Gajović: Mediji koji krše Kodeks novinara ne treba da dobijaju novac iz budžeta
(Izvor: n1) – Aleksandar Gajović, državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja, je gostujući na N1 naveo da mediji koji krše Kodeks novinara ne treba da dobijaju novac iz budžeta. „Ja mislim da je Kodeks novinara dobro napisan, vrlo časno i pošteno, i lično mislim da apsolutno svi treba da ga poštuju. I, uostalom, Ministarstvo podržava i Savet za štampu i Kodeks“. Govoreći o sufinansiranju medija na lokalu i o slučaju u Kragujevcu, rekao je da će uputiti opomenu gradonačelniku Radomiru Nikoliću – da je u obavezi da raspisuje konkurs.
Problema na medijskoj sceni je na pretek. Proteklih dana ponovo je u centru pažnje sufinansiranje medijskih projekata. Udruženje novinara Srbije, najavilo je da će se njihovi predstavnici povući iz vladine komisije, jer su u nju imenovani ljudi za koje smo od predstavnika UNS čuli da, prema njihovom mišljenju, nisu adekvatni za te pozicije.
U Kragujevcu već pet godina nema medijskih konkursa, mediji ostaju bez novca koji je namenjen njima i neophodan za opstanak.
Gajović kaže da su u sredu on i saradnici imali jedan otvoren razgovor sa direktorkom nedeljnika Kragujevačke, da su došli do nekih zaključaka. Ona je nama objasnila situaciju koja je dosta dramatična u Kragujevcu, s obzirom na to da je u pitanju veliki grad, i da zaslužuje dobro informisanje, kaže gost N1. Navodi da se slepo drže zakona u tom ministarstvu, a da je zaista obaveza svake lokalne samouprave i svakog grada je da raspisuje konkurse za finansiranje medijskog sadržaja. Međutim, kako kaže, manjkavost tog zakona jeste u tome što nisu predvideli sankcije ukoliko se to ne dogodi, priznajući da je i sam pomalo kriv za too. „E to je jedna od stvari koju ćemo sigurno u aktuelnoj reformi medijskoj voditi računa – da sankcionišemo onoga ko ne raspisuje“, naveo je.
Sada, kaže, nema instrumenata kojima bi taj grad bio pokrenut da raspisuje konkurse. Gajović kaže da je direktorki nedeljnika „Kragujevačke“ obećano da će se predstavnici tog ministarstva najpre obratiti gradonačelniku Kragujevca, dodajući da su to veće jednom uradili. On je naveo da je pomoćnica ministra imala u Kragujevcu razgovore o toj temu, ali da će sada dati opomenu, „žuti karton“. Još jednom ćemo učiniti napor da ukažemo gradonačelniku da je on u obavezi da poštuje Zakon o inaformisanju medijima i da bi trebalo da raspisuju konkurs, što će, kako kaže, uraditi u narednih nekoliko dana.
Dodao je da taj nedeljnik ima veliki dug prema štampariji Borba i da se založio i zakazao u sredu sastanak sa predstavnicima štamparije, kako bi se videlo šta tu može da se uradi. Gajović je dodao da veoma emotivno doživljava trenutak kad se jedan medij gasi, a „ovaj list je upravo možda na pragu tog žalosnog čina“.
Upitan kako ocenjuje medijske konkurse „na lokalu“ a i na nivou republike, kaže da nema potpune informacije, ali da primećuje da ima pritužbi. Oni koji smatraju da su na bilo koji način uskraćeni na neko svoje pravo, kad su u pitanju konkursi sa sufinansiranje, „nam se obraćaju s pitanjem šta da radimo, ovde je bio sukob interesa. Mi ih upućujemo da potraje svoje pravo pre svega sudskim putem. Na konstataciju da ti upravni postupci traju i dve, tri godine, Gajović kaže da trajanje sudskih postupaka nije pitanje za njega.
„Kada primimo jednu takvu primedbu, mi kontaktiramo lokalnu samoupravu, tražimo neki matereijal da malo pogledamo… Mi ne možemo, naravno, da izreknemo nikakve sankcije, mi nemamo te ingerencije nad postupkom za projektno sufinasiranje medijskog sadržaja na lokalu. Mi možemo samo da pratimo, da edukujemo one koji treba da formiraju komisije, onoga ko sprovodi to, da što je moguće manje imamo primedbi“, naglasio je gost Dana uživo.
U većini slučajeva se, smatra, poštuje zakon, ali negde i ne.“ Imamo slučajeva gde možda i postoji neka manjkavost, ali generalno – funkcioniše“.
