Резултати рада Комисије за жалбе и мониторинга поштовања Кодекса новинара у онлајн медијима од априла до јуна 2020.
Резултати рада Комисије за жалбе и мониторинга поштовања Кодекса новинара у онлајн медијима од априла до јуна 2020. представљени su на трибини 30. септембра 2020. у Прес центру Удружења новинара Србије)
Анализом шест онлајн медија Савет за штампу забележио је да је за три месеца Кодекс новинара Србије прекршен 2.829 пута. Овом телу је од почетка година стигла 131 жалба за кршење етичких стандарда у штампаним и онлајн медијима, што је двоструко више жалби које је ово саморегулаторно тело добило од појединаца, институција и редакција, него лане.
Праћењем шест најпосећенијих информативних портала у Србији – Србија Данас, Телеграф, Еспресо, Б92, Мондо и 021, у периоду од априла до јуна ове године, у 1.564 текстa забележено је скоро дупло више појединачних прекршаја Кодекса, 2.829, речено је на трибини Савета за штампу која је у среду, 30. септембра одржана у Прес центру УНС-а.
Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу, оценила је да број жалби које су за првих шест месеци ове године стигле у Савет за штампу у односу на број прекршаја из мониторинга изгледа занемарљив, али да је чињеница да је то повећање за више од сто одсто у односу на број жалби у истом периоду претходне године.
„Охрабрујуће је што се чини да све више људи зна да може да нам се обрати и да очекује да преко Савета за штампу може да оствари права која су им угрожена“, рекла је Новаковићева, која је предочила да је Комисија за жалбе Савета за штампу од 131 жалбе разматрала 94, од чега је у само 12 случајева утврђено да Кодекс новинара није прекршен.
Бојан Цвејић, члан Комисије за жалбе Савета за штампу, оценио је да ипак мали број жалби пристиже Савету за штампу, с обзиром да свакодневно у медијима постоје бројни прекршаји Кодекса новинара Србији, посебно у медијима таблоидног формата.
„Вести у којима има највише прекршаја су у рубрикама хроника, које се баве несрећама, трагедијама. Немамо много таквих жалби Савету. Углавном их не подносе жртве таквог медијског извештавања, већ у њихово име организације које се баве заштитом људских права“, указао је Цвејић.
Портал Србија данас у априлу, мају и јуну имао је рекордан број прекршаја Кодекса новинара Србије и Смерница за примену Кодекса новинара Србије у онлајн окружењу, у односу на остале посматране портале. Истраживачи Савета за штампу су у 606 вести на том сајту забележили 1.268 повреда етичких стандарда.
Следе портали Телеграф (856 повреда у 490 текстова), Б92 (495 повреда у 332 текста) и Еспресо (116 повреда у 67 текстова). Најмање прекршаја било је на порталима Мондо (35 прекршаја у 56 текстова) и 021 (38 прекршаја у 34 текста).
Честа професионална омашка, предочила је на трибина новинарка Александра Григоров, јесте откривање „попут слагалице“ информација у текстовима, чиме се крши право на приватност.
„У једној вести се открије име, у другој адреса, у трећој фотографија… Када сложимо те вести добијемо комплетну слику о особи која је предмет вести“, рекла је Григоров, која је са новинарком Анђелом Ишић и др доц Смиљаном Милинковић бележила кршење етике у ових шест онлајн медијима.
Према детаљној анализи Савета за штампу три поглавља (I, IV и VII) Кодекса новинара Србије која се односе на истинитост извештавања, поштовање приватности, достојанства и интегритет особа о којима се извештава и новинарску одговорност „најпроблематичнија“ у посматраним медијима, појаснила је Григоров.
Она је истакла да су резултати овогодишњег мониторинга Савета за штампу, који се у смањеном обиму наставља до краја године да би било утврђено како је епидемија утицала на извештавање медија, слични истраживању из 2017. када су такође посматрани најпосећенији онлајн медији.
Новинарка Александра Григоров на трибини је појаснила да су истраживачи ове анализе свакодневно, 12 сати дневно у рубрикама: политика, хроника, шоу-бизнис, као и у рубрици корона бележили непоштовање Кодекса и Смерница. Прекршаји су најчешће бележени у хроници и шоу-бизнису – рубрици која прати јавне личности и ријалитије.
