Savet za štampu predstavio predlog izmena Kodeksa novinara Srbije

(Izvor: Beta/N1) Savet za štampu je predstavio predlog izmena Kodeksa novinara Srbije i pozvao druge da predloge i sugestije dostave do 7. maja, u sklopu javne rasprave.

Izmene, kako je rečeno novinarima, „oštrije su i jasnije“ od postojećih odredbi i, po oceni predlagača, „jasnije za primenu“.

Članica Saveta za štampu Tamara Skroza je kazala da je Kodeks usvojen 2006. od kada se dogodilo mnogo stvari koje njime nisu obuhvaćene, kakva je i „medijska hajka“.

Razlog za izmene Kodeksa novinara Srbije je i to što su nove tehnologije i razvoj intereneta izmenili rad novinara i otvorili etičke dileme.

Komisija Saveta za štampu za žalbe koja 13 godina odlučuje o žalbama zbog kršenja Kodeksa, zaključila je da bi neke odredbe Kodeksa trebalo izmeniti, precizirati ili razjasniti.

Zato je Savet za štampu, u saradnji sa osnivačima (UNS, NUNS, Asocijacija medija i Lokal pres) pripremio predlog izmena Kodeksa.

Među izmenama su odredbe o upotrebi veštačke inteligencije, moderiranju komentara, zaštiti privatnosti i dostojanstva ljudi o kojima se piše, odnos prema izvorima i drugo.

U predlogu, u odredbi „Poštovanje dostojanstva“ je navedeno da „novinar ne sme da diskriminiše, između ostalog, na osnovu rase, pola, starosti, ličnih svojstava, seksualne orijentacije, jezika, vere, političkog i drugog mišljenja, nacionalnog ili društvenog porekla“

U smernice je ukazano da „pripadnost određenoj etničkoj, političkoj, ideološkoj, ili nekoj drugoj grupi, kao i bračno stanje, versko opredeljenje, društveno poreklo, navodi se samo u slučajevima kada je taj podatak neophodan za puno razumevanje konteksta događaja o kojem se izveštava“.

Kako je navedeno, novinari moraju da izbegavaju fraze koje imaju šovinističke, seksističke ili na bilo koji drugi način diskriminatorne konotacije, mora da koristi „rodno osetljiv jezik“, da se trudi da ravnomerno uključi sagovornike različitih grupa relevatnih za temu i da odgovorno pristupa različitostima u društvu.

Novinar je, kako je navedeno, dužan da poštuje i štiti prava i dostojanstvo dece, žrtava zločina, osoba sa invaliditetom i drugih osetljivih grupa.

U odredbi „Časna sredstva“ je ukazano da „u prikupljanju informacija, fotografija, dokumenata, zvučnih i video zapisa i njihovom objavljivanju novinar će se koristiti samo časnim sredstvima“.

U smernicama za tu odredbu je ukazano da „novinari i urednici ne smeju da objavljuju materijal pribavljen uz pomoć skrivenih kamera, prislušnih uređaja, odnosno neovlašćenim prisluškivanjem i slično izuzev kada se time štiti javni interes – naprimer objavljivanje informacija o ugroženosti života i zdravlja stanovništva, korupciji, zloupotrebi položaja i slično“.

Za primenu ovog izuzetka, kako je predloženo, treba da postoji redakcijska procedura.

Kako je navedeno, novinar ne treba da nastavi sa postavljanjem pitanja, telefoniranjem, fotografisanjem ili snimanjem privatnog lica ako je zamoljen da to ne radi.

Ukazano je i da je „pravo novinara da u odnosu prema državnim i drugim institucijama kontinuirano postavlja pitanja za koja smatra da su od javnog interesa, bez obzira da li je zamoljen da to prekine ili ne“.

Takođe, „novinar se u prikupljanju informacija ne sme služiti iznudom, pretnjom i proganjanjem izvora informacija, ali ni podmićivanjem ili obećavanjem protivusluga“, piše u smernicama.

U odredbi „Privatnost“ je ukazano da „novinar poštuje privatnost ljudi o kojima piše“, te da, prilikom izveštavanja o nesrećama i krivičnim delima nije dozvoljeno objavljivanje imena i fotografija žrtava i počinilaca koje ih jasno identifikuju“.

Navedeno je da „čak i ukoliko nadležni državni organi objave podatke koji spadaju u domen privatnosti počinioca ili žrtve, mediji tu informaciju ne smeju da prenose“, te da „greška državnih organa ne podrazumeva ‘dozvolu’ za kršenje etičkih principa profesije“.

U predlogu izmena piše i da „javne ličnosti uživaju niži nivo zaštite privatnosti“, jer su kako je objašenjeno u smernicima „javne ličnosti su osobe koje obavljaju javnu funkciju i/ili koriste javne resurse“.

„Podaci iz privatnog života javnih ličnosti objavljuju se samo ukoliko je to u javnom interesu, ukoliko imaju direktne posledice na više ljudi, u suprotnosti su s duhom funkcije koju ta ličnost obavlja ili idejama koje javno zastupa“, dodaje se.

Ukazano je, u smernicama i da „novinar mora da ima u vidu da sagovornici nisu uvek svesni moći medija i posledica koje njihove izjave mogu da imaju po njih lično, kao i po ljude o kojima govore“.

A u izveštavanju o događajima koji uključuju lični bol i šok, novinar je dužan da svoja pitanja prilagodi tako da odražavaju duh saosećanja i diskrecije.

Fotoreporteri i snimatelji, kako je ukazano, dužni su da se prilikom fotografisanja i snimanja žrtava nesreća i zločina ophode sa obzirom i saosećanjem, a „novinar ne izveštava sa sahrana, osim u slučaju visoko profilisanih javnih ličnosti“.

Ukazano je i da mediji mogu koristiti veštačku inteligenciju u stvaranju sadržaja „na društveno odgovoran i srazmeran način“, te da su dužni da obaveste javnost da je medijski sadržaj „kreiran korišćenjem alata zasnovanih na veštačkoj inteligenciji“.