sofija
About sofija
Posts by :
Ко најчешће шири лажне вести? (ВИДЕО)
(Извор: РТК) Зашто су лажне вести лоше и шта су дезинформације? Ко најчешће шири лажне вести, каква је улога инфлуенсера и познатих личности у свему томе – само су нека од питања чије одговоре могу сазнати крагујевачки средњошколци кроз изложбу о професионалном новинарству и лажним вестима.
Ову путујућу изложбу до сада је погледало више од 4.800 ученика широм Србије, а у холу Прве крагујевачке гимназије биће постављена наредна четири дана.
Интерактивна изложба о лажним вестима састоји се од четири „тотема“ или панела, који ученицима нуде одговоре на питања: зашто су лажне вести лоше иако су забавне, ко најчешће шири лажне вести, која је улога новинара у друштву и каква је улога инфлуенсера и познатих личности у медијском свету.
Циљ изложбе је да младе упозна са квалитетним и тачним извештавањем и научи их да препознају медијске и друштвене манипулације.
Прва крагујевачка гимназија у наставном програму има изборни предмет који је посвећен медијима. Ова изложба је прилика да се обогати садржај наставе изборног програма Језик медија и култура.
Претходних година више од 350 младих прошло је обуку за медијску писменост, а поставка је повод да се разговори на ову тему наставе.
У холу Прве крагујевачке гимазије изложба ће бити постављена до 24. марта.
Поставку „Лажне вести“ реализује Савет за штампу, у оквиру пројекта “Изградња поверења у медије у југоисточној Европи и Турској – фаза два”.
Извештава новинарка РТК Марина Голубовић Миленковић.
*Преузимање текста или дела текста дозвољено је само уз навођење извора. Фотографије, аудио и видео материјал, као и њихови делови (скриншот и сл.), уколико није другачије означено, су власништво ПД Радио телевизија Крагујевац доо и њихово преузимање је могуће само уз сагласност аутора.
Извештај о раду Савета за штампу у 2022. години
ИЗВЕШТАЈ О РАДУ САВЕТА ЗА ШТАМПУ У 2022. ГОДИНИ
Рад Комисије за жалбе
Савет за штампу је од јануара до децембра 2022. године примио 84 жалбе, што је мање него претходне године, када је стигло 110 жалби. Медијацијом је решено седам жалби, 12 жалби је одбачено јер нису испуњавале формалне услове (најчешће зато што подносилац жалбе није био лично оштећен), а Комисија је у само три случаја одлучила да Кодекс новинара није прекршен.
Чланови Комисије за жалбе Савета за штампу прошле године су најчешће одлучивали да су медији кршили тачке из четвртог поглавља Кодекс новинара које се односи на одговорност новинара, и из одељка Истинитост извештавања (по 33 пута), као и из одељка Поштовање приватности – 26 пута. У готово свим случајевима једним текстом прекршено је више тачака Кодекса.
Највећи број жалби су поднели су појединици – њих 53, невладине организације су поднеле 13 жалби, чланови Комисије за жалбе 15, четири организације и институције и само једну представници медија.
