Savet za štampu: Predstavnici države moraju da komuniciraju sa novinarima

Mediaportal doveo čitaoce u zabludu

Prva žalba koju je Komisija razmatrala je ona koju je Milovan Glišić uputio protiv Mediaportal-a zbog objave na sajtu sa naslovom „Pokrenut postupak protiv bivšeg direktora ED Čačak“ koji je objavljen 28. septembra.

On je u žalbi napisao da su u toj objavi neistiniti navodi da je protiv njega pokrenut postupak.

„Suprotno pravilima novinarske profesije, nije navedeno ni ko je pokrenuo postupak, niti zbog čega je pokrenut, niti mi je data prilika da odgovorim na optužbe“, naveo je Glišić.

Uz žalbu je dostavio Uverenje Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu kao dokaz da se protiv njega ne vodi krivični postupak.

On je zatražio od Komisije da donese odluku o prekršaju Kodeksa jer smatra da je Mediaportal objavljivanjem pomenutg sadržaja na Fejsbuk stranici prekršio njegovo pravo na pretpostavku nevinosti, izneo neosnovane optužbe i klevete i povredio njegovo pravo na dostojanstvo.

Mediaportal nije odgovorio na ovu žalbu.

Diskusiju je otvorila Jelena Petković iz Udruženja novinara Srbije. Ona se složila sa predlogom odluke da je prekršen Kodeks i dodala da je taj medij ovom objavom svoje čitaoce doveo u zabludu.

Tamara Skrozza iz Nezavisnog udruženja novnara Srbije je rekla da je vrlo retko slučaj da mediji pekrše prvu tačku Kodeksa koja se odnosi na istinitost izveštavanja.

Predstavnica Lokal presa i predsedavajuća Komisije za žalbe Nadežda Budimović je dodala da u objavi Mediaportala nema nikakvih činjenica.

„To može biti prećutkivanje činjenica jer nijedna činjenica zapavo nije ni izneta u ovoj rečenici“, navela je Nadežda Budimović.

Nakon kratke diskusije Komisija je jednoglasno odlučila da je Mediaportal prekršio Kodeks u odredbama koje se tiču istinitosti izveštavanja, odnosno, da nije izveštavano objektivno i potpuno. Ostali prekršaji se odnose na neosnovane optužbe, nedostatak izvora informacija, kršenje pretpostavke nevinosti, prava na privatnost i prećutkivanje činjenica.

Vlast ne komunicira sa novinarima pa se žali

Katarina Tomašević, predsednica Radne grupe za izradu Nacrta zakona o izmenama i dopunama zakona o elektronskim medijima uputila je žalbu Komisiji u vezi sa više tekstova koji su objavljeni na portalima Nova i N1, a koji se tiču procesa donošenja Zakona o elektronskim medijima.

U žalbi je navela da mediji Junajted grupe vode „orkestriranu kampanju“ protiv Radne grupe za izradu radne verzije Nacrta zakona o izmenama i dopunama zakona o elektronskim medijima. Naime, Tomašević je navela da su „tvrdnje“ u tekstovima ovih medija da je odredba po kojoj kada su „medijske usluge televizije za koje je dozvola izdata za celokupno područje Republike Srbije operator je dužan da pozicionira neposredno nakon osnovnih programa javnog medijskog servisa“ dodat „preko noći u nameri da se ugasi SBB“ netačna.

Njeno obrazloženje je da zakon nije bitno promenjen osim što je usvojen predlog da se na nultom kanalu nalaze servisne informacije o sadržaju ponude operatora, a da je odredba da se iza javnog medijskog servisa nalaze kanali sa nacionalnim pokrivanjem bila javno prezentovana na sajtu Ministarstva informisanja i da su novinarska i medijska udruženja bila upoznata sa tim.

Tomašević dalje zamera medijima Junajted grupe da su preneli pogrešnu informaciju da je za utvrđivanje troškova operatora i eventualno oduzimanje dozvole zadužen REM. Kako navodi, za to je zadužen RATEL.

U svojoj žalbi zamerila je i Savetu za štampu zato što nije reagovao na izveštavanje medija Junajted grupe.

“Iznenađujuće je da niste našli za shodno da se oglasite, i zaštitite stručnu javnost ali i sve građane, od agresivne manipulacije činjenicama koja dolazi sa medija Junajted grupe, pogotovo imajuć i u vidu da ste i sami uključeni u donošenje ovih nacrta zakona i da i sami znate da teze koje građani mogu čuti i pročitati u ovim medijima jednostavno ne odgovaraju istini”, stoji u žalbi Katarine Tomašević.

Redakcija N1 je u odgovoru na žalbu napisala da žalba Katarine Tomašević ne ispunjava formalne uslove kako bi bila uzeta u obzir za razmatranje jer prema Poslovniku o radu Komisije za žalbe, žalba mora da se odnosi na konkretne sadržaje koji su objavljeni u medijima, što u ovom slučaju nije precizirano i žalba mora da bude podneta od strane lica oštećenog objavljenim sadržajem ili bilo kog člana Komisije.

