Преузмите Смернице за промену Кодекса новинара Србије у онлајн окружењу 2.0 (пдф)

Слобода изражавања, као слобода да се говором, писањем, сликом или на други начин траже, примају и шире информације и идеје, представља темељну вредност коју треба штитити и развијати. Право на слободу изражавања није апсолутно право и може се ограничити ако је то неопходно у демократском друштву а ради заштите основних вредности тог друштва. Како су оснивање и рад медија – сходно Уставу – слободни, намеће се потреба да струка пропише сопствена правила чији је циљ достизање највиших могућих етичких стандарда у новинарској професији. Први корак у остваривању тог циља било је доношење Кодекса новинара Србије 2006. године.

Развој нових канала комуникације у великој мери је променио традиционални једносмерни систем пласирања информација помоћу медија, као и саму организацију медија, те поставио бројне изазове у погледу третирања одређених ситуација. Иако је Кодекс новинара Србије подједнако применљив на све медије, без обзира на начин њиховог пласирања, неопходно је дати одговарајуће тумачење и смернице ради успешне и правилне примене професионалних стандарда и у онлајн окружењу. Овај документ је превасходно намењен новинарима и медијима који су доступни онлајн, али је применљив и на друге форме изражавања на интернету, где се на различитим платформама пласирају уреднички обликовани медијски садржаји. Циљ је да се разјасне бројне недоумице које се односе на примену стандарда дужне новинарске пажње, односа према изворима информација, начина на који се преносе медијски садржаји, поштовања приватности, поштовања ауторства и на друга важна питања уређена Кодексом. Документ је подељен на поглавља која прате структуру Кодекса новинара Србије. Примењиваће се на медије и канале комуникације у односу на које Савет за штампу у складу са својим Статутом има надлежност, али и на друге субјекте који се баве новинарством у најширем смислу, а који су спремни да прихвате надлежност Савета за штампу.

1. ИСТИНИТОСТ ИЗВЕШТАВАЊА

   Основна улога медија као организованих ентитета који пласирају медијске садржаје јесте да помоћу видео записа, фотографије, звука и текста преносе уреднички обликоване информације, идеје и мишљења, као и друге садржаје намењене јавној дистрибуцији и неодређеном броју корисника. Такве информације се пласирају на начин да се правила новинарске професије примењују уз пуно поштовање права грађана да буду истинито, потпуно и благовремено информисани о питањима од јавног значаја.
   Са обавезом поштовања права грађана да буду истинито информисани о темама од значаја за јавност у онлајн окружењу, неспојиво је:
   · Фабриковање дигиталних трагова. Није дозвољено објављивање измишљене комуникације, као ни измена (и потоње објављивање) комуникације која је таква да промени њено изворно значење, контекст, смисао и приказ (на пример: тенденциозно скраћивање текстова, кроповање фотографија, монтажа видео записа и сл.), као и друга измена комуникације без дозволе учесника у тој комуникацији (помоћу електронске поште, СМС-а, платформи за комуникацију или других канала комуникације).

• Накнадна измена садржаја већ објављеног материјала. Измена објављеног садржаја је прихватљива искључиво уз обавезну назнаку карактера, узрока и времена измена.
• Антидатирање и накнадна измена времена објаве садржаја (бацкдате) није дозвољено.

2. НЕЗАВИСНОСТ ОД ПРИТИСАКА

   Полазећи од уставне и законске забране цензуре у Републици Србији и гарантованог права грађана да истинито, потпуно и благовремено буду информисани о питањима од јавног значаја, новинар треба да се супротстави сваком притиску на слободно обављање професије, без обзира на средства којима пласира информације.

