Savet za štampu: Mediji kršili Kodeks i izveštavali neprofesionalno o majskim ubistvima
(Izvor: Beta/N1) Mediji u Srbiji su grubo kršili Kodeks novinara i izveštavali neetično, neprofesionalno, nekvalitetnog i bez empatije o masovnim ubistvima 2023. u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“, Malom Orašju i Duboni, ocenjeno je na tribini Saveta za štampu.
Savet za štampu je sproveo istraživanje o izveštavanju medija o tim ubistvima i analizirao tekstove dnevnih novina Alo, Blic, Danas, Večernje novosti, Informer, Kurir, Nova, Politika i Srpski telegraf.
Autorka istraživanja Jelena Petković je kazala da su ri mediji najčešće kršili odredbe Kodeksa o novinarskoj pažnji, poštovanju privatnosti i odgovornosti novinara.
Ukazala je da je nedopustiva eksploatacija maloletnika koji su bili u osetljivom stanju, a od kojih su neki mediji uzimali izjave.
Dodala je da su u analiziranom uzorku bile i brojne fotografije uplakanih roditelja i izveštaji sa sahrana ubijene dece.
„Većina medija pokazala je bezobzirnost prema porodicama i da im je čitanost ispred interesa javnosti“, navela je Petković.
Po njenim rečima, mediji ne treba da koriste anonimne izvore pošto na taj način podstiču širenje teorija zavere i dodatno traumatizuju javnost.
„Masovna ubistva su tragedije koje celo društvo pogode, novinari moraju da izveštavaju s dužnom pažnjom. Ne smeju da se upuštaju u spekulacije i da podstiču sagovornike da to čine. Mediji moraju da konsultuju eksperte i da se okrenu izveštavanje koje će umiriti javnost“, izjavila je Petković.
Članica Komisije Saveta za štampu za žalbe Tamara Skroza je rekla da je veliki problem curenje informacija iz državnih organa, ali da to ne abolira novinare.
„Curenje informacija iz istrage je kod nas konstatno. Imali smo i curenje informacije iz ustanove gde se nalazi maloletnik osumnjičen za ubistvo. To je nedopustivo“, kazala je Skroza.
Po njenim rečima, kada državni funkcioneri prekrše zakon i objave osetljive podatke o žrtvama, mediji ne treba to da prenose.
„Mediji ne treba kao papagaji da ponavljaju sve ono šta državni funkcioneri rade. Publiku treba zaštititi od takvih sadržaja, ali to nije problem samo u Srbiji, već na globalnom nivou“, navela je Skroza.