Žalba #8683

Tekst odluke

Na osnovu članova 19. i 21. Statuta Saveta za štampu i članova 15. i 16. Poslovnika o radu Komisije za žalbe, Komisija za žalbe Saveta za štampu u sastavu: Dragan Đorđević, Tamara Skrozza, Ljiljana Smajlović, Vlado Mareš, Zlatko Čobović, Zorica Višnjić, Vida Petrović Škero, Snežana Andrejević, Jelka Jovanović, Bojan Cvejić i Olivera Milošević, na sednici održanoj 29.4. 2021. godine, većinom glasova, donosi

ODLUKU

Tekstovima: „UZNEMIRUJUĆI SNIMAK! HOROR U BEOGRADSKOM VRTIĆU! Mališane tretiraju kao robijaše, deca pod traumom idu kući“, „DECI ZAVRTALI UŠI I RUKE; ZATVARALI IH PO KAZNI! Ispovest majke čija ćerka je u vrtiću strave na Voždovcu doživela tešku TRAUMU VIDEO“, „OTKAZ VASPITAČICI KOJA JE MALTRETIRALA DETE U VRTIĆU NA VOŽDOVCU: Neki roditelji ispisuju decu, drugi prete krivičnim prijavama“ i „POSLE OBJAVLJIVANJA JEZIVOG SNIMKA VLASNIK VRTIĆA NA VOŽDOVCU SAZVAO RODITELJSKI: Medijima zabranio da prisustvuju sastanku! VIDEO“, objavljenim 20, 21. i 22. januara 2021. godine, portal „Kurir.rs“ prekršio je tačke 1 i 2 Odeljka V (Novinarska pažnja) Kodeksa novinara Srbije, o obavezi novinara da pristupa poslu sa dužnom profesionalnom pažnjom i da ne sme slepo da veruje izvoru informacija.
Tekstovima „POSLE UZNEMIRUJUĆEG SNIMKA IZ OBDANIŠTA; GAK ODMAH NALOŽIO: Inspekcija po hitnom nalogu poslata u privatni vrtić ’Zamak’“ i „SNIMAK IZ VRTIĆA ZAMAK AUTENTIČAN Gak: Slede najstrože kazne! Ženi vlasnika vrtića pozlilo, dete maltretirala spremačica?!“, obkavljenim 21. i 22. januara 2021. godine nije prekršen Kodeks novinara.
Nalaže se portalu „Kurir.rs“ da ovu odluku objavi u roku od pet dana od dana dostavljanja odluke.
Odluka Komisije biće objavljena na sajtu Saveta za štampu (www.savetzastampu.rs) i dostupna javnosti.

OBRAZLOŽENJE

Advokati Milice Stanković, majke maloletnog deteta, podneli su žalbu zbog prekršaja više tačaka Kodeksa novinara iz poglavlja Istinitost izveštavanja, Odgovornost novinara, Novinarska pažnja, Odnos prema izvorima informisanja i Poštovanje privatnosti. Kako je navedeno u žalbi, u spronim tekstovima su objavljene fotografije maloletnog deteta, koje ga, iako su „blirovane“ mogu učiniti prepoznatljivim, najpre roditeljima druge dece iz istog vrtića, a potom i širem krugu ljudi. Takođe, u tri teksta je objavljena neproverena i netačna informacija da dete navodno boluje od blažeg oblika autizma.
Advokat Adria media grupe naveo je, između ostalog, u odgovoru na žalbu da je ona potpuno neosnovana, jer ni jedan od spornih tekstova ne sadrži bilo koju infomaciju koja ukazala na identitet deteta, dok su sve fotografije i snimci „blurovani“ toliko da se na njima mogu prepoznati samo konture lica. Takođe, kako je istaknuto, neosnovan je navod da je glasina da jedno od dece boluje od lakšeg oblika autizma, jer je ta infomacija bila u medijima i potvrdili su je upućeni izvori. Osim toga, u tekstu piše da dete „navodno“ boluje od autizma, te je jasno da to nije apsolutno potvrđena infomacija. „Nesumnjivo je postojao javni interes za objavljivanjem svih spornih informacija, posebno imajući u vidu da eventualno loše postupanje sa decom koja boluju od autizma ili bilo kakve bolesti celoj situaciji daje novu, težu dimenziju i zahteva još oštriju i hitniju reakciju javnosti i nadležnih organa“, naglašava se u ogovoru na žalbu.
Komisija za žalbe bila je jednoglasna u oceni da identitet deteta nije otkriven, odnosno da je redakcija preduzela mere da se dete ne učini prepoznatljivim. Nisu objavljeni nikakvi detalji o njemu – ime, inicijali, pa ni pol, dok su fotografije koje su objavljene zamagljene do te mere da dete nije moguće prepoznati. Da su dete mogli da prepoznaju roditelji druge dece, kako se tvrdi u žalbi, Komisija smatra mogućim, ali ne i izvesnim, budući da se u pojedinim tekstovima u drugim medijima citiraju roditelji koji kažu da nisu sigurni da li je reč o njihovom detetu, pošto je fotografija mutna, kao i da su, navodno, roditelji izvršili pritisak na upravu vrtića da im saopšti o kom detetu je reč. Zbog toga se čini verovatnijim da su identitet deteta roditelji saznali na neki drugi način, a ne tako što su ga prepoznali na fotografijama i snimcima. Međutim, čak i u slučaju da jesu, nikako se ne može zaključiti da je, zbog snimaka u medijima identitet deteta mogao biti poznat i širem krugu ljudi, niti da bi dete moglo trpeti bilo kakve posledice tog navodnog prepoznavanja.
Komisija smatra da je reč o veoma važnoj temi, ozbiljnom problemu, te da je informisanje čitalaca o tome šta se dešavalo u vrtiću od nesumnjivog javnog interesa (konačno, medijski napisi su i doveli do reagovanja nadležnih službi), te da je bilo potrebno da se sporne fotografije objave, a da je, kao što je već navedeno, redakcija preduzela neophodne mere da dete ne učini prepoznatljivim. Zbog svega toga je zaključeno da objavljivanjem fotografija, odnosno snimaka nije prekršen Kodeks novinara Srbije.
Članovi Komisije nisu, međutim, bili jedinstveni u oceni da li je Kodeks prekršen objavljivanjem informacije da je reč o autističnom detetu, koja se ispostavila kao netačna. Za odluku da su na ovaj način prekršene tačke 1 i 2 poglavlja Novinarska pažnja glasalo je osam članova Komisije, dok je su tri člana bila protiv. Većina članova Komisije ocenila je da su novinari, pre objavljivanja morali da provere kod roditelja ovu informaciju, jer se o nečijem zdravstvenom stanju može pisati samo u izuzetnim slučajevima, a kad je reč o detetu obavezno uz dozvolu roditelja. Takav podatak, u suprotnom, morao bi da ostane u domenu privatnosti i nepoznat javnosti, čak i da je utvrđeno da je tačan, a nikako nije dopustivo da se o zdravstvenim stanju deteta spekuliše i da se bez provere objavljuju nagađanja drugih roditelja.
Deo članova Komisije smatrao je da je dete nije moglo biti prepoznato na osnovu podatka koji nije tačan, te da mu time nije naneta šteta, jer javnosti nije mogao biti poznat identitet deteta, kao i da su mediji, koji su dobili informaciju da je dete autistično, sa pravom hteli da ukažu na to, budući da je nasilje nad autističnom decom veoma prisutno, ali u isto vreme i prikriveno od javnosti.

Beograd, 29.4.2021. Predsedavajući
Dragan Đorđević