UNS:Savet za štampu i uloga države u medijima ključne teme prvog okruglog stola o medijskim zakonima

Po navodima UNS, učesnici okruglog stola su najviše pažnje posvetili predloženoj odredbi po kojoj će prilikom odlučivanja o raspodeli javnog novca na konkursima za projektno sufinansiranje medija biti uzeti u obzir samo prekršaji Kodeksa novinara Srbije onih medija koji prihvataju nadležnost Saveta za štampu.

„Takav zakonski predlog je katastrofalan, protivustavan i diskriminatoran. U pitanju je član iza kojeg ne stoji Radna grupa za izradu Nacrta zakona o javnom informisanju i medijima. Tom odredbom su privilegovani mediji koji ne poštuju Kodeks novinara Srbije“, rekla je generalna sekretarka Saveta za štampu Gordana Novaković.

Navodeći da je Nacrt zakona o javnom informisanju i medijima izrađen u skladu sa Medijskom strategijom i Ustavom Srbije, ministar informisanja i telekomunikacija Mihailo Jovanović podsetio je da Medijska strategija propisuje da medij koji ne priznaje nadležnost Saveta za štampu ne sme da se prijavi na konkurse za projektno sufinansiranje.

„To je očigledno bilo u suprotnosti sa Ustavom jer bismo forsirali nekoga da prizna neko samoregulatorno telo“, rekao je Jovanović.

Predsednica Fondacije Slavko Ćuruvija, Ivana Stefanović kazala je da rezultati istraživanja tužbi po zakonu o javnom informisanju i medijima, koje je obavila ta nevladina organizacija, dokazuju da su ishodi u skladu sa odlukama Komisije za žalbe.

„Kada uporedite iznose koje su mediji koji su u najvećoj meri kršili Kodeks plaćali za sudske odštete sa novcem koji su dobijali iz budžeta, videćete da smo novcem poreskih obveznika kroz projektno sufinansiranje plaćali odštete ljudima koji su objavljivali laži ili targetirali“, navela je ona.

Član Radne grupe za izradu zakona o elektronskim medijima Rade Veljanovski kazao je da je tačno da je Savet za štampu samoregulatorno telo, da samoregulacija funkcioniše na principu dobrovoljnosti i da svi mediji ne moraju da prihvataju njegove ingerencije ali i da državni novac za za sufinansiranje medijskih projekata „ne sme da dobije niko ko krši Kodeks“.

Ocenio je da je medijski sistem u Srbiji trenutno „u jednoj od faza transformacije a da bi promene išle u pozitivnom smeru, neophodno je da se država nema uticaja na medije“.

„To podrazumeva i izlazak države iz vlasništva u medijima. Vlasništvo države u medijima je karakteristično za javne servise, ali postoji niz zakona i odluka kojima se nalaže da oni imaju nezavisnost u uređivačkoj koncepciji“, naveo je Veljanovski.

Na „opasnost“ da javna preduzeća postanu vlasnici medija ukazala je generalna sekretarka Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Tamara Filipović koja je rekla da je član 39 Nacrta zakona, u kome se navodi da bilo koje privredno društvo može biti osnivač medija, neusklađen sa Medijskom strategijom i da vraća državno vlasništvo „na velika vrata“.