Жалбе поднете од јануара до децембра 2022:
1.Драгољуб Петровић – Информер.рс – јавна опомена
2.Катарина Сремчевић – Мондо – одбачена жалба, подносилац није лично оштећен
3.Небојша Крстић – Данас – одбачена жалба, подносилац није лично оштећен
4.Златко Чобовић – Ало.рс – јавна опомена
5.Наташа Стојковић- Решетка.рс – подносилац одустао од жалбе
6.Наташа Стојковић – Решетка.рс (2) – јавна опомена
7.Др Драган Антић – Блиц – прекршен Кодекс, одлука није објављена
8.Миодраг Андрејевић – Јавни сервис.нет – одбачена жалба, подносилац није лично оштећен
9.Славица Стојковић, Ивана Николић и Марија Хрњаз – Курир.рс – прекршен Кодекс, одлука објављена
10.Јелка Јовановић – Новости.рс – прекршен Кодекс, објављена одлука
11.Јелка Јовановић – Курир.рс – прекршен Кодекс, објављена одлука
12.Јелка Јовановић – Блиц.рс – прекршен Кодекс, одлука није објављена
13.Др Драган Антић – Блиц (2) – прекршен Кодекс, одлука није објављена
14.Удружење грађана Рома (Рома Vорлд) – Данас – комисија није успела да усагласи одлуку
15.ОМВ – Инфомер.рс – јавна опомена
16.Ивана Живков – Зрењанински.com – одбачена жалба, подносилац није лично оштећен
17.А 11 Иницијатива за економска и социјална права – Данас (жалба разматрана заједно са жалбом Рома Wорлд) – комисија није успела да усагласи одлуку
18.Аутономни женски центар – Тањуг – жалба решена медијацијом, објављен одговор
19.Александар Ђерић – Нова.рс – одбачена жалба, подносилац није лично оштећен
20.Мирослав Парошкај – Сајт Српске православне цркве – одбачена жалба, портал није у надлежности Савета за штампу
21.Владана Ђуришић – Ресурс.рс – одбачена жалба, не односи се на медијски садржај
22.Синдикат РТС – Блиц.рс – прекршен Кодекс, одлука није објављена
23.УГ „Словакиње нису зуске, ни тотице, ни скотице“ – Новости.рс – жалба решена медијацијом, уклоњен текст
24.УГ „Словакиње нису зуске, ни тотице, ни скотице“- Дневник.рс – јавна опомена
25.Тамара Скрозза – Стори – прекршен Кодекс, одлука није објављена
26.Наташа Стојковић – Решетка.рс – јавна опомена
27.Београд Прајд – Курир.рс – жалба решена медијацијом, уклоњен текст
28.Београд Прајд – РТВ.рс – жалба решена медијацијом, уклоњен текст и објављено извињење
29.Комора социјалне заштите – Блиц.рс – прекршен Кодекс, одлука није објављена
30.Комора социјалне заштите – Нова.рс – јавна опомена
31.Влашка народна странка – Ало.рс – прекршен Кодекс, објављена одлука
32.Комора социјалне заштите – Телеграф.рс – прекршен Кодекс, објављена одлука
33.Надежда Мирковић – Сремоскомитровачки портал – јавна опомена
34.Вукашин Обрадовић – Објектив – јавна опомена
35.Павле Антић – Ало.рс – прекршен Кодекс, објављена одлука
36.Павле Антић – Пинк.рс – јавна опомена
37.Павле Антић – Блиц.рс – прекршен Кодекс, одлука није објављена
38.Мирослав Ињац – Озонпресс.нет – прекршен Кодекс, објављена одлука
39.Златко Чобовић – Информер.рс – јавна опомена
40.Златко Чобовић- Курир.рс – жалба решена медијацијом, уклоњени текстови
41.Златко Чобовић – Реепублика.рс – јавна опомена
42.Златко Чобовић – Ало.рс – прекршен Кодекс, објављена одлука
43.Златко Чобовић – Објектив.рс – јавна опомена
44.Златко Чобовић – Блиц.рс – прекршен Кодекс, одлука није објављена
45.Мара Павловић – Старчевачке новине – одбачена жалба, подносилац ние лично оштећен
46.Горан Милетић (Цивил Ригхт Дефендерс) – Печат – јавна опомена
47.Златко Чобовић – Еспресо.рс – жалба решена медијацијом, уклоњен текст
48.Златко Чобовић – Информер.рс – јавна опомена
49.Златко Чобовић – Објектив.рс – јавна опомена
50.Златко Чобовић – Ало.рс – прекршен Кодекс, објављена одлука
51.Јасмина Андрић – Жигинфо – јавна опомена
52.Велимир Булатовић – Инфоврањске – јавна опомена
53.Јулијана Бандурик – Новости.рс – одбачена жалба, подносилац није лично оштећен
