Rezultati rada Komisije za žalbe i monitoringa poštovanja Kodeksa novinara u dnevnim novinama od 1. jula do 31. decembra 2024. godine

Izveštaj o monitoringu poštovanja Kodeksa novinara Srbije u dnevnim novinama u periodu od 1. jula do 31. decembra 2024. predstavljen je 23. januara 2025. godine na tribini pod nazivom „Koliko mediji poštuju Kodeks novinara Srbije“ , koja je održana u Pres centru Udruženja novinara Srbije.

Devet dnevnih novina koje se distribuiraju na nacionalnom nivou prekršilo je Kodeks novinara Srbije 5.978 puta u drugoj polovini 2024. godine, a mediji sa najviše prekršaja su Alo, Informer i Srpski telegraf. Najviše su kršena poglavlja Kodeksa koja se odnose na istinitost izveštavanja, poštovanje privatnosti i odgovornost novinara.

Rezultate monitoringa koji Savet za štampu sprovodi desetu godinu za redom, predstavili su novinarka Vera Didanović i novinar Bojan Cvejić, koji su proteklih šest meseci pratili izveštavanje novina, dok je generalna sekretarka Saveta za štampu Gordana Novaković govorila o radu Komisije za žalbe.

Monitoring dnevnih listova s nacionalnom pokrivenošću pokazao je da su Alo, Blic, Danas, Večernje novosti, Informer, Kurir, Politika, Nova i Srpski telegraf prekršili Kodeks ukupno 5978 puta u 4110 tekstova.

Kao i prošle godine, prva tri mesta, prema broju prekršaja etičkih i profesionalnih standarda, zauzeli su Alo sa 1605 prekršaja u 1133 tekstova, Informer sa 1314 u 805 tekstova i Srpski telegraf sa 1167 u 701 tekstu. Najmanje odstupanja od Kodeksa novinara i ove godine beleži list Danas sa 20 takvih primera, te novine Nova sa 95 zabeleženih slučajeva.

Bojan Cvejić je rekao da su mediji u posmatranom periodu najviše kršili prvo poglavlje Kodeksa novinara Srbije koje se odnosi na istinitost izveštavanja.

 „Tu beležimo 2426 prekršaja i tu je primetan drastičan rast u odnosu na prethodni monitoring. Sledi sedmo poglavlje  koje se odnosi na poštovanje privatnosti sa 1399 prekršaja, te četvrto poglavlje 4 Odgovornost novinara sa 1231 prekršajem“, pojasnio je Cvejić.

Mediji su nešto manje kršili  peto poglavlje – Novinarska pažnja(544 prekršaja), zatim šesto poglavlje – Odnos prema izvorima informisanja (224), a poglavlje Nezavisnost od pritiska prekršeno je 152 puta.

Cvejić je rekao i da nije primetan pad ukupnog broja prekršaja etičkih i profesionalnih standarda iako je u poslednjem monitornigu zabeleženo manje tekstova u kojima je Kodeks prekršen.

„Prošle godine smo imali 4141 tekst u kojima su mediji kršili Kodeks, ali je zato dosta povećan broj prekršaja u tekstovima. Prošle godine je bilo oko 5550, sada ih ima skoro 6000,  više od 400 prekršaja više u odnosu na prošlu godinu“, naveo je Cvejić.

Kada su u pitanju konkretne tačke Kodeksa, Cvejić navodi da je najviše kršena tačka 2 poglavlja Istinitost izveštavanja koja se odnosi na razlikovanje komentara, spekulacija i nagađanja od činjenica. Ovaj prekršaj zabeležen je 1556 puta. Na drugom mestu je tačka 1 u okviru poglavlja Pravo na privatnost, koja se odnosi na otkrivanje identiteta osumnjičenih i žrtava zločina, kao i nepoštovanje dostojanstva ličnosti, i tu je zabeženo 1246 prekršaja. Lledi tačka 1 poglavlja Istinitost izveštavanja. koja je prekršena 579 puta, a na četvrtom mestu je nepropisno obeležavanje PR i promo sadržaja sa 520 prekršaja.