„Иако на основу мониторинга имамо честе прекршаје у рубрици шоу-бизнис, нисмо имали жалбе на те текстове. Људи којима се крши праве кроз те текстове, немају навику да се жале Савету“, рекао је Цвејић.
Корона и избори ништа нису променили
Иако је током првих шест месеци ове године појава вируса корона у Србији била централна тема свих српских медија, двоструко увећање броја жалби Савету за штампу не може се тиме објаснити. Само 20 жалби односиле су се на извештавање о епидемији. Ни избори нису утицали на повећање броја жалби, речено је на трибини Савета за штампу.
Највећи број жалби Савету за штампу ове године подносили су грађани (81 жалба), затим невладине организације (22), док су на трећем месту медији или новинари (18).
„Медијацијом између редакција и онога ко се жали, решено је десет жалби, што значи да су медији објавили одговор или уклонили текст или коментар или шта је већ подносилац жалбе тражио”, навела је Новаковићева, која је истакла да је у овом периоду изречено и 37 јавних опомена које су се односиле на медије који нису прихватили надлежности овог тела.
Када је реч о извештавању медија о изборима, број жалби као и претходних година није се увећао. „Имали смо једну жалбу. Морала је да буде одбачена јер се односила на телевизију. Никакве друге жалбе у вези са изборима нисмо имали. То није неуобичајно, немамо у току кампање повећање броја жалби“, рекла је она.
Бојан Цвејић изјавио је и да су од државних органа жалбе Савету за штампу једино стигле од Министарства културе и информисања, на писање медија о том министарству или министру, као и од омбудсмана.
Генерална секретарка Савета за штампу истакла је да је примећен тренд непоштовања првог поглавља новинарског кодекса у медијима, а који се односи на истинитост извештавања – изостављање извора, једностраност у извештавању, не разликовање чињеница које преносе и коментара, претпоставки и нагађања, неосноване оптужбе без доказа…
Иако се претпоставка невиности често крши у медијима, у ретким случајевима жалбе дођу пред Савет за жалбу, истакла је она.
Медији и даље не поштују жртве
У првих шест месеци ове године Савет за штампу имао је само два случаја када су се породице жртве трагедија жалиле том телу на извештавање медија, иако су то заправо учестали случајеви када новинари крше етику. Један случај био је у вези са отмицом девојчице, а други са самоубиством члана породице. То је речено на трибини у среду.
„Апелујемо на грађане да људима који су жртве таквог медијског извештавања кажу да потраже правду, макар моралну, пред Саветом. Разумемо да су породице жртава у шоку, да не обраћају пажњу на медијско писање и немају свест да треба да се жале и државним органима и Савету“, рекао је Цвијић.
Новаковићева је објаснила да према правилима Савета за штампу жалбе могу да поднесу они који су лично погођени извештавањем медија или уколико се медијским садржајем повређује право групе људи.
„То је врста такмичења које постоји међу тим рубрика, ко ће више кликова да добије тако што ће да изнесе више детаља – што крвавије, то боље. Да су деца укључена у такав начин извештавања показује и мониторинг који смо радили у штампаним медијима“, истaкла је она.
Према њеном мишљењу грађани треба да укажу редакцијама, уредницима и новинарима да не желе да читају такве текстове, као и да тада ти медији неће имати оправдање за кршењем новинарског кодекса.
Закључци:
– Број прекршаја Кодекса новинара у медијима расте, као и број жалби Савету за штампу
– Иако се број жалби Савету за штампу повећава због учесталог кршења етике, потребно је још подићи свест грађанима да могу да се обрате овом телу како би заштитили своја права
– Жртвама несрећа треба да се укаже да потраже моралну правду пред Саветом за штампу, зато што мали број жалби долази од њих, иако су најчешће погођени медијским извештавањем
– Онлајн медији у највећој мери крше Кодекс у рубрикама хроника и шоу-бизнис
– Иако се претпоставка невиности често крши у медијима, у ретким случајевима таквер жалбе дођу пред Савет за жалбу
– Поглавље I Кодекса новинара Србије (Истинитост извештавања) и даље проблематично за медије
– Корона вирус и избори нису повећали број жалби Савету за штампу
ВИДЕО: Снимак трибине „Колико су медији поштовали Кодекс новинара Србије у 2020. години“30.09.2020/Прес центар УНС-а