Žalba #8819

Tekst odluke

Na osnovu članova 19. i 21. Statuta Saveta za štampu i članova 15. i 16. Poslovnika o radu Komisije za zalbe, Komisija za zalbe Saveta za štampu u sastavu: Jelka Jovanović, Olivera Milošević, Dragan Đorđević, Vlado Mareš, Tamara Skrozza, Vida Petrović Škero, Jelena Petković, Nadezda Budimović, Snezana Аndrejević i Filip Švarm, na sednici odrzanoj 30.3.2023. godine, većinom glasova, izriče

JАVNU OPOMENU

Tekstom “ Goran Jović fizički napadnut zbog ‘uzurpiranog’ parking prostora u centru Lebana”, objavljenim 9. januara 2023.godine, portal “Rešetka” prekršio je tačke 2 i 5 Odeljka I (Istinitost izveštavanja) Kodeksa novinara Srbije, o obavezi novinara da prave jasnu razliku između činjenica koje prenose, komentara, pretpostavki i nagađanja, kao i tačku po kojoj je sa novinarstvom nespojivo objavljivanje neosnovanih optuzbi, kleveta i glasina.

Odluka Komisije biće objavljena na sajtu Saveta za štampu (www.savetzastampu.rs) i dostupna javnosti.

OBRАZLOŽENjE

Аdvokat Gorana Jovića, poverenika Srpske napredne stranke iz Lebana i predsednika Regionalne privredne komore, podneo je zalbu zbog dva teksta kojima je, po njegovom mišljenju, prekršeno više tačaka Kodeksa iz poglavlja Istinitost izveštavanja, Odgovornost novinara, Novinarska paznja, Odnos prema izvorima informisanja i Poštovanje privatnosti. Prvi tekst se odnosi na to da je Jović napadnut zbog sukoba oko parking mesta, o čemu, po tvrdnjama zalioca, portal nije izvestio tačno, ni objektivno, rukovodio se glasinama i napeoverenim informacijama, dok su izvori navodnih saznanja neproverljivi. Nakon toga je načelnica opštinske uprave na zvaničnom sajtu opštine objavila demanti u vezi sa tim događajem, koji je upućen i poratlu „Rešetka“, gde je objašnjeno da je do napada došlo u pešačkoj zoni, a ne na privatnom parkingu. Portal je objavio da je načelnica „pokušala da odbrani“ Jovića i komentarisao njene navode, ističe se u zalbi. Аdvokat je naveo i da portal od kad postoji objavljuje tekstove o Goranu Joviću i njegovorj porodici koji su neistiniti i sa idejom da ga omalovazi, a ne da infromiše javnost.

U dopuni zalbe Jović je potvrdio da je odbio da razgovara sa novinarom, koji ga je pozvao za izjavu, jer je prethodno pisao loše o njemu. Nije im poslao ni demanti jer je mislio da će se desiti isto što i sa demantijem načelnice.

U odgovoru na zalbu glavni i odgovorni urednik „Rešetke“ Dragan Marinković naveo je da su o incidentu izvestili na osnovu izjave očevidaca, izvora iz policije i zvanične potvrde policije da je do incidenta došlo i da nisu prekršili nijedan član Kodeksa novinara Srbije. Kao javna ličnost, Jović ima suzeno pravo na privatnost, a u slučaju spornog incidenta reč je o događaju koji je od javnog interesa. Istakao je da novinari nisu duzni da otkriju izvor, a po zakonu, nisu u obavezi da traze Jovićev pristanak za objavljivanje informacija o događaju, koje su pokušali da dobiju i od njega. Objavili su i demanti načelnice opštinske uprave, koji nisu, kako tvrdi zalilac, komentarisali. Ni u jednom tekstu se nisu bavili time ko je izazvao incident, kao ni time da li je pokrenuta istraga, a u samom demantiju ne negira se da je do tuče došlo, kao i da Goran Jović ima ključ od pokretne ograde. Zarad imteresa javnosti imali su obavezu da podsete ko je načelnica koja je poslala odgovor i u kakvoj je privatnoj, političkoj i poslovnoj vezi sa zaliocem, te zašto je, zajedno sa Jovićem, bila predmet ispitvanja Аgencije za borbu protiv korupcije.

Većina članova Komisije za zalbe zaključila je da, iako je reč o temi koja jeste od nesumnjivog javnog značaja, nema nikakvih konkretnih dokaza da su objavljene istinite i proverene informacije. Komisija ocenjuje da podnosilac zalbe jeste javna ličnost, nesumnjivo uticajna u toj sredini i da, kao javni funkcioner, mora da bude spreman da istrpi kritiku. Međutim, medij je o događaju izvestio plasirajući potpuno neproverene informacije i spekulacije iz kojih čitalac na kraju ne moze ni da sazna šta se zaista dogodilo.

Komisija je uzela u obzir i to da je medijima često teško da dobiju zvanične infomacije jer, pre svega lokalni organi vlasti, odbijaju saradnju sa njima, te da su prinuđeni da se oslanjaju na nezvanične izvore, ali veruje da konfuzni tekstovi, puni nagađanja i pretpostavki ne doprinose ostvarenju javnog interesa.

Za odluku da su time prekršene odredbe poglavlja Istinitost izveštavanja, koje se odnose na obavezu razlikovanja činjenica od pretpostavki i nagađanja, kao i na zabranu iznošenja neosnovaniih optuzbi i glasina, glasalo je sedam članova Komisije.

Četiri člana Komisije bili su protiv ovakve odluke, ocenjujući da Kodeks novinara nije prekršen. da je tema od velikog javnog značaja budući da je reč o lokalnom funkcioneru, kao i da je novinar, u nemogućnosti da dobije zvanične informacije, uradio sve što je mogao da sazna šta se dogodilo. Oni su posebno ukazali na to da je podnosilac zalbe odbio da odgovori na pitanja novinara u vezi sa događajem o kojem je izveštavao, kao i da nije sam dostavio demanti, nego je to, umesto njega, uradila načelnica Opštinske uprave.

Komisija nije razmatrala drugi tekst koji se odnosi na odgovor načenice Opštinske uprave, s obzirom na to da se podnosilac zalbe ne moze zaliti na način objavljivanja demantija koji je redakciji dostavila druga osoba.


Beograd, 30.3.2023.
Predsedavajuća
Tamara Skrozza