite tu slobodu a da ne ugrožavate druge i gde se ona završava i gde je kažnjiva. Sa tako slabim temeljima nas je zadesila tehnološka revolucija. Zemlje sa većom tradicijom slobodne štampe štite u poslednje vreme svoje tradicionalne medije, štampu, novine i časopise jer žele da mlade generacije ne izgube naviku da kupuju i čitaju štampu. “ – napomenuo je Bodrožić.

Na tribini su novinari govorili i tome koje su uloge oglašivača, šta je uređivačka politika medija, koliko odgovornost leži i na urednicima ali i na samim novinarima da iz tog celog velikog korpusa spoljnih uticaja ipak ostanu dosledni u plasiranju istine.

Jedno od važnih pitanja koje je postavljeno učenicima bilo je i da li oni misle da novinarstvo kao profesija ima budućnost uopšte, s obzirom da je danas pretpostavka takva da svaki pojedinac može da bude „medij“ za sebe na internetu (na društvenim mrežama, blog formatima). Tu se onda postavlja problem kako naterati te pojedinačne „medije“ da poštuju etičke kodekse ponašanja i pisanja na globalnoj mreži na koje novinari treba da odgovore. Ta demokratičnost društvenih medija ima i dobre primere u praksi gde su pojedinačne medijske kampanje uspele da pravovremeno informišu javnost ali i da podignu to na viši nivo u smislu društveno korisne inicijative. Mladi su govorili i na koji način na njih utiču influenseri, koliko su važni za formiranje njihovih stavova, životnih stilova, uticaja na tumačenje nekih događanja. Pasivnost i usvajanje utisaka i senzacija kroz naizgled nevino kliktanje na određene „lake“ sadržaje imaju veoma jak uticaj na informisanje mladih danas.

Zaključak ovog razgovora sa mladima bio je da je razvijanje kritičkog mišljenja kod mladih ipak na kraju je zadatak ali i prerogativ obrazovanja, čitavog obrazovnog sistema u kombinaciji sa onim vanškolskim, koje mora biti filter za to na koji način će mladi moći da steknu određene kompetencije da se u budućnosti nose sa izazovima koje donosi razvoj tehnologije i medija u budućnosti.

Autorka: Tanja Drapšin