54.Слободан Симић – Жигинфо – није прекршен Кодекс
55.Кјокушинкаи федерација Србије – Жигинфо – одбачена жалба, Комисија је већ одлучивала о жалби на исти текст
56.Лекари и родитељи за науку и етику – Блиц.рс – прекршен Кодекс, одлука није објављена
57.Марија Вукас – Информер – жалба разматрана са жалбом Аутономног женског центра – јавна опомена
58.Наташа Станојевић – Информер – жалба разматрана са жалбом Аутономног женског центра – јавна опомена
59.Марија Николић – Информер – жалба разматрана са жалбом Аутономног женског центра – јавна опомена
60.Ивана Јелача – Информер – жалба разматрана са жалбом Аутономног женског центра – јавна опомена
61.Аутономни женски центар – Информер.рс – јавна опомена
62.Јелена Ристић – Информер – жалба разматрана са жалбом Аутономног женског центра – јавна опомена
63.Душан Лајовић – Информер – жалба разматрана са жалбом Аутономног женског центра – јавна опомена
64.Центар за социјални рад Лесковац – Глас јавности – јавна опомена
65.Валентина Арсић Арсенијевић – Блиц.рс – прекршен Кодекс, одлука није објављена
66.Ања Анђус – Курир.рс – одбачена жалба, подносилац није лично оштећен
67.Захтев листа Данас да Комисија да мишљење о томе да ли су прекршили Кодекс – није прекршен Кодекс
68.Александар Марковић – Информер.рс – јавна опомена
69.Божо Прелевић – Информер.рс – јавна опомена
70.Никола Мажић (ОО ДС Пећинци) – Пећиначке новине – јавна опомена
71.Жељко Маторчевић – Српски телеграф – одбачена жалба, подносилац није лично оштећен
72.Павле Јелесијевић – Глас западне Србије – јавна опомена
73.Дарко Геџић – Ало.рс – није прекршен Кодекс
74.Радомир Лазовић – Српски телеграф/Република.рс – јавна опомена
75.Радомир Лазовић – Српски телеграф/Република.рс (2) – јавна опомена
76.Срђан Нонић – Јужне вести – није прекршен Кодекс
77.Алжбета Морчкова – Данас.рс – жалба решена медијацијом, уклоњен текст
78.Ненад Нешовић – Глас западне Србије – јавна опомена
79.Ненад Нешовић – Глас западне Србије (2) – јавна опомена
80.Ненад Нешовић – Информер.рс – јавна опомена
81.Ненад Нешовић – Медиа портал – јавна опомена
82.Ненад Нешовић – ПП Медиа – јавна опомена
83.Ненад Нешовић – Златар инфо – јавна опомена
84.Миа Кулић – Решетка.рс – јавна опомена
Због епидемије ковида-19 седнице Комисије су у јануару и фебруару одржане онлајн. У априлу није поднета ни једна жалба па седница Комисије није одржана. Комисија је у току године одржала једну јавну седницу ван седишта Савета – у јулу у просторијама НДНВ у Новом Саду.
Да би се постигла већа јавност рада Комисије, интегрални снимци свих седница су објављени на интернету. Најинтересантнији случајеви које је Комисија разматрала представљени су на трибинама у јануару и јулу.
ОСТАЛЕ АКТИВНОСТИ
Мониторинг дневних новина
Савет за штампу је, уз подршку НУНС-а и Амбасаде Сједињених Америчких Држава у Београду, пратио поштовање Кодекса новинара Србије у девет дневних новина са националном покривеношћу у периоду од почетка октобра до краја јануара 2023. године. Резултати су представљени на трибини која је одржана у фербуару 2023. године. Према тим резултатима, укупно су забележена 2653 текста у којима је прекршена бар једна тачка Кодекса (иако је у већини случајева прекршено више тачака). Уколико упоредимо овај налаз с налазима из истог периода претходних година – узмимо октобар као једини месец у коме је, од 2018. до 2022. године, редовно рађен мониторинг – приметно је да се не може говорити о јасном тренду раста или пада уоченог броја прекршаја Кодекса. Ове године јесте уочен пад броја прекршаја, али се то дешавало и раније, па је, по правилу, следећа година била обележена већом учесталошћу кршења правила професионалног новинарства.
