Savet za medije i konfuziju: Cilj degradacija Saveta za štampu, koji brani kvalitetno novinarstvo pred navalom dezinformacija i propagande

Na portalu kontakt telefon iz Čačka i adresa kancelarije iz Los Anđelesa (Kalifornija, SAD), prekopiran logo drugog udruženja i četiri tuđe vesti, lažno datirane kao objave od pre pet godina, sedište u Novom Sadu, a u Statutu (baza APR-a) piše da će udruženje „podizati etničke standarde”…

Ovo je prvo sa čim se novinar suoči kad poželi da sazna nešto o novom Savetu za medije Srbije, koje se predstavlja kao „nezavisno, samoregulatorno telo koje okuplja izdavače, vlasnike štampanih i onlajn medija i profesionalne novinare”.

Do sad su novinari štampanih medija imali jedno samoregulatorno telo poznato svima pod imenom Savet za štampu, koje brine o poštovanju Kodeksa novinara u štampanim medijima, novinskim agencijama i na veb portalima. Pojava još jednog „saveta”, naročito nakon što je objavljeno saopštenje u kome se tvrdi „Savet za štampu i povezani mediji obmanjuju javnost; Nisu ni jedino samoregulatorno telo, niti su merodavni da presuđuju svim medijima”, zaslužuje da se proveri o čemu je reč.

Gotovo sve na sajtu novog Saveta za medije, koji ima ambiciju da nadgleda primenu Kodeksa novinara u svim medijima – predstavlja grubo kršenje Kodeksa novinara, pre svega obaveze da se bude istinit i ne manipuliše činjenicama

Bombastično saopštenje napisano je da privuče pažnju, možda neki novinar poželi da ih upozna ili, bolje rečeno, pomisli da novi „savet” želi da se bolje predstavi.

Međutim, to upoznavanje nije jednostavan zadatak. Na čačanski telefon se niko ne javlja, a podjednako beskorisna je i navedena adresa iz Los Anđelesa. U bazi Agencije za privredne registre piše da je zastupnica Emilija Marić, inače urednica Novosadske TV i logičan, ako ne i jedini, poznati sagovornik na temu.

Posle prvog osnovnog predstavljanja novinarke Cenzolovke i pitanja „Da li imate malo vremena da popričamo o Savetu za medije?”, Emilija Marić, uz uzdah, kaže:

„Ne bih davala. Hvala. Ne bih, ne bih ništa. Hvala.”

Usledio je neprijatan zvuk prekinute veze.

Bez relevantnog sagovornika iz novog Saveta za medije, vraćamo se na portal. Jedini sadržaj na portalu je preuzet sa portala Saveta za štampu, koji ovaj novi savet u tom pomenutom saopštenju oštro kritikuje, osporava i degradira.

Plagijat, lažni datumi, tuđe vesti…

Jedini sadržaj portala su četiri vesti, od kojih su tri nedavne odluke baš Saveta za štampu, a četvrta „vest” je najava Medija centra da će 27. juna, ne zna se koje godine, biti održana tribina na kojoj će članovi Saveta za štampu, među kojima sad već ima i počivših, razgovarati o ulozi ovog samoregulatornog tela sa novinarima beogradskih redakcija.

Samo najnovija objava je ispravno datirana, dok su ostale tri lažno datirane kao objave iz 2018. godine iako su još dve iz ove godine, a četvrta iz ne znamo koje, ali sigurno nije iz 2018, jer se u njoj pominju ljudi koji 2018. nisu bili na funkcijama koje se u tom tekstu navode.

Gotovo sve što je navedeno na sajtu novog Saveta za medije, koji ima ambiciju da nadgleda primenu novinarskog kodeksa u svim medijima u Srbiji i da unapređuje praksu – predstavlja grubo kršenje novinarskog kodeksa, pre svega kršenje obaveze da se bude istinit i da se ne manipuliše činjenicama.

Na portalu Saveta za medije stoji baner #EU za tebe kojim se označavaju projekti koje finansira EU. Nije poznato da se ovaj Savet za medije finansira iz donacija EU.

Na portalu je istaknut i slogan, koji je inače deo loga Saveta za štampu: „Brzo, besplatno, pravično.” Da li je u pitanju krađa intelektualne imovine? Na ovo pitanje nisu znali da nam daju odgovor u Savetu za štampu.

Traljavo, manipulativno, netačno. To su epiteti koji bi se na prvi pogled mogli staviti u opis portala Saveta za medije Srbije. Čak i Statut ovog novog udruženja, napisan očigledno veoma ambiciozno na 11 strana o sveobuhvatnoj profesionalizaciji svih medija u najboljoj evropskoj i svetskoj tradiciji, ima jednu neprimerenu grešku. Bar se možemo nadati da je greška, jer piše da će podizati „etničke standarde”, što ne znači ništa u profesionalnom novinarskom smislu, ali neodoljivo zaudara na nešto što bi bilo potpuno suprotno.

Tekst Statuta sa takvom greškom objavljen je kao zvanični dokument u bazi Agencije za privredne registre.

Ko, šta, kako, zašto

Prema podacima iz APR-a, Savet za medije osnovan je 10. maja ove godine. Ciljevi su mu: „Unapređenje primene profesionalnih i etičkih standarda u medijskoj sferi i novinarstvu i širenje medijske pismenosti.”