„Kao i prošle godine najveći broj prekršaja zabeležen je na stranama koje se bave političkim temama, potom na stranama ’crne  hronike’ i stranama koje se odnose na estradne teme “, dodao je Cvejić.

Novinarka Vera Didanović je navela da se u političkim temama tradicionalno najviše krše odredbe o istinitosti izveštavanja.

„Uhvatili su se toga samo da se dočepaju vlasti“

Didanović je rekla da je primetno da su pravila Kodeksa izrazito često kršena u izveštavanju o dva velika ciklusa protesta, odnosno izveštavanju o protestima protiv rudarenja litijuma i protestima koji su počeli nakon rušenja nadstrešnice u Novom Sadu, a koji još uvek traju.

Ona je ukazala da je izveštavanje o tim događajima selektivno i uz prećutkivanje činjenica.

„Recimo, prilikom izveštavanja o protestima povodom rudarenja litijuma, često se tvrdilo da opozicija nije protiv rudarenja litijuma, nego da samo želi da preuzme vlast. Govorilo se i o pripremanju ’Majdana u srcu Beograda’, učesnici se redovno etiketiraju, pa smo tokom leta imali ’lažne ekologe’, a sada ’lešinare’, ’hejtere’, ’antisrpske proteste’ i veoma širok dijapazon etiketa i uvreda“, objasnila je novinarka.

Ona je dodala da se vrlo često izjave aktera tendenciozno iskrive i da su protesti predstavljeni u negativnom svetlu tako što su bez argumenata povezivani sa pojedincima ili grupama koje u društvu imaju status neprijatelja.

„Gledamo ovih dana taj polurat protiv Hrvatske. Imali smo, recimo, naslove u novinama: ’Šiptarski mediji hvale proteste protiv litijuma’, ’Ustaše snažno uz one koji bi da ruše Srbiju’, ’Očigledna sinhronizacija protesta sa Kurtijevim izazivanjem kriza na Kosovu, cilj je destabilizacija Srbije’ i sve u tom smislu“, pojasnila je Didanović.

Vera Didanović je pomenula i temu koja se stalno vraća i donosi veliki broj vrlo teških prekršaja Kodeksa. U pitanju su tekstovi u kojima se tvrdi da pojedini ljudi i organizacije žele smrt predsednika Vučića.

„Imali smo seriju tekstova gde su praktično nagađanja predstavljena kao činjenice nakon atentata na Donalda Trampa. Pa smo imali naslove: ’Vučić na meti, bode oči kao Tramp, Fico, Orban’. A jedan od metoda kojima je stvaran utisak da neko sprema atentat na predsednika je i iskrivljavanje izjava, poput u naslovima: ’Olenik potvrdio, hoćemo Vučićevu glavu’, što se nikad nije desilo“, kazala je ona i podsetila na višednevnu kampanju koja je vođena protiv novinarke Tamare Skrozze koja je od strane predstavnika vlasti i tabloida optužena da žali što Vučič nije ubijen.

Bojan Cvejić je rekao i da je u većini tekstova na dnevno-političkim stranama nedostajala tzv. druga strana, odnosno, da određene ličnosti nisu kontaktirane za komentar ili potvrdu informacije. On je dodao da se često dešavalo da isti tekstovi budu objavljeni u više medija.

„Objavljeno je na primer istraživanja o uticaju litijuma na životnu sredinu, a da nije naveden nikakav izvor, niti ko je izradio studiju na koju su se pozivali“, rekao je Cvejić.

On je pomenuo da ni ove godine, u tabolidima nisu izostali pogrdni nazivi za Abance i Hrvate i da su se termini „Ustaše i Šiptari“ pojavljivali i u naslovima tekstova.

Crna hronika i kršenje Kodeksa

Pored politčke rubrike, Kodeks je, prema monitoringu, najviše kršen u rubrici „crne hronike“.