Као и ранијих година, Кодекс је најчешће кршен у извештавању о домаћим политичким темама, кривичним делима и естрадним темама. Новитет је да је ове године повећан број прекршаја забележених на спољно-политичким странама новина, проузрокован тенденциозним извештавањем о рату у Украјини.
Константа ових мониторинга јесте да се најчешће крше тачке поглавља 4: пре свега, тачка 3 која се односи на кршење права на претпоставку невиности (забрану објављивања података који упућују на идентитет особе осумњичене за кривично дело), тачка 6 која прописује обавезу поштовања културе и етике јавне речи, као и тачка 7 која се тиче прикривеног (необележеног) рекламирања. Када је у питању тачка 3, континуирано се објављује не нужно идентитет, али низ података који упућују на идентитет осумњиченог: фотографија његове куће, имена његове родбине или најуже породице, карактеристично занимање, позиција у средини из које потиче, итд
Када је у питању Поглавље 4, и даље је приметан велики број текстова којима се потпирују стереотипи и међунационална нетрпељивост.
Велики проблем и даље је кршење тачки поглавља 7 којим се гарантује поштовање приватности. Од овог правила медији најчешће одступају у случају породичних трагедија – када преносе информације о приватном животу жртава и њихових породица, или извештавају са сахрана. Најчешће се намеће закључак да се то ради из комерцијалних разлога, тако што се публика привлачи проналажењем или измишљањем „сочних“ детаља везаних за жртве насиља.
Истраживање „Суфинансирање медија који крше етичке стандарде 2019-2021.“
Истраживање, које су финансирали Унеско и Европска унија, показало је да се на конкурсима за суфинансирање медијских садржаја у последње три године додељује све мање новца, а приметно је и смањење броја расписаних конкурса и броја укупно пријављених пројеката.
Истраживачи су закључили да су овакви трендови директно супротни циљевима медијске стратегије за период 2020-2025, у којој се наводи да је нерасписивање конкурса један од главних видова економских притисака локалних власти на медије који нису привржени режиму.
Истраживање је показало и да медији који су кршили Кодекс новинара Србије у години која је претходила конкурсу и даље добијају средства, али и да је број суфинансираних пројеката таквих медија мањи. Такође, приметно је и да су 2020. и 2021. године ови медији конкуриали са мање пројеката него у 2019. години.
Истраживачи закључују да је на овакав исход вероватно утицао и рад Савета за штампу, који је грађанима омогућио подношење жалби због кршења Кодекса новинара и обавештавао локалне самоуправе које расписују конкурсе о томе који медији нису поштовали етичке стандарде професије.
Напишите свој интерни кодекс
Савет за штампу је уз подршку ОЕБС-а радио са медијима на писању њихових интерних кодекса добре новинарске праксе и тако подржао спровођење Активности 1.5.3 Акционог плана за спровођење Медијске стратегије. Седам медија (Новинска агенција Бета, Сторyтеллер, Маглочистач, Лозничке новости, МИРЦ Ниш, Сремске новине анд ТВ Инфо Пулс Врање), уз помоћ два тренера на припремном састанку је дефинисало своје потребе за интерним кодексом и током јесени радило на писању кодекса. Да би поделио резултате са заинтересованим странама Савет за штампу је организовао трибину у новембру где су два тренера и два представника медија разговарали о предностима развоја и коришћењу интерних кодекса.
На основу рада на интерним кодексима је направљен модул за онлајн обуку са циљем да се новинама, информативним порталима и електронским медијима олакша развој сопствених интерних кодова.
Изложба “Лажне вести“
Изложба намењена младима наставља своју турнеју. У мају и октобру представљена је ђацима Прве београдске гимназије и Смедеревске гимназије. У Београду је генерална секретарка одржала јавни час за преко 60 ученика, док је у Смедереву чланица Комисије за жалбе Оливера Милошевић на отварању рекла „Обраћамо се младима на овај начин јер су они најподложнији дезинформацијама.“ Наставници су били задовољни што имају несвакидашње наставно средство док су дец показала интересовање за изложбу. До сада је изложбу видело 4,220 ученика а ову активност су финансијски подржали Унеско и Европска унија.