U Statutu piše da su ciljevi saveta „primena novinarskog kodeksa u radu svih medija u Srbiji: radija, televizija, novina, časopisa, servisa novinskih organizacija i agencija, njihovih elektronskih izdanja, samostalnih elektronskih medija – portala, drugih uređivački oblikovanih internet stranica i drugih vrsta medija, a koji priznaju nadležnost Saveta, ali i „edukacija za postupanje u skladu sa novinarskim kodeksom i jačanje ugleda medija i novinarske profesije”, pa i „podizanje etničkih profesionalnih i tehničkih standarda u nastojanju da mediji unaprede svoju ulogu informativnog servisa građana u javnom interesu”, „promovisanje i uvođenje evropskih i svetskih standarda i vrednosti u praksu medija”.

I oni imaju Komisiju za žalbe koja odlučuje o žalbama ovlašćenog podnosioca, a piše i da odluke komisije i saveta važe za one koji su članovi saveta ili prihvataju njegovu nadležnost. Samo nigde ne piše ni ko su ni šta su članovi ni da li su članovi Komisije za žalbe.

Međutim, kako ni bombastično saopštenje novog „Saveta za medije”, ni njihov portal, ni „razgovor” sa Emilijom Marić ne uliva nikakvo poverenje u profesionalnost, krajnji je trenutak da prestanemo da se bavimo njima i pređemo na okolnosti koje su dovele do njihovog osnivanja.

Novac je novac, a kodeks možda i nije

U toku je javna rasprava o nacrtu zakona o javnom informisanju i medijima i pokušaj profesionalnih medijskih organizacija i udruženja da spreče dosadašnju praksu da se iz budžeta finansiraju mediji koji krše Kodeks novinara, svima poznati tabloidi, bliski režimu, koji neguju jezik mržnje, netrpeljivosti i, pre svega, najveći su izvor dezinformacija i lažnih vesti.

Profesionalna i reprezentativna novinarska udruženja pokušavaju da u nacrt zakona unesu obavezu da javni novac ne mogu dobiti mediji koje Savet za štampu označi kao medije koji krše etički kodeks. Zato je ovo i najpogodniji trenutak za protivnike da sve relativizuju: i kredibilitet Saveta za štampu i Kodeks novinara, pa i dosadašnja istraživanja koja su pokazala da se tabloidi koji objavljuju najviše lažnih vesti finansiraju milionskim iznosima iz budžeta.

Bitka za profesionalizam uz pomoć Saveta za štampu još traje i nije izvesno da li će biti uspešna.

Novaković: Cilj Saveta za medije je konfuzija

Sekretarka Saveta za štampu Gordana Novaković kaže za Cenzolovku da je cilj osnivanja Saveta za medije da se skrene pažnja sa važnih promena Zakona o javnom informisanju i medijima, da se stvori utisak da se novinari svađaju među sobom, da ne znaju šta žele i da su podeljeni. Cilj je da se napravi konfuzija.

Istovremeno, upozorava Novaković, ovo bi moglo da dodatno naruši poverenje u medije kod građana, a istovremeno da omogući ministarstvu da, zbog navodne nesaglasnosti novinara, odustane od važnih odredbi koje bi onemogućile da javni novac odlazi u medije koji krše kodeks.

Cilj je i da se degradira jedna od retkih institucija koje u ovoj zemlji funkcionišu, Savet za štampu (Gordana Novaković)

„To je sve unošenje konfuzije. Niko više tu ne može da se snađe. Kad običan građanin to čita, ispada kao da se neki Savet za štampu i Savet za medije nešto svađaju. O čemu se tu radi, nemaju pojma. Kome da se obrate, nemaju pojma. S druge strane, iz ministarstva mogu sad da kažu mi smo hteli da vas stavimo u zakon, ali pola medijske zajednice je protiv vas, vi ne radite kako treba, tu nešto nije u redu. Vidite da ni sami ne možete da se dogovorite šta hoćete. Eto, tome treba da posluži Savet za medije. Da bude savet za konfuziju i da usput upropasti sve što je Savet za štampu uspeo da postigne za ovih 12 godina. A uspeli smo dosta. Cilj je i da se degradira jedna od retkih institucija koje u ovoj zemlji funkcionišu”, kaže Gordana Novaković.

Ona napominje da je prvi put za Savet za medije čula nedavno, na prvoj javnoj raspravi o nacrtu zakona, koja je održana u septembru u Beogradu. Tada su neki od osnivača rekli da je osnovan Medijski savet.

„Odmah posle te sednice sam na sajtu APR-a proveravala da li postoji Savet za medije i tada ga nije bilo”, kaže Novaković i dodaje.

„Sve ovo se loše odražava na medijsku scenu generalno. Urušava poverenje u medijske organizacije, u novinare i novinarstvo kod građana.”

U prvoj verziji nacrta zakona o javnom informisanju, kako se to notira u analizi Slavko Ćuruvija fondacije, bilo je predviđeno da postoji više regulatornih tela ili više Saveta za štampu. Sva je prilika da su GONGO organizacije iz medijske sfere odlučile su da formiraju svoj „Savet za medije” koji bi „parirao” Savetu za štampu.

Autorka: Tamara Spaić