ODRŽAN REGIONALNI SASTANAK SAMOREGULATORNIH TELA JUGOISTOČNE EVROPE

Predstavnici samoregulatornih tela iz Ljubljane, Sarajeva, Podgorice, Skoplja, Tirane, Prištine i Beograda na regionalnom sastanku, održanom 20. i 21. novembra u Beogradu, razmenili su iskustva o aktuelnim etičkim dilemama i unapređenju profesionalnih standarda. Ovaj događaj je održan uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji.

Na skupu je, između ostalog, ocenjeno da postoji globalni trend rasta nepoverenja u medije kao i da medijski i saveti za štampu, kao čuvari novinarske etike, igraju ključnu ulogu u podržavanju novinarskih standarda i služe kao podsetnik i medijskoj industriji i novinarima da je u interesu društva, ali i samih novinara, da se samoregulišu i izgrade poverenje sa publikom.

Istaknuto je i da je regionalna saradnja veoma važna, jer može da omogući kolektivni i brz odgovor na etičke izazove koji su specifični za region jugoistočne Evrope.

Učesnici skupa su se posebno bavili govorom mržnje u medijima, kršenjem prava na pretpostavku nevinosti, zaštitom privatnosti i privatnih podataka, načinom izveštavanja o nasilju i masovnim zločinima, kao i o posebno osetljivim kategorijama, kao što su žene i deca, ali i o etičkim aspektima upotrebe veštačke inteligencije u novinarstvu.

Ocenjeno je da je govor mržnje, nažalost, postao veoma prisutan u regionu. Po pravilu ga generišu političari, a mediji to preuzimaju i prenose. Ipak, više nego putem tradicionalnih medija, govor mržnje širi se društvenim mrežama, ali i kroz komentare čitalaca u medijima, koji često nemaju dobre mehanizme za moderaciju. Govoru mržnje su veoma često izloženi novinari medija koji nisu naklonjeni vlastima, kao i novinarke koje su, pored toga, i česta meta mizoginih komentara. Predstavnici samoregulatornih tela su ukazali da bi trebalo pronaći mehanizam da se, sa predstavnicima kompanija koje su vlasnici društvenih mreža, uspostavi saradnja kakva postoji u, primera radi, vezi sa prijavljivanjem lažnih vesti, kako bi se omogućilo  da samoregulatorna tela ili medijske organizacije prijave i govor mržnje.

Izveštavanje o sudskim procesima je, po oceni učesnika skupa, višestruko problematično. Ni u jednoj zemlji regiona nema dovoljno, ili nema uopšte, novinara specijalizovanih za izveštavanje o pravosuđu. Ni novinari ni urednici nisu dovoljno edukovani za ovu oblast i često krše pravo na pretpostavku nevinosti. Tome naročito doprinose političari, pre svega predstavnici vlasti, koji veoma često unapred presuđuju, najčešće politčkim neistomišljenicima, ali i drugim osumnjičenima, proglašavaju ih krivima i određuju im kazne, dok, s druge strane, neretko štite ljude osumnjičene za ozbiljna krivična dela. Na ovaj način vrši se uticaj i na pravosudne organe i na medije. Neki od učesnika skupa su ukazali da bi javni tužioci morali da reaguju svaki put kada političari na ovakav način zloupotrebljavaju medije.

Posebna pažnja bila je posvećena etičkim izazovima u vezi sa upotrebom veštačke inteligencije, koja može da predstavlja veliki izazov u budućnosti i niko u ovom trenutku ne može tačno da predvidi sve moguće zloupotrebe ovog alata. Mediji u regionu veštačku inteligenciju već koriste i više nego što javno priznaju, i neophodno je što pre izraditi pravila i samoregultrone mahanizme za njihovu primenu. Time bi se izbegle i zloupotrebe u medijima, ali i potreba da ovu oblast reguliše država. Za sada u medijskoj zajednici postoji konsenzus u vezi sa tim da ovi sadržaji moraju biti označeni, kao i da VI mora biti pod ljudskim nadzorom. Upotreba VI otvara i brojna pitanja u vezi sa zaštitom autorskih prava, ali i radnih prava novinara, na koje će medijska zajednica morati da odgovori u bliskoj budućnosti. S obzirom da Smernice za primenu Kodeksa novinara Srbije u onlajn okruženju, koje je izradio Savet za štampu iz Srbije sadrži odredbu koja se tiče veštačke inteligencije, što je jedini primer u regionu, učesnici sastanka su zaključili da bi bilo korisno razmotriti mogućnosti saradnje u izmenama kodeksa u ovoj oblasti.

O masovnim ubistvima koja su se početkom maja dogodila u Srbiji, izveštavali su gotovo svi mediji u regionu, ali su, kao i mediji u Srbiji, to po pravilu, radili kršeći profesionalne standarde, zbog čega je reagovalo više samoregulatornih tela u zemljama jugoistočne Evrope. Mediji, ocenjeno je na skupu, o ovakvim događajima izveštavaju uglavnom o detaljima koji nisu od javnog interesa, ali i ne poštujući elementarna etička pravila koja se odnose na pretpostavku nevinosti, zaštitu ideniteta, pre svega dece žrtava, izveštavaju o detaljima zločina, bave se mentalnim stanjem ubica, ne poštuju privatnost porodica žrtava, zluopotrebljavaju njihove emocije, što dovodi do uzmeriravanja javnosti, glorifikovanja ubica na društvenim mrežama, pa i do opasnosti od kopiranja zločina. Ono što posebno zabrinjava je što su neki medji potpuno svesni toga da krše novinarske kodeksa, ali to rade verujući da je ovakvo izveštavanje dobar „biznis model“. Deo medija se u ovoj situaciji nije snašao, nije imao jasne smernice kako da izveštava, pa su u regionu primenjivani uglavnom američki standardi, koji su znatno drugačiji od onih koji se primenjuju u evropskim zemljama. Zbog toga je potrebno izraditi precizije smernice za ovu vrstu izveštavanja i novinare uvek savetovati da pišu o fenomenu, a ne o detaljima događaja. Ova oblast će biti još jedna tema potencijalne saradnje samo-regulatornih tela iz regiona u narednom periodu.

Mediji u regionu, inače, masovno krše prava na privatnost, objavljujući, često sa društvenih mreža, fotografije, snimke i druge veoma intimne detalje, što je već u nekoliko slučaja dovelo do samoubistva ovih ljudi.

Pravo na zaborav je još jedan od izazova sa kojim se mediji gotovo svakodnevno suočavaju, jer većina njih veoma ćesto dobija zahteve za brisanjem određenih tekstova i veoma često ne znaju kako da postupe. Kada treba dozvoliti brisanje podataka iz medijske arhive i na koji način za sada nije precizno uređeno ni u jednoj od zemalja regiona, a u većini zemalja ne postoji ni saradnja sa internet pretraživačima (pre svega sa Googlom), koja je neoohodna ukoliko je potrebno da neke informacija „nestanu“ sa Interneta.

Na skupu je takođe, bilo reči o problemu curenja informacija i podataka o ličnostima iz državnih organa ka medijima, koje je veoma često, a za koje se gotovo nikada ne utvrdi ko je odgovoran.