„I tu smo zabeležili u ovih šest meseci da je objavljeno više od 50 izveštaja sa sahrana osoba koje nisu javne ličnosti, sa fotografijama, opisima i citiranjem članova porodice sa lica mesta. To je posebno bilo upečatljivo u novembru nakon tragedije u Novom Sadu kada je život izgubilo 15 ljudi“, rekao je Cvejić i pojasnio da iako u starom Kodeksu nigde izričito ne piše da je zabranjeno izveštavati sa sahrana, u pitanju su bili prekršaji koji se odnose na nepoštovanje privatnosti i na zlopotrebu emocija ljudi.

On je podsetio da novi Kodeks novinara i novinarki Srbije koji se primenjuje od ove godine, izričito zabranjuje izveštavanje sa sahrana osim ukoliko je reč o visokoprofilisanim javnim ličnostima, ali i da u tom slučaju treba voditi računa da li postoji javni interes.

Pored toga, u ribrikama „crnih hronika“ često je otkrivan identitet osumnjičenih i žrtava zločina.

„Iako to u većini slučajeva nije direktno otkrivanje imena i prezimena ili objavljivanje fotografije, iznosi se niz detalja iz njihovog privatnog života koji jasno ukazuju na to o kome se radi, od imena članova njihovih porodica, fotografije kuća u kojima žive, gde rade, čime se bave, i sve ono što je specifično, a što ih, pogotovo u manjim mestima, može učiniti prepoznatiljivim“, objasnio je Cvejić.

On je rekao da su spekulacije o samom činu, motivima i prethodnim dešavanjima postale standard, da se u najvećem broju tih slučajeva intervjuišu i citiraju komšije i tako prenose spekulacije, nepotrebni detalji i neproverene informacije.

Ukazao je i da su mediji objavili seriju tekstova o suđenju za masovno ubistvo u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu i da su pojedini mediji izveštavali o dešavanjima iz sudnice iako je suđenje bilo zatvoreno za javnost.

Vera Didanović je podsetila i na izveštavanje medija o napadu na izraelsku ambasadu kada su se mediji takmičili u iznošenju neosnovanog nagađanja o “vehabiji iz Mladenovca“, kako su nazvali napadača, kao i na izveštavanje o poteri za Alijom Balijagićem koji je osumnjičen za dvostruko ubistvo.

Negativne kampanje protiv estradnih ličnosti koje kritikuju društvena dešavanja

Najnoviji monitoring zabeležio je manji broj prekršaja Kodeksa u estradnim rubrikama, ali, kao i na političkim stranama, vodile su se negativne kampanje protiv određenih estradnih ličnosti koje su iznosile kritičke stavove o stanju u društvu. U ovim slučajevima prekršeno je pravo na privatnost i dostojanstvo ličnosti, uz dosta spekulacija i neproverenih informacija iz anonimnih izvora, a da ljudi o kojima se piše nisu pozivali da daju svoj komentar na to.

Osim toga, tabloidi i dalje prenose sadržaj i prave tekstove o tome šta se dešava u rijaliti programima u kojima se, između ostalog, prikazuju neprimereni i pornografski sadržaji.

Odluke Komisije za žalbe

Tokom prošle godine Savetu za štampu je stiglo 88 žalbi od kojih je 15 odbačeno iz formalnih razloga ili su žalioci odustali, dok je medijacijom rešeno šest žalbi. Komisija za žalbe je samo u četiri slučaja odlučila da Kodeks nije prekršen.

Komisija za žalbe Saveta za štampu na sednicama koje su se održavale tokom prošle godine odlučila je da su portali Politika.rs i Novosti.rs najviše kršile Kodeks, oba portala po osam puta. Portal Alo.rs je prekršio Kodeks sedam puta, Informer.rs šest, Kurir, RTV Vranje i Vranjska četiri puta, Blic.rs tri i Republika dva puta.

Među štampanim izdanjima Kurir, Alo i Srpski telegraf imali su po četiri odluke o prekršaju, Informer tri, Politika dve i Večernje novosti jednu.

Generalna sekretarka Saveta za štampu Gordana Novaković ukazala je na sve veći broj žalbi koje se odnose na tekstove objavljene uglavnom na portalima, koji zapravo i nisu novinarski tekstovi.