Redakcija N1 odgovara još da je žalba “nejasna pa se po njoj ne može ni u tom smislu postupiti” i da se navode “samo paušalne ocene o navodnoj neistinitosti informacija koje su objavljene”, te tvrde da u izveštavanju N1 nema povrede etičkog kodeksa, sa napomenom da su tražili i reakciju tzv. druge strane ali da niko nije odgovorio na njihova pitanja.

Nova S nije odgovorila na žalbu.

Predstavnica Nezavisnog udruženja novinara Srbije Milena Vasić rekla je da bi bilo kakva odluka osim odbijanja žalbe bila direktno mešanje u uređivačku politiku, odnosno u izveštavanje o pitanju koje je od izuzetnog javnog značaja.

„Mislim da je u izveštavanju o ovakvim stvarima koje direktno utiču na politička prava građana dozvoljen određeni nivo preterivanja kada se kaže ‘medijski mrak’ jer su teme medija toliko bitne i toliko smo opterećeni gušenjem slobode medija da misllim da je potpuno prikladno odbiti ovu žalbu“, objasnila je Milena Vasić.

Predstavnik javnosti Rodoljub Šabić se složio da Milenom Vasić i dodao da je nekoliko oštrijih reči potpuno primereno toj vrsti polemike.

„To je standardni nivo javne kritike u odnosu na neki propust vlasti i oni jesu dužni da trpe više nego što bi bio dužan da trpi običan građanin“, naveo je Šabić.

Jelka Jovanović iz Asocijacije medija je rekla da ovaj slučaj pokazuje koliko je čitav proces donošenja medijskih zakona bio netransparentan.

„Znam koliko je bilo teško doći do pouzdanih informacija. Gospođa Tomašević bi više učinila za čitav proces da je davala informacije, što joj je bilo u opisu radnih zadataka“, navela je Jelka Jovanović.

Jelena Petković iz Udruženja novinara Srbije se saglasila sa Jelkom Jovanović.

„Bilo bi dobro da neko ko vodi radnu grupu uspostavi kanal komunikacije sa medijima, da objašnjava i iznosi svoje mišljenje. Gospođa Tomašević je rekla da su oni bili prezauzeti da odgovore na pitanja novinara. Ne znam kako onda mislli da mediji znaju nešto što ne mogu da znaju“, objasnila je Petković.

Generalna sekretarka Saveta za štampu Gordana Novaković je naglasila da nije tačna tvrdnja u žalbi da je Savet bio uključen u izradu ovog zakona i da ona to zna jer vodila radnu grupu u kojoj nije bilo predstavnika Saveta za štampu.

Komisija je i u ovom slučaju jednoglasno odlučila da ni N1 ni Nova nisu prekršili Kodeks.

Novinari imaju pravo da kažu kada se osećaju ugroženo

Protiv Regionalne informativne agencije Jugpress žalbu je podneo Zvezdan Knežević povodom objavljivanja teksta na portalu Jugpress pod naslovom „Advokat pretio Jugpress-u paljenjem zgrade i ljudi zbog intervjua sa Živojinom Stefanovićem o 5. oktobru“.

On je u žalbi naveo da je glavna i odgovorna urednica portala Jugpress Ljiljana Stojanović netačno i neobjektivno izvestila o njegovom komentaru na Fejsbuk strani portala „izmenivši prilikom redakcijske obrade činjenice i smisao mog komentara na taj način što je objavila neistinit naslov“.

„Netačno je da sam ja u svojim ranijim komentarima iskazivao vrlo jasno neprijateljstvo prema Jugpressu“, naveo je Knežević.

On smatra da je na taj način izvršena povreda Kodeksa koja se odnosi na istinitost izveštavanja.

Na portalu Jugpress-a objavljen je njegov odgovor.

Glavna i odgovorna urednica Jugpress-a Ljiljana Stojanović u odgovoru na žalbu je navela da je u tekstu na koji se on poziva objavljen snimak ekrana njegovog komentara koji su članovi redakcije doživeli kao pretnju i da su o tome obavestili članove Stalne radne grupe za bezbednost novinara.

„Na osnovu njihove prijave Osnovno tužilaštvo u Leskovcu je pokrenulo postupak uzimanja izjava od novinara Ivana Spirića, koji je radio intervju sa Živojinom Stefanovićem a na njegovu molbu (Stefanovićevu) a povodom godišnjice petooktobarskih promena. Knežević je Spirića direktno prozvao na fejsbuk strani JUGpressa, obrativši mu se rečima „Ivane, znaš li šta radiš?“ a zvao ga je i telefonom, o čemu je Spirić dao izjavu u tužilaštvu. Tužilaštvo je uzelo izjavu i od mene, kao glavne i odgovorne urednice Regionalne informativne agencije JUGpress. Uzeli su izjavu i od Kneževića“, objasnila je Ljiljana Stojanović.

Uz odgovor na žalbu dostavljen je i snimak ekrana sa komentarima Kneževića, kao i njegova reakcija na tekst koji je objavljen na portalu Jugpress-a.