Na konstataciju da udruženja upućuju na to, uz zamerke, da se novac deli „po partijskoj liniji“, naročito na lokalu, gajović kaže: „Svako ko ima takvu vrstu saznanja ili tvrdnje, ja mislim da treba da ih dokaže. Malo onako se paušalno priča, ja ne volim da se paušalno priča, ja volim da se poštuje zakon…“
Koliko je komplikovano utvrditi kome ide novac?
Prema istraživanjima, imali smo primere da su tabloidi bliski vlasti dobijali ogroman novac. „Odgovorno tvrdim da Ministarstvo kulture i informisanja nije ni u jednom slučaju dodelilo mediju kod koga je utvrđeno da Kodeks nije ispoštovan… Što se tiče lokala, iskreno rečeno to mora neko da utvrdi, ja nemam dokaz nijedan u rukama…“
Na konstataciju da nije to komplikovano utvrditi, jer se vidi ko je dobio novac, s obzirom na to da su javni konkursi, gost N1 kaže: „Ja hoću zaista dokaz da li je bio u pitanju sukob interesa, da li je dodeljeno mediju koji je kršio Kodeks…“
Dodaje da Ministarstvo poštuje Savet za štampu i da niko nije dobio sredstva od tog ministarstva, ko je prekršio Kodeks.
Kako kaže, Ministarstvo kulture i informisanja nije zaduženo za sprovođenje konkursa za sufinansiranje, „niti su posmatrači ili nadzorni odbor“.
Na konstataciju da u svemu tome, ipak, imaju pomoć novinarskih udruženja, pa je, na primer UNS utvrdio da su 27,5 miliona dinara dobili mediji koji krše Kodeks – Alo, Informer, Gajović pita zašto se udruženja time bave. „Zašto se ne bave oni koji su oštećeni u tom postupku“, odgovorio je na to Gajović. Na konstataciju da se radi o članovima udruženja, kaže da „ne ide tako“ da se neko žali udruženju, pa da udruženje dostavi materijal Ministarstvu.
Na pitanje šta Ministarstvo može da učini da se takve stvari ne dešavaju, da mediji koji ne poštuju profesionalne stadanrde, dobiju novac svih građana, kaže da, s obzirom na to da je reč o konkursima na lokalu, ne mogu ništa, da je sve na oštećenom pojedincu i u nadležnosti sudija.
Upitan da li misli da Ministarstvo informisanja treba da ima, zakonom određen, alat da utiče na ovakve stvari, Gajović navodi da „misli da je to teško da se sprovede“.“… Ali ne kažem i nemoguće… Vrlo je teško da ministarstvo intereveniše i nadgleda svuda tamo gde neko pomisli da nešto nije urađeno kako treba, kad je u pitanju taj postupak“.
Upitan da li misli da mediji koji krše Kodeks novinara treba da dobijaju novac iz budžeta, kaže: „Ne. Ja mislim da je Kodeks novinara dobro napisan, vrlo časno i pošteno, i lično mislim da apsolutno svi treba da ga poštuju. I, uostalom, Ministarstvo podržava i Savet za štampu i Kodeks“, naglasio je.
Gajović kaže da je „naša sudbina“ da na svakom konkursu uvek bude nezadovoljnih, onih koji će jače ili slabije da stvaraju buku zbog toga, i da zato treba oprezno pristupiti svakom takvom slučaju. Imam poverenje u državne strukture, da mogu svaki slučaj da dovedu do kraja, kaže državni sekretar, dodajući da je potrebno da to bude, ipak, u jednom razumnom roku, da se ne čeka dugo.
Upitan o primedbi UNS-a da sede u komisijama ljudi koji nisu dovoljno kompetenti da odlučuju o projektima, kaže da to ne može da komentariše, dodajući: „Slučaj napuštanja članova UNS-a komisija ne postoji. Svako ima dobru volju da li će da učestvuje ili neće u nečem… Uz sve ovo – da li će se povući ili neće, mi ćemo po zakonu sprovesti konkurse za finansiranje medijskog sadržaja… Moje lično mišljenje je da u jednom dijalogu možemo da pronađemo rešenje… Ne kažemo da smo ja i Ministarstvo bezgrešni, moguće je da smo napravili neki propust“, kaže Gajović, dodajući da se taj dijalog već održao i da misli da će sve biti u redu, i da predstavnici UNS-a neće napustiti komisije.
Navodi da članove komisija predlažu udruženja, pa da pitanje da li su kompetentni, nije za njega. Kaže da su ocene o kompetentnosti paušali, da su udruženja dala liste, a Ministarstvo je sa njih uzelo kandadate, navodeći da je njegova ideja bila da se malo pažnje pokloni udruženjima van Beograda. „Jer je unutrašnjost potpuno ugrožena medijski, kad je u pitanju ekonomski trenutak“. Dodao je da zaista misli da UNS treba da ima predstavnike u komisijama, jer ima najviše članova, iako, kako kaže nije reprezentativno udruženje.