„Reč o nekakvim pamfletima koji su nepotpisani, nema nikakvih izvora, nejasno je odakle informacije potiču. Identični tekstovi objavljuju se vrlo često istovremeno u recimo četiri, pet medija. Često sadrže samo tri ili četiri rečenice i u kojima postoji jedna poluinformacija, na to se onda nadovezuje niz nedokazanih i nedokazivih optužbi, uvreda i neki besmisleni komentari tipa ’Srbijo šta si dočekala da ti ovi odlučuju o budućnosti’ ili tako nešto.“, rekla je generalna sekretarka Saveta.

Ona je dodala da svaki tekst u medijima mora da bude objavljen u skladu sa pravilima i profesionalnim standardima.

„Izričito je navedeno u novom Kodeksu da je urednik odgovoran za sav sadržaj koji objavljuje, tako da to preuzimanje iz drugih medija, sa društvenih mreža ili doslovno prenošenje nečijeg saopštenja nije nikakvo opravdanje, niti izgovor“, napomenula je Novaković.

Odredbe Kodeksa koje su najčešće kršene na osnovu odluka Komisije za žalbe uglavnom se poklapaju sa rezultatima monitoringa, ukazala je Novaković.

Najčešće je kršeno poglavlje Istinitost izveštavanja (139 puta) i to tačke koje se odnose na objavljivanje neosnovanih optužbi i na nerazlikovanje pretpostavke, komentara i nagađanja.

Poglavlje Odgovornost novinara prekršeno je 86 puta – najčešće tačke koje se odnose na isveštavanje o deci i ranjivim kategorijama i zloupotrebu emocija ljudi.

Poglavlje Novinarska pažnja prekršeno je 91 put, dok je poglavlje „Poštovanje privatnosti“ prekršeno ukupno 43 puta.

Novaković je naglasila i da „Politika“ nije objavila nijednu odluku o prekršaju Kodeksa.

Zaključci:

-U odnosu na 2023. godinu ne beleži se ni trend rasta ni trend smanjenja broja nepoštovanja kodeksa, tačnije ove godine bio je svega 31 prekršaj manje;

-Najviše prekršaja odnosi se na prvo poglavlje Kodeksa novinara Srbije – Istinitost izveštavanja. Sledi poglavlje Poštovanje privatnosti, te poglavlje Odgovornost novinara;

-Kodeks je najčešće kršen u izveštavanju o domaćim političkim temama, sadržajima iz „crne hronike“ i estradnim temama;

-Većina medija je afirmativno izveštavala o aktivnostima i kampanji vlasti, dok su predstavnici opozicije bili na meti kritika;

-Veliki broj prekešaja Kodeksa zbeležen je u izveštavanju sa dva velika ciklusa protestac – letnjeg, protiv rudarenja litijuma i protesta kojim se traži utvrđivanje činjenica vezanih za rušenje nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu. Protesti su u većini novina predstavljeni u negativnom svetlu, a izveštavanje je bilo pre svega selektivno, uz prećutkivanje činjenica;

-Pokrenuto je više kampanja protiv pojedinih javnih ličnosti koje su javno optužene u medijima da žele smrt predsedniku Aleksandru Vučiću;

-Nenavođenje izvora je obeležilo praćenje rasprave o iskopavanju litijuma;

-Objavljeno je više od 50 izveštaja sa sahrana osoba koje nisu javne ličnosti, posebno u novembru nakon tragedije u Novom Sadu kada je poginulo 15 ljudi, što predstavlja grubo kršenje etičkih i profesionalnih standarda;

-Nastavljen je trend masovnog kršenja Kodeksa u „crnim hronikama“, pre svega otkrivanjem identiteta osumnjičenih i žrtava;

-U rubrikama posvećenim estradnim ličnostima najviše je kršeno pravo na privatnost, dok je smanjena količina sadržaja koji se odnosi na prenošenje događaja iz rijaliti programa. Estradne rubrike bile su povremeno prostor za targetiranje estradnih ličnosti koje su u javnosti iznosile kritička mišljenja o stanju u društvu.