Govoreći o ovom slučaju Olivera Milošević iz Udruženja novinara Srbije ocenila je da je možda preterana rekacija kada novinari Jugpressa kažu da je u pitanju pretnja, ali da oni imaju pravo na to.

„Ali svakako je ova istorija targetiranja njih kao medija i pojedinačno novinara u tako malim sredinama može i te kako da bude okidač za ljude koji mogu da protumače na negativan način ono što on govori, a to je da oni zgrću veliki novac, da se ne zna poreklo toga, da su plaćenici… Milsim da je to jedna opasna pojava i možda imaju pravo da budu senzitivni na ovakve objave“, navela je Milošević.

Milena Vasić je rekla da je naslov malo problematičan, ali da se slaže da može da postoji određeni nivo senzitivnosti, s obzirom na to da komentari dolaze od nekoga ko nije laik.

„Baš zato je i naglašeno da je advokat. Zato što vrlo dobro barata jezikom i može da šeta po toj finoj granici između pretnje i slobode izražavanja“, navela je Vasić.

Jelena Petković je dodala da je Kenžević novinarima Jugpressa uputio veliki broj komentara i da ona razume da su se oni zbog toga osetili ugroženo.

Kao i u prethodnom slučaju, Komisija je odlučila jednoglasno da Jugpress nije prekršio Kodeks.

Alo ponovo krši Kodeks u više tačaka

Zbog teksta objavljenog 21. oktobra na portali Alo.rs pod nazivom „UMALO IZBILA TUČA: Bojan Elek optužio Igora Bandovića da je ukrao 300.000 evra od sponzora“, Igor Bandović uputio je žalbu Komisiji preko svojih zastupnika.

U žalbi je navedeno da je tekstom prekršena odredba o istinitosti izveštavanja na taj način što „u samom tekstu portal Alo.rs poziva se na „očevidce“ događaja, o kojima se ništa ne zna i koji ni na koji način nisu proverljivi, skrivajući identitet takvog izvora“.

Takođe, oni smatraju da su prekršene odredbe koje se tiču odgovornosti novinara jer je u spornom tekstu Bandović optužen da organizaciju (Beogradski centar za bezbednosnu politiku) vodi isključivo zbog ličnih interesa, da je sklon alkoholu i da se sukobljava sa saradnicima.

U žalbi se od Komisije traži da ispita i da li je tekstom prekršena odredba o novinarskoj pažnji i poštovanju privatnosti.

Oni ukazuju da Alo nije kontaktirao Bandovića u vezi navoda koje su objavili.

„Alo media system“ je u odgovoru osporio navode iz žalbe.

Naime, izdavač portala Alo.rs objašnjava kako „u spornom tekstu nije označen kao učinilac bilo kakvog krivičnog dela“.

„Tužiočevo ponašanje koje je predmet izveštavanja u spornom tekstu moglo bi biti okarakterisano kao radnja izvršenja mnogih krivičnih dela, ali novinari medija Alo.rs tom ponašanju nisu dali pravnu kvalifikaciju“, objasnili su iz Alo-a.

Oni smatraju da nije povređen Kodeks i da su novinari Alo-a profesionalno izveštavali o Beogradskoj bezbednosnoj konferenciji kao o događaju od interesa za javnost, a na kom se dogodio navodni sukob između Igora Bandovića i Bojana Eleka.

Tamara Skroza je na početku diskusije u vezi ovog slučaja napomenula da sadržaj u Alo-u nije novinarski tekst.

„Ovde su ozbiljne stvari koje se tiču privatonsti Igora Bandovića. On se optužuje da je alkoholičar i tako dalje. To zalazi u privatnost. Mi znamo da to nije tačno jer znamo čoveka, ali i da je tačno, to je zaštićen podatak. To nije javni interes, on nije državni funkcioner“, navela je Tamara Skrozza i dodala da informacije koje je Alo plasirao nisu tačne, da se nije sve odigralo kako Alo piše.

Rodoljub Šabić rekao je da je u pitanju jedan perfidan tekst iz prepoznatljive „kuhinje“.

„Događaj je zaista postojao, došlo je do žestoke rasprave, ali vezane za konferenciju. Ovo je potpuno jedan zlonameran, perfidan tekst. To nije novinarski tekst. Taj tekst ima za cilj da diskredituje i Bandovića i Beogradski centar za bezbednosnu politiku“, naveo je Šabić.

Filip Švarm iz Asocijacije medija je rekao da je tekst u Alo-u napisan unapred.

„Oni su iskoristili sve tračeve koje su prethodno objavljivali da stave Eleku u usta. Oni kao da su čekali nešto da se desi pa da napadnu i Centar i Bandovića“, rekao je Švarm.

Komisija je odlučila da je Alo prekršio Kodeks u odredbama koje se odnose na istinitost izveštavanja, odnosno da nije tačno, objektivno, blagovremeno i potpuno izveštavao. Prekršene su i odredbe koje se odnose na nenavođenje izvora infomacija, objavljivanje neosnovanih optužbi, poštovanje privatnosti i novinarske pažnje.

Snimak sednice: