О чему причамо када причамо о етици

(Извор: Асмеди) Да се прекршаји Кодекса новинара Србије у највећем броју наших дневних новина броје у стотинама месечно, нажалост, давно више није вест. Изненађење, зато, неће бити ни резултати тромесечног мониторинга шест онлајн медија, које ће Савет за штампу представити ових дана, а који углавом потврђују да ни портали не заостају за штампаним медјима у броју „грешака“, док њихова природа указује да у обе врсте медија постоји иста пракса примене неких новоуспостављених „професионалних“стандарда.

Дакле, од 1.априла до 30. јуна ове године шест најспосећенијих информаривних портала (који немају штампано издање): Србија данас, Телеграф, Еспресо, Б92, Мондо и 021 објавило је око 1500 (још пребројавамо) текстова, у којима је прекршена бар једна тачка Кодекса новинара Србије и Смерница за примену Кодекса у онлајн окружењу. Највише прекршаја евидентирано је на порталу Србија данас, затим Телеграф, док су се о етичке норме најмање огрешили 021 и Мондо, чији број прекршаја је готово занемарљив у односу на два „водећа“ портала.

Најчешћи прекршаји бележе се, као и кад је реч о дневним новинама, у поглављима Истинитост извештавања (непознати извори, нема више извора, нема провере инфомација, нити разликовања нагађања и претпоставки од чињеница) и Поштовање приватности, посебно у црним хроникама. Откривање идентитета осумњичених и жртви пре је правило него изузетак, а лако доступне информације и фотографије са приватних профила на друштвеним мрежама не само да ово „олакшавају“, него и омогућују бескрајно спекулисање о мотивима трагедија или злочина и изношење детаља из приватног живота и жртава и злочинаца.

Поглавље Одговорност новинара крши се на више начина – непоштовањем претпоставке невиности, етике и културе јавне речи и, посебно у рубрикама ВИП и Јетсет, које прате животе људи из ријалити програма као и других „познатих личности“, пласирањем непримерених и експлицитних садржаја, где се, чини се, намерно преносе најгоре псовке, свађе и обрачуни.
Кликбејтови најчешче крше смерницу Кодекса која налаже да наслов не сме да буде су супротности са суштином текста, при чему није реч о „класичним“ насловима са портала, попут „Нећете веровати шта се десило“, „Ево шта је онда било“, „Да ли је ово нормално“…., већ о насловима у којима се твди нешто сасвим супротно ономе што пише у тексту или о насловима који као да су писани за неки други текст, а не за онај изнад којег стоје.

Ненавођење извора је такође веома често, што у ситуацији ванредног стања због епидемије, додатно увећава проблем,  се то не може окарактерисати као прекршај Кодекса. Веома присустно „copy paste“ новинарство онемогућа често утврђивање правог извора, а тиме и његову кредибилност, јер чак и када портал наведе као извор други медиј, у преузетом тексту не постоји извор.
Претходна искуства са представљањем резултата мониторинга говоре нам да и овога пута можемо очекивати негативне реакције медија које смо пратили. Покушаће, вероватно да нас убеде да налази нису тачни и да претерујемо, да их намерно представљамо горима него што јесу… Биће, опет, и озбиљних, добронамерних, предлога да критеријуме треба да спустимо јер се новинарство променило, а правила на којима инсистирамо застарела.

По узору на црнохуморни виц настао већ на почетку пандемије ковида – 19 (до кад ћемо морати да перемо руке, зна ли се нешто?), део наших медија као да се стално пита – докле ћемо још морати да причамо о Кодексу. Пандемија ковида 19 навела је лекаре да нас све подсете на оно што је требало да нам постане навика у најранијем детињству – како да перемо руке и покријемо уста кад кашљемо. Хајде да се и ми подсетимо елементарних новинарских „навика“ – не објављујемо фотографије силоване деце, не оптужујемо људе без доказа, пружамо могућност свакоме да одговори, проверавамо информације и изворе, не преносимо сваку псовку и простаклук на који наиђемо на телевизијама или друштвеним мрежама…
Не радимо то, чак и кад дуги то раде, чак и кад мислимо да наши читаоци баш то хоће. Баш као кад је реч о вирусу, и овде су у питању нечији животи. Толико је једноставно.

Гордана Новаковић, генерални секретар Савета за штампу