Сваки новинар, па и онај који информације пласира користећи онлајн канале комуникације, у потпуности је дужан да примењује Поглавље ИИ Кодекса, а нарочито да:
· Наслов и промотивна информација о тексту, видео или аудио садржају који садрже упућивање на тај текст не смеју да доводе у заблуду читаоце у погледу садржаја тог текста, видео или аудио садржаја, што се односи и на тзв. „цлицкбаит“ или „мамац“ наслове или промотивне информације које корисника наводе да посети линк ка тексту, аудио или видео садржају који по својој садржини не одговара „мамац“ наслову или промотивној информацији. Такво упућивање сматраће се обмањујућим, те самим тим несагласним са Поглављем ИИ Кодекса. Препорука је да се медији генерално уздрже од коришћења „мамац“ наслова или промотивних информација и ако нису обмањујуће природе (на пример коришћење наслова који генерално одговарају садржају текста, али су претерано наглашени или сензационалистички и имају за циљ да наведу корисника да одговарајући наслов означи).

3. СПРЕЧАВАЊЕ КОРУПЦИЈЕ И СУКОБА ИНТЕРЕСА

   Новинар ради у интересу јавности, па је стога неспојиво с новинарском професијом примање или захтевање материјалне или неке друге користи за прикупљање, објављивање, одлагање или спречавање прикупљања или објављивања информација у онлајн окружењу. У том погледу ове смернице реафирмишу обавезу поштовања Поглавља 3.  Кодекса.

4. ОДГОВОРНОСТ НОВИНАРА

   Поглавље 4. Кодекса у потпуности се примењује и у онлајн окружењу. Поред постојећих, у онлајн окружењу примењују се и следећа правила:

• Заједничка правила за исправку и одговор на информацију. Исправка и одговор на информацију се објављују на начин на који је објављен и оригинални садржај у смислу позиционирања, видљивости и приступа садржаја корисницима. Медиј одговор на информацију објављује уколико се њиме негира или демантује податак објављен у тексту. Исправка и одговор на информацију обавезно садрже упућивање на оригинални садржај. Ако је оригинални садржај објављен у више издања, односно помоћу више канала комуникације (штампа, веб сајт, друштвене мреже итд.), онлајн медиј или онлајн издање исправку или одговор, односно информацију о њима у случају друштвених мрежа, објављује на сваком од иницијалних издања, тј. канала комуникације. Исправка и одговор на информацију се објављују без одлагања, што конкретно подразумева да између времена пријема исправке или одговора на информацију и њиховог објављивања треба да протекне онолико времена колико је уреднику неопходно да их прегледа и провери да ли испуњавају законске услове.
• Начин објављивања одговора на информацију (демантија) помоћу онлајн медија и онлајн издања. Препоручује се да се одговор на информацију објави као посебна вест, и то тако што ће се назначити на следећи начин: Одговор на информацију (или Деманти) поводом текста _____________ (назив текста) објављеног дана __.__.__ (дан месец и година), заједно са линковањем на текст поводом кога је послат одговор на информацију.
• Начин објављивања исправке информације. Препоручује се да исправка информације буде објављена као посебна вест с јасном назнаком: “ИСПРАВКА информације објављене дана __.__.__. У тексту: _____________ (назив текста)”, која ће, поред линковања на текст који је исправљен, имати и текстуално обавештење о томе која је информација из тог текста неистинита, непотпуна или нетачно пренета.
  · Начин означавања измена материјалних чињеница. Ако онлајн медиј и онлајн издање измени материјалне чињенице у објављеном тексту, мора то јасно назначити. Препорука је да се то чини на следећи начин: НАПОМЕНА: Аутор _________ (име аутора) је дана __.__.__ у __.__ (датум и време извршене измене), у тексту _________ (назив текста) извршио следеће измене: ___________ (описати измене), с тим да напомена мора да садржи и текстуално објашњење разлога због којих су измене извршене. Напомена о изменама материјалних чињеница објављује сеиспод или изнад текста који је измењен.
• Повлачење садржаја. Онлајн медиј и онлајн издање може да одлучи да у потпуности уклони медијски садржај, с тим што је у том случају дужан да на адреси на којој се налазио тај садржај објави обавештење да је одлуком уредника повучен, да наведе разлог повлачења и основне податке о вести која је повучена (наслов, датум и време објављивања, име аутора, датум и време повлачења). Повучени садржај се чува у архиви медија у складу с његовим интерним правилима. У случају да садржај трећег лица који се налази на другој локацији на интернету а представља део медијског садржаја, односно његов приказ је видљив и у самом медијском садржају, тзв. ембедовани садржај (на пример ембедована објава са друштвене мреже која садржи текст и фотографију или ембедовани видео са платформе за дељење видео записа), постане недоступан на примарној локацији, препоручује се онлајн медију или онлајн издању да читаоцима наведе информацију о недоступности таквог садржаја, а може одлучити да такав садржај уклони уз обавештење које садржи исте податке као и у случају уклањања сопственог медијског садржаја, ако је то технички изводљиво.

