Dnevni listovi udvostručili broj kršenja Kodeksa novinara
(Izvor: N1/Beta) – Iz godine u godinu novinarski Kodeks krši se sve više, pokazao je monitoring Saveta za štampu koji je u proteklih 10 meseci pratio izveštavanje osam dnevnih listova sa nacionalnom pokrivenošću. Štampa je u 2016. uvećala broj prekršaja za 50 odsto.
Sramota novinarske profesije meri se i u brojkama. Novinari štampanih medija tako su tokom prošle godine prekršili novinarski kodeks u čak 4.493 teksta. Od osam dnevnih listova, Savet za štampu Politiku i Danas navodi kao jedine svetle primere. Dok je među ostalima „mrtva trka“ u tome ko ima više prekršaja.
Na konferenciji za novinare je ukazano da je neslavni šampion Srpski telegraf, a da su tu i Informer i Kurir, dok se u listovima Danas i Politika veoma retko krši Kodeks novinara Srbije.
Članica Komisije za žalbe Saveta za štampu Tamara Skroza rekla je da su retki tekstovi u kojima je prekršena jedna tačka Kodeksa novinara i da obično sadrže više prekršaja.
Ona je ukazala da je u odnosu 2015. svakog od posmatranih meseci u 2016. bilo više tekstova u kojima je prekršen Kodeks.
Prema njenim rečima, neslavni šampion je Srpski telegraf kome je bilo 1.320 tekstova u kojima je prekršen Kodeks, a tu su i Informer i Kurir.
Tamara Skroza navela je i da je u aprilu 2016. bilo 616 testova kojima je prekršen Kodeks, a istog meseca 2015. godine njh 312.
Skroza je kao razlog za to navela ne predizbornu kampanju koja je tada bila u toku, već načine izveštanja o ubistvu pevačice Jelene Marjanović.
Prema njenim rečima, najčeši prekršaji bili su kršenje pretpostavke nevinosti, kršenja prava privatnosti, predstavljanje pretpostavki bez navođenja izvora i činjenica…
„U posmatranom periodu 2016. imamo 49 odsto više prekršaja nego u istom periodu 2015. i to je poražavajuća slika profesije“, ocenila je Tamara Skroza.
Ona je upozorila i da se u pojednim medijima sve češče pojavljajuje da naslov ne odgovara sadržini teksta i da se to uglavnom radi kada je politika u pitanju.
Skroza je napomenula i da u Kodeksu novinara nije definisana „medijska hajka“ ocenivši da se i to dešava u nekim medijima.
„Svi koji kritički misle o premijeru Aleksandru Vučiću i Srpskoj napednoj stranci mogu biti sigurni da će se sutra ili za meseca dana pojaviti u nekom od tabloida“, rekla je ona.
Član Komisije za žalbe Saveta za štampu Petar Jeremić rekao je da su beleženi samo nesporni prekršaji Kodeksa novinara, ukazavši da je uz prava javnih ličnosti sve više evidentirano i kršenje prava običnih građana.
On je kao primere kršenja prava javnih ličnosti naveo načine izveštavanja o privatnim stvarima glumica Milene Draviće i Nede Arnerić.
Generalna sekretarka Saveta za štampu Gordana Novaković rekla je da se broj žalbi iz godine u godinu povećeva i da ih je u prošloj godini bilo 126, a u posmatranom periodu 2015. njih 109.
Ona je rekla da su u toku 2016. godine od 82 razmatrane žalbe, samo u devet slučajeva Komisija ocenila da nije bilo povrede Kodeksa.
Savet za štampu kao samoregulatorno telo nema mogućnost da medije koji krše novinarski Kodeks, kazni. Tu je da javno izriče opomene. “Zato i postoji samoregulacija da bi se izricanjem moralne osude uticalo na medije da se poprave“, objašnjava Novaković.
Od nepoštovanja Kodeksa veći je problem što se ne poštuju zakoni i što oni koji su nadležni da ih sprovode ne rade svoj posao, kaže Tamara Skroza.
“Mi smo u prošlom mandatu imali ministra koji nije beknuo za vreme svog mandata kada je u pitanju poštovanje ovih etičkih standarda, nismo ni znali da imamo ministra. Sada znamo još manje“, ističe ona.
U Savetu se nadaju skoroj promeni Zakona o javnom informisanju u kom postoje prekršaji, ne i kaznene odredbe.