Žalba #1052

Tekst odluke

Na osnovu članova 22. i 24. Statuta Saveta za štampu i članova 15. i 16. Poslovnika o radu Komisije za zalbe, Komisija za zalbe Saveta za štampu u sastavu: Zoran Ivošević, Tamara Skrozza, Filip Švarm, Neboja Spaić, Petar Jeremić, Stojan Marković, Bozo Prelević, Vlado Mareš i Predrag Аzdejković, na sednici odrzanoj 31.10.2013. godine, jednoglasno donosi

ODLUKU

Tekstom „Sudije čašćavaju kolege milionima“, objavljenim 13.oktobra 2013. godine, dnevni list „Blic“

1. prekršio je tačke 1. i 4. Odeljka I (Istinitost izveštavanja) o obavezi novinara da tačno, objektivno, potpuno i blagovremeno izvesti o događajima od interesa za javnost, drzeći se osnivnih standarda profesije i da konsultuje što više izvora i omogući im da iznesu svoj stav,
2. prekršio tačke 1. i 3. Odeljka V (Novinarska paznja) o obavezi novinara da pristupa poslu sa duznom profesionalnom paznjom i da ne prećutkuje činjenice koje mogu bitno da utiču na stav javnosti o nekom događaju,
3. prekšio i tačku 6. Odeljka IV (Odgovornost novinara) o obavezi novinara da neguje kulturu i etiku javne reči, da poštuje pravo na odgovor, izvinjenje i ispravku i da blagovremeno objavi odgovarajuću ispravku.

Nalaze se dnevnom listu „Blic“ da ovu odluku Komisije objavi u štampanom i onlajn izdanju najkasnije u trećem broju od dana dostavljanja odluke.

OBRАZLOŽENjE

Dragana Boljević podnela je zalbu zbog, kako je navela, neistinitih navoda, načina na koji su ti navodi predstavljeni u delu teksta koji se odnosi na nju, kao i zbog neobjavljivanja njenog odgovora na tekst. Odgovor je, nakon podnošenja zalbe, objavljen, ali je Boljevićeva smatrala da odbjavljivanje odgovora sedam dana nakon teksta i to samo u štampanom izdanju nije ispunilo svrhu, te da redakcija i dalje snosi odgovornost za kršenje Kodeksa i u ovom delu. Sam tekst, objavljen u okviru nedeljne Teme dana, odnosi se na brzinu rešavanja sporova koje za nadoknadu štete vode sudije razrešene poništenim odlukama Visokog saveta sudstva, a Boljevićeva je jedna od sudija koji se u tekstu pominju. U podnetoj zalbi ona je istakla da tekst sadrzi više potpuno netačnih informacija – da je postupak po njenoj zalbi okončan, da je trazila i da joj je dosuđena naknada nematerijalne štete za duševni bol, da je VSS utvrdio da je u čak 121 predmetu presude donela nakon više od dve godine i da je praktično razrešena zbog neazurnosti. Ona je navela i da nije tačno da sudije „čašćavaju svoje kolege“, već da sudije, kao i svi drugi nezakonito otpušeni, imaju pravo na nadoknadu nematerijalne štete u visini zarade koju bi primali da nije bilo nezakonitog otpuštanja, da nije tačno da se u predmetima u kojima su podnosioci zahteva sudije postupa neopravdano brze nego u drugim sličnim slučajevima, jer rešavanje svih predmeti iz radnih odnosa podrazumeva hitno postupanje, kao i da je netačno da samo ranije rezrešene sudije sada svojim kolegama dosuđuju naknadu plate, jer upravo u njenom slučaju sudi sudija koji je reizabran 2009. godine. Boljevićeva je istakla da novinar nije u tekstu naveo istinite i potpune informacije, niti ih je izlozio na korektan način, jer, između ostalog, nigde nije navedeno da je sve odluke VSS poništio zakonodavac 2010, a zatim i Ustavni sud 2012, kao i da su sve evropske i srpske institucije i stručnjaci ocenili da je rad VSS u dva saziva bio nelegalan i nelegitiman.

U odgovoru na zalbu advokat „Blica“ Dušan Stojković je naveo da je odgovor Dragane Boljević u celini objavljen u nedeljnom broju (kao i tekst), jer je tada veći tiraz, i to uprkos tome što list nije imao obavezu da to uradi jer je odgovor dostavljen glavnom i urednicima rubrika, a ne odgovornom uredniku. Kad je reč o sadrzaju teksta, advokat ističe da nigde i nije navedeno da je Boljevićevoj dosuđena naknada za duševnu bol, niti da je ona to trazila, kao i da su ostali podaci u tekstu tačni. On je naveo da su novinari imali uvid u odluku Visokog saveta sudsta iz koje su preneti podaci o broju nerešenih predmeta i razlozima za njeno rezrešenje. Takođe, istaknuto je, iz podataka sa „Portala sudova Srbije“ moze se videti da se sporovi koje su pokrenule rezrešene sudije rešavaju znatno brze u odnosu na slične sporove koje vode „obični građani“, kao i da je objavljivanje ovih podataka u interesu javnosti, jer građani kao poreski obveznici finansiraju sudsku vlast i imaju prava da znaju kako radi.

Članovi Komisije zaključili su da redakcija „Blica“ nije u ovom slučaju postupila u skladu sa profesionalnim standardima kada je reč o objavljivanju infomacija o odluci Visokog saveta sudstva kojom Dragana Boljević nije reizabrana za sudiju. Reč je o dokumentu koji je poništen odlukom Ustavnog suda i, prema tome, praktično ne postoji, pa se novinar ne moze na njega pozivati, niti koristii za tekst informacije koje sadrzi nevazeći dokument. Tim pre što nigde u tekstu nije jasno naznačeno da je reč o odluci koja je poništena. Komisija je ocenila i da, istina, u tekstu nije navedno da je Boljevićeva trazila nadoknadu za duševnu bol, ali je informacija o tome da joj je dosuđen izvestan novčani iznos, bez dodatnog objašnjenja da je reč zapravo o razlici plate za period u kojem nije primala punu, ili opšte nije primala platu, stavljena u takav kontekst da se čitalac navodi na zaključak da je upravo dobila novac za nematerijalnu štetu, tj. duševni bol. Novinar je izostavljanjem objašnjenja o tome šta je zapravo isplaćeno čitaocu uskratio informaciju bitnu za razumevanje i praktično ga dezinformisao. Komisija je prihvatila i ocenu podnosioca zalbe da objavljivanje odgovora samo u štampanom izdanju, a i to, po mišljenju večine članova Komisije, neblagovremeno, nije ispunilo svrhu. Redakcija je imala obavezu da demanti objavi i u onlajn izdanju, tim pre što je tekst imao veliki broj „šerova“ i izazvao brojne, po podnosioca zalbe nepovoljne, komentare.

Komisija, međutim, nije prihvatila navode zalbe koje se odnose na neistinito izveštavanje o postupcima pred sudovima koje su pokrenule razrešene sudije, smatrajući da je redakcija sa pravom ukazala na problem da se ovi sporovi rešavaju brze od onih koje pokreću ostali građani. Po mišljenju članova Komisije, postoji opravdan interes javnosti da to zna i novinari imaju pravo da o tome pišu, koristeći, naravno, tačne podatke.

Zbog svega navedenog, Komisija je jednoglasno odlučila da je „Blic“ prekršio Kodeks novinara objavljivanjem spornog teksta i neodgovarajućim objavljivanjem odgovora podnosioca zalbe i nalozila listu da objavi ovu odluku.

Beograd, 31.10.2013.

Predsedavajući
Zoran Ivošević