  · Доступност информација о изменама објављеног медијског садржаја. Препоручује се онлајн медијима и онлајн издањима да сваку измену објављеног садржаја и задирање у његов интегритет сачувају и учине доступним корисницима, у зависности од техничких могућности платформе на којој је садржај објављен.

• Прикривено оглашавање. Сваки облик комерцијалног оглашавања мора јасно бити раздвојен од новинарског и кориснички створеног садржаја. Приликом раздвајања мора се водити рачуна о нивоу медијске и дигиталне писмености корисника. Промотивни садржаји се означавају коришћењем одговарајуће ознаке препознатљивости у складу с прописима и саморегулаторним инструментима који уређују оглашавање, тако да буде јасно и недвосмислено да је реч о комерцијалном оглашавању, на пример: “плаћени простор”, “огласна порука”, “промотивни садржај”, “адверторијал” и сл. Наведено раздвајање се односи и на сваку врсту спонзорства видео садржаја и пласирања производа или услуге у оквиру видео садржаја, које објављују онлајн медији и онлајн издања, а које је дозвољено по прописима из области оглашавања. У случају спонзорства видео садржаја, спонзор се мора назначити на почетку и на крају самог видео садржаја. У случају пласирања производа или услуге у оквиру видео садржаја, читаоци о томе морају да буду адекватно обавештени, на пример путем назнаке да видео садржи пласирање производа. У погледу ембедованих садржаја комерцијалне природе, онлајн медиј и онлајн издање морају да на адекватном месту у оквиру свог медијског садржаја назначе да је реч о промотивном садржају, осим ако целокупни медијски садржај већ није означен као промотивни.
• Прикривено политичко оглашавање. Сваки облик представљања политичких субјеката и њихових активности, као и представљање активности функционера у форми медијског садржаја у сврху оглашавања, који може да доведе јавност у заблуду у погледу његове стварне природе, а који нема уредничко оправдање, мора да буде јасно одвојен од новинарског и кориснички генерисаног садржаја. Сматраће се да уредничко оправдање не постоји ако се не ради о активностима о којима јавност има оправдан интерес да зна, а нарочито ако:

о није реч о саопштењима органа јавне власти која су хитне природе или која се односе на угроженост живота, здравља, безбедности или имовине;
о је трајање медијског садржаја у вези са активностима политичких субјеката и функционера таквог обима да не оправдава остваривање права грађана на обавештеност;
о је реч о интегралним преносима (на пример стреаминг) страначких скупова, митинга и других активности које се односе на политичко деловање, без уредничког обликовања;
о је реч о медијском праћењу активности политичких субјеката и функционера које нема директне везе са функцијом коју ти функционери обављају, а јавност нема оправдани интерес да зна о тим активностима;
о као и у другим случајевима када медијско праћење активности политичких субјеката и функционера превазилази оквире уобичајеног новинарског извештавања, а јавност нема оправдани интерес да зна о тим активностима.

Политичко оглашавање, када је дозвољено по прописима који уређују изборе, мора да буде јасно означено ознаком препознатљивости, на пример: политички маркетинг, политичко оглашавање, политички промотивни садржај итд.

• Кориснички створен садржај (User Generated Content). Садржај који стварају сами корисници (коментари), а који се објављује на каналима комуникације онлајн медија и онлајн издања, такође је предмет брижљиве процене медија, а у зависности од система модерације који конкретни онлајн медиј или онлајн издање примењује. Препоручује се онлајн медијима и онлајн издањима, без обзира на врсту модерације коју користе, да израде правила објављивања кориснички створеног садржаја, у којима ће јасно навести које врсте садржаја (понашања) на својим каналима комуникације не дозвољавају и објаснити како имфункционише систем модерације. Препоручује се онлајн медијима и онлајн издањима да, у складу са својим техничким могућностима, развију систем обавештавања корисника о томе зашто одређени кориснички садржај није објављен (претходна модерација), односно зашто је одређени кориснички садржај уклоњен (накнадна модерација).
• Претходна модерација. Онлајн медиј и онлајн издање који користе претходну модерацију дужни су да пре објављивања брижљиво сагледају да ли је одређени кориснички садржај дозвољен. Кориснички садржај који онлајн медиј одлучи да објави потпада под уредничку одговорност медија.
• Накнадна (еx пост) модерација. Онлајн медиј и онлајн издање који користе накнадну (еx пост) модерацију дужни су да уклоне кориснички садржај који су објавили ако је недозвољен. Уклањање садржаја се обавља након сазнања да је садржај недозвољен, односно после обавештења треће особе. Ако након обавештења онлајн медиј и онлајн издање нису уклонили кориснички створен садржај, у року примереном да се садржај прегледа и оцени његова недозвољеност, за такав садржај, у смислу Кодекса и ових смерница, сматраће се да потпада под уредничку одговорност медија. Овим се ни на који начин не утиче на одговорност за штету насталу објављивањем кориснички генерисаног садржаја. Правила накнадне (еx пост) модерације, односно уклањања кориснички генерисаног садржаја, односе се и на налоге на друштвеним мрежама којима онлајн медиј или онлајн издање управљају, ако правила конкретне друштвене мреже дозвољавају могућност уклањања кориснички генерисаног садржаја од стране власника налога. Препоручује се онлајн медијима и онлајн издањима да објављени кориснички генерисани садржај периодично проверавају ради уклањања садржаја који, на основу уредничке одлуке, могу довести до кршења Кодекса и пре обавештења заинтересоване стране, због заштите људских права (говор мржње, кршење права на претпоставку невиности, кршења права на приватност објављивањем података из личног живота које не служи остваривању јавног интереса, кршење права малолетника, као и кршење осталих одредаба које штите људска права),
• Поступање са информацијама које се објављују уз медијски садржај (мета-подаци). Препоручује се онлајн медију и онлајн издању да за сваки садржај који се објављује поседује најмање следеће мета-податке: наслов, датум и време објављивања, назначење имена и презимена или псеудонима аутора, назначење извора, формат који се објављује (текст, слика, аудио, видео итд.), величина, упућивање на остале садржаје који су саставни део садржаја.
• Чување архиве онлајн медија и онлајн издања. Препоручује се онлајн медијима да своју архиву чувају најмање 10 година.

5. НОВИНАРСКА ПАЖЊА

   У онлајн окружењу стандард дужне новинарске пажње, осим по принципима из Кодекса, примењиваће се и у складу са следећим правилима:

• Информације прикупљене са друштвених мрежа и других дигиталних платформи пре објављивања треба третирати као и било који други извор информација. У њиховој обради новинар треба да поступа у складу са стандардом дужне новинарске пажње. Овакве информације, ако су објављене, такође ће се сматрати уређивачки обликованим садржајем и медиј се не може ослободити одговорности бранећи се тиме да је информација пренета са друштвене мреже или друге платформе.
• Садржај објављен на онлајн каналима комуникације медија. Садржај објављен на онлајн каналима комуникације које медији користе у промоцији садржаја и информисању јавности сматрају се уређивачки обликованим садржајем.
• Информације које су прикупљене са друштвених мрежа обрађују се у складу с правилима новинарске професије. Није дозвољена обрада информације која се преузима са друштвених мрежа и других платформи на начин да се промени њено изворно значење, контекст, смисао и приказ.
• Упутство за објављивање у потпуности неверификованих информација. Ако се новинар налази у ситуацији да је неопходно да користи неверификовани садржај са друштвених мрежа и уопште интернета, препоручује се да објави и упутство које објашњава одакле информација долази, као и разлоге због којих би таква информација могла да буде непоуздана.
• Коришћење вештачке интелигенције у креирању медијских садржаја. Онлајн медији и онлајн издања могу користити вештачку интелигенцију у процесу креирања медијских садржаја, под условом да је користе одговорно и сразмерно, те да приликом коришћења вештачке интелигенције поштују принципе заштите података о личности, информационе безбености и недискриминације. Медијски садржај креиран употребом вештачке интелигенције потпада под уредничку одговорност медија и не ослобађа новинара и уредника обавезе поштовања било ког правила прописаног Кодексом, а нарочито га не ослобађа обавезе дужне новинарске пажње. Онлајн медиј и онлајн издање дужни су да читаоце на погодан начин информишу о коришћењу вештачке интелигенције у креирању медијског садржаја, са напоменом у ком сегменту је коришћена вештачка интелигенција, која врста вештачке интелигенције је коришћена као и на који начин функционише. У коришћењу вештачке интелигенције, онлајн медиј и онлајн издање су у потпуности дужни да поштују ауторска и друга права интелектуалне својине. Уколико читаоци могу имати интеракције са вештачком интелигенције потребно је да претходно буду обавештени да ове интеракције нису са људима. У односу на одлуке које доноси вештачка интелигенција, а могу се тицати читалаца, читаоцу се мора омогућити комуникација са физичким лицем и прилика да приговори на поменуту одлуку.

6. ОДНОС ПРЕМА ИЗВОРИМА ИНФОРМИСАЊА

   Поред правила из Кодекса која уређују однос према изворима информисања, у онлајн окружењу примењују се и следећа правила:

• Обавеза идентификације новинара и забрана злоупотребе недостатка дигиталне писмености. Приликом прикупљања информација преко дигиталних платформи током комуникације са извором информација, новинар увек мора да нагласи да у тој конкретној комуникацији учествује у својству новинара. С новинарском професијом је неспојива свесна или нехатна злоупотреба недостатка дигиталне писмености саговорника који представља извор информације.
• Провера извора са интернета и друштвених мрежа. Новинари увек треба, пре објављивања информације до које су дошли од извора са друштвених мрежа и интернета, да провере профил извора и да јасно утврде да је извор заиста она особа за коју се представља.
• Обавеза прибављања претходне сагласности приликом преношења објава са друштвених мрежа или других платформи. Приликом преузимања информације коју је на друштвеним мрежама и другим дигиталним платформама објавио појединац који није јавна личност, новинар је у обавези да прибави његову/њену претходну сагласност, осим ако је објављивање од интереса за јавност и у вези са темом о којој се јавност извештава.
• Непоштовање тајности комуникације. Новинар је дужан да при објављивању туђе преписке води рачуна о тајности комуникације. Садржина комуникације се може објавити само уз пристанак свих особа које учествују у комуникацији, осим ако интерес јавности да сазна садржину комуникације претеже над потребом заштите њихове тајности. У том случају, обавезно је учинити непрепознатљивим личне податке, као и метаподатке (податке о комуникацији који не чине садржину комуникације, нпр., датум слања електронске поруке, датум пријема, ИП адреса и сл.), осим ако је њихово објављивање од интереса за јавност и у вези с темом о којој се јавност извештава.
• Објаве јавних функционера и јавних личности. Ако је информацију на друштвеним мрежама и другим дигиталним платформама објавила особа која је функционер, односно јавна личност, тај садржај треба третирати као њену изјаву, уз обавезно навођење функције, односно положаја на коме је та особа, као и канала с којег је преузета информација. И у том случају новинар и медиј су дужни да провере аутентичност извора.
• Преношење агенцијских садржаја. Код преношења агенцијских садржаја новинар је у обавези да назначи да је њихов извор агенција, а дужан је да наведе и секундарне изворе уколико постоје.
• Обавеза навођења извора информације. Онлајн медиј и онлајн издање су дужни да наведу извор информације по правилу на њеном почетку, уз упућивање на тај извор, односно назначавање интернетске странице са које је информација преузета. Препоручује се линковање на интернет страницу са које је информација преузета.

7. ПОШТОВАЊЕ ПРИВАТНОСТИ

   Поред правила Кодекса која се односе на поштовање приватности, у онлајн окружењу се примењују и следећа правила:

• Третман приватних записа и фотографија објављених на друштвеним мрежама и платформама. Приватни подаци и записи, укључујући ту и приватне фотографије, видео и друге записе које је приватна особа објавила на друштвеној мрежи или другој платформи могуће је објављивати само уз претходну сагласност те особе, осим у случајевима када интерес јавности претеже над правом на приватност, и то у мери у којој је то неопходно да се оствари сврха извештавања.
• Приватни подаци и записи намењени објављивању. Приватни подаци и записи могу се објављивати без претходне сагласности особе на које се ти подаци односе ако је та особа такве податке наменила јавности, односно доставила медију ради објављивања, (на пример, коришћењем хеш тагова и других сличних начина који за циљ имају преношење таквих података).
• Приватни подаци и записи у оквиру комуникације намењене широј јавности. Садржаји које објављују приватне особе у оквиру комуникације намењене широј јавности могу се објављивати без пристанка особе на коју се тај запис односи.
• Приватни подаци и записи који садрже приватне податке и записе других особа. Ако се у оквиру приватних података и записа једне особе помињу или налазе приватни подаци или записи других особа (на пример, тагови на друштвеним мрежама), новинар и медиј су дужни да такве особе учине непрепознатљивим, осим у случају да и за те особе интерес јавности претеже над правом на приватност.
• Право на заборав. Уредник онлајн медија и онлајн издања може да одлучи да уклони садржај или податке о личности у оквиру садржаја по захтеву особе чија су лична права угрожена уколико објављивање података о личности не представља јавни интерес или ако из било ког разлога право јавности да буде информисана о питањима од јавног значаја не претеже над заштитом права на приватност. Приликом одлучивања о захтеву особе чији су подаци објављени у оквиру медијског садржаја, уредник онлајн медија и онлајн издања ће нарочито узети у обзир: природу и актуелност теме о којој се извештава (односно да ли је медијски садржај објављен у јавном интересу и да ли је тема и даље актуелна, односно да ли протоком времена јавни интерес и даље претеже над правом лица на које се подаци односе), као и карактер особе чији су лични подаци објављени у оквиру медијског садржаја о којем се извештава а које захтева уклањање садржаја (функционер, бивши функционер, друга јавна личност за коју постоји оправдани интерес јавности да буде информисана, лице за које не постоји оправдани интерес јавности да буде препознатљива итд.). Ако објављени подаци о личности више нису неопходни за остваривање јавног интереса или нису неопходни у обиму у ком су објављени, а постоји јавни интерес да сам медијски садржај буде и даље доступан, уредник онлајн медија и онлајн издања може, у складу са техничким могућностима, да одлучи да уклони поједине или све податке о личности или да их анонимизује без да уклања комплетан медијски садржај у питању. У случају уклањања текста или делова текста услед захтева за брисање података о личности, примењују се правила ових Смерница везаних за повлачење садржаја.
• Прикупљање података о личности од читалаца и/или регистрованих корисника. Онлајн медији и онлајн издања су дужни да у потпуности поступају у складу са прописима који уређују заштиту података о личности (ако такве податке прикупљају) и информациону безбедност. Посебна дужност се тиче обавештавања читалаца/корисника на транспарентан, разумљив и погодан начин о обиму, сврси и правном основу обраде података о личности, року чувања података, о томе да ли се подаци деле или уступају, односно да ли се подаци износе изван територије Републике Србије, као и о њиховим правима у вези са обрадом података о личности (приступ, брисање, измена, допуна, итд), те начину остваривања тих права. Онлајн медији и онлајн издања ће се уздржавати од прикупљања података о личности који нису у сразмери са сврхом прикупљања. Препоручује се онлајн медијима и онлајн издањима да израде и објаве на својој интернет страници правила којима ће уредити сва битна питања од значаја за прикупљање података о личности. Препоручује се да колачићи и трекери на интернет страницама онлајн медија и онлајн издања не буду активни без изричите сагласности, а уколико су ипак активни неопходно је да постоји једноставан и свима видљив начин да се искључе. Препорука се не односи на тзв. „неопходне“ колачиће и/или трекере, који омогућавају да интернет страница буде употребљива, односно да буду доступне основне функције, као што су навигација на страници и приступ безбедним областима веб сајта. Број и врста колачића и трекера би требало да буде у сразмери са потребама онлајн медија и онлајн издања. Препоручује се да интернет странице онлајн медија и онлајн издања прибаве сертификат за сигуран протокол повезивања уређаја и сајта (ХТТПС), као и да те интернет странице буду хостоване (складиштене) у Републици Србији или у оквиру држава са високим стандардима заштите података о личности, у складу са релевантним одлукама надлежних органа који утврђују листу држава са примереним нивоом заштите података о личности. Препоручује се да мобилне апликације медија обрађују само оне податке који су неопходни за функционисање апликације. У сваком случају, таква обрада би требало да буде транспарентна и у складу са правилима која су горе наведена. Препоручује се да онлајн медиј и онлајн издање не обрађују посебно осетљиве податке о личности (попут локације, листе контаката и сл.)

8. КОРИШЋЕЊЕ ЧАСНИХ СРЕДСТАВА

   Поглавље 8.  Кодекса се у потпуности примењује и на онлајн окружење.

9. ПОШТОВАЊЕ АУТОРСТВА

   Полазећи од основног принципа да би медији и новинари требало да поштују ауторе медијских садржаја и да те садржаје користе на начин који и сами очекују од других за своје садржаје, укључујући и поштовање за сопствени рад, у онлајн окружењу се примењују следећа правила поштовања ауторства:

• Претходна сагласност носиоца ауторског права или самог аутора. Приликом објављивања туђег медијског материјала – укључујући, али се не ограничавајући на новинарске текстове, фотографије и видео записе – медиј и новинар који жели да објави такве информације по правилу је дужан да прибави претходну сагласност носиоца ауторског права или самог аутора. Препоручује се медију да о захтеву за давање сагласности и самој сагласности обезбеди писани траг.
• Обавезно назначење аутора. Приликом преузимања садржаја од других медија (укључујући и агенције), под условом да постоји сагласност медија као носиоца (имовинског) ауторског права, треба имати у виду да ти медији често нису и аутори таквих садржаја, па је неопходно, поред назначења медија као извора, назначити и самог аутора и испоштовати друге изворе и захтеве који се односе на морални аспект искоришћавања ауторског дела.
• Случај непознатог аутора. Ако аутор медијског садржаја није познат или је до њега немогуће доћи, препоручује се медију да се уздржи од објављивања тог садржаја или да у том случају користи друге сличне садржаје који представљају јавно добро (публиц домаин), или се могу по другом основу слободно користити (попут режима Цреативе Цоммонс). У случају дела која су у режиму слободног коришћења (Цреативе Цоммонс), неопходно је проверити за свако појединачно дело који је ниво овлашћења (атрибуције) за коришћење одређеног дела омогућен.
• Интегритет преузетог садржаја. Аутор је сходно важећим прописима овлашћен да штити интегритет свог дела. Новинар и медиј би требало увек да имају у виду да је обим искоришћавања датог дела одређен сагласношћу аутора или носиоца ауторског права. По правилу би требало да се уздржавају од било какве интервенције у преузетом медијском садржају која је у супротности са датом сагласношћу. Нарочито треба бити опрезан код интервенција попут скраћивања, кроповања и сличних измена којима може да се наруши интегритет дела, а самим тим и морална права аутора.
• Правила коришћења медијских садржаја. Препоручује се медијима да израде сопствена правила у којима ће навести начин и обим коришћења својих медијских садржаја. Ова правила најчешће садрже: начин назначења извора одакле је садржај пренет (по правилу, линковање и назначење назива медија и његове интернетске странице), формат у коме се такви садржаји преносе, назнаку о томе да ли се могу преносити целокупни садржаји или њихови делови, евентуалну накнаду за преношење садржаја и правила о вишеструком преносу садржаја. Ако су новинари и медији консултовали и поштовали та правила коришћења, сматраће се да су прибавили претходну сагласност за објављивање. И у том случају се мора водити рачуна о моралним правима аутора.
• Ограничење ауторског права у сврхе карикатуре или пародије. Пародија и карикатура представљају основ слободног изражавања на интернету. Важећи прописи такође дозвољавају слободну прераду ауторског дела за сврхе карикатуре или пародије. У том случају неопходно је да карикатурални приказ не ствара забуну у погледу извора дела, односно у приказу карикатуре треба да буде јасно да је извор дела нечије туђе ауторско дело.
• Право цитирања. Кратки одломци објављеног ауторског дела могу се слободно објављивати ако су интегрисани у оригинално дело, уз јасну назнаку да се ради о цитату, као и назнаку медија који је објавио ауторско дело (по правилу, линковањем на конкретно ауторско дело, назнаком имена медија и његове интернетске странице) и аутора дела које се цитира.
• Објављивање примерака објављених ауторских дела која се јављају као саставни део текућег догађаја. У оквиру извештавања јавности о текућем догађају, у обиму који одговара сврси и начину извештавања о текућем догађају, дозвољено је без дозволе аутора и без плаћања ауторске накнаде објављивање ауторских дела која су саставни део текућег догађаја о коме се извештава. Ово ограничење односи се, по правилу, само на ситуацију када се ауторско дело узгредно нађе у медијском извештају у контексту извештавања, на пример, у медијском извештају о пожару када се у кадру нађе лого неке компаније, или када се јавност извештава о изложби уметничке фотографије. И у овој ситуацији треба обавезно назначити аутора и поштовати друга морална права аутора.
• Слободно коришћење дневних информација и вести које имају природу новинског извештаја. Фактографски извештаји којима се јавност информише о дневним догађајима не подлежу обавези прибављања претходне сагласности и плаћања ауторске накнаде. У објављивању оваквих извештаја треба правити јасну разлику између дневних фактографских извештаја (на које се овај изузетак односи) и других текстова (који не потпадају под ограничење ауторског права). На пример, извештај о посети високог страног званичника који преноси само чињенице (кад је допутовао, с ким треба да се састане, која је сврха посете и сл.) може се слободно преносити, док аналитички приказ посете страног званичника не потпада под овај изузетак (за његово преношење је неопходно тражити сагласност медија или консултовање Правила коришћења медијских садржаја, ако их конкретни медиј има). У примени овог изузетка такође треба обавезно назначити аутора и поштовати друга морална права аутора.
• Коришћење кратких извода или сажетака из новинских и других сличних чланака у прегледима вести. Онлајн прегледи штампе (њуз агрегатори) могу да користе кратке изводе или сажетке из медијских садржаја без претходне сагласности и плаћања ауторске накнаде, а уз поштовање моралних права (нарочито назначавање медија који је објавио информацију, његове интернетске странице и директно линковање на вест). Препорука је да пре објаве одређених извода из других медија њуз агрегатори консултују правила коришћења медијских садржаја одређеног медија, као и да не објављују целе текстове, већ заиста кратке изводе или сажетке.
• Коришћење ембедованих садржаја. У случају да онлајн медиј и онлајн издање у свом медијском садржају користе садржај трећег лица који се налази на другој локацији на интернету, а чији је приказ доступан и у самом медијском садржају, тзв. ембедовани садржај (на пример ембедована објава са друштвене мреже која садржи текст и фотографију или ембедовани видео са платформе за дељење видео записа), онлајн медиј и онлајн издање су дужни да и у тој ситуацији такође поштују захтеве ауторства који су прописани овим поглављем, а у мери у којој је ембедовани садржај или део тог садржаја под опсегом заштите ауторског права. У сваком случају онлајн медиј и онлајн издање ће на пригодном месту у тексту/медијском садржају ставити назнаку извора ембедованог садржаја, као и, ако је применљиво, назнаку имена и презимена и/или назива налога који је такав садржај примарно објавио.

10. ЗАШТИТА НОВИНАРА

    Поглавље 10.  Кодекса се у потпуности примењује и на онлајн окружење.

¹ creativecommons.org.rs