Остале активности
Током 2022. Савет за штампу је одговорио на 77 упита локалних самоуправа за укупно 1,179 медија који су учествовали на конкурсима за суфинансирање медијског садржаја од јавног интереса. У више случајева новац је додељен медијима за које је Комисија за жалбе више пута у току једне године одлучила да су прекршили Кодекс новинара. Број медија је већи него претходне година, када их је било 1,122.
Да би се обезбедила већа видљивост рада Комисије за жалбу током године је ангажована новинарка која је написала шест извештаја са седница Комисије које је објавила на сајту НУНС-а, што је имало за резултат већи број извешаја других медија о активностима Комисије за жалбе.
Видео монтажер је ангажован да од снимака седница Комисије измонтира кратке сегменте који су дистрибуирани на друштвеним мрежама са позивом да се погледа снимак жалби које се у питању. Ових 14 емитованих клипова је прегледано чак 2,323 пута. Пошто су кратки сегменти повезани са тематским целинама из Кодекса, серијал ја назван „Примери из праксе“ и од њега је направљен модул у делу сајта који служи за онлајн обуку.
Савет за штампу је учествовао у онлајн кампањи против дезинформација „Етхицс4Трутх“ са другим саветима из региона. Кампања је трајала десет дана током јуна.
Савет су посетили амбасадори Оебса Јан Братху и Норвешке Јерн Еуген Јелста.
Учешће у јавним догађајима:
• “Слобода изражавања пред судом: други редовни извештај о заштити слободе изражавања у правосудном систему Србије“ (ЦЕПРИС)
• “Ка новом партнерству правосуђа и медија” (Савет Европе)
• Конференција „Хате спеецх“ ( Media diversity institute)
• Конференција “Одговорност у заштити права детета“ (Покрајински заштитник грађана)
• Промоција годишњег извештаја Индикатори за ниво слободе медија 2021. (НУНС)
• Годишњи састанак Асоцијације независних европских савета за штампу (АИПЦЕ)
• Годишњи састанак медија из региона (ЕУ)
• Дизајнирано друштво – вештачка интелигенција и слобода изражавања (ОЕБС)
• Округли сто о етичком извештавању о избеглицама и тражиоцима азила под називом “Промени причу” (Центар за истраживање и развој друштва ИДЕАС)
• Панел Ментално здравље (Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог)
• „Европски Кодекс добре праксе у борби против дезинформација – корак у добром правцу” (ЕУ)
• Ethical standards in journalism (АИПЦЕ)
• Састанак са представницом ОЕБС-а за слободу медија, Тересом Рибеиро (ОЕБС)
• “Демократија; минимални консензус” (ЦРТА)
Извештај о мониторингу поштовања Кодекса новинара Србије у дневним новинама у периоду од 1. октобра 2022. године до 31. јануара 2023. године
Резултати рада Комисије за жалбе и мониторинга поштовања Кодекса новинара у дневним
новинама од 1. октобра 2022. до 31. јануара 2023. године
Резултати рада Комисије за жалбе и мониторинга поштовања Кодекса новинара у дневним
новинама од 1. октобра 2022. до 31. јануара 2023. године
Извештај о мониторингу поштовања Кодекса новинара Србије у дневним новинама у периоду од 1. октобра 2022. до 31. јануара 2023. представљен је 28. фебруара 2023. године на трибини под називом „Колико медији поштују Кодекс новинара Србије“ која је одржана у Прес центру Удружења новинара Србије.
Анализом девет дневних новина Савет за штампу забележио је да је за четири месеца Кодекс новинара
Србије прекршен 3301 пута, односно бар једном у 2653 текста. Највише прекршаја забележено је у вези
Поглавља 4, које се односи на одговорност новинара. Комисија за жалбе Савета за штампу, у истом
периоду, разматрала је 41 жалбу од којих се већи број односио на локалне медије.
Анализирани су дневни листови Ало, Блиц, Данас, Вечерње новости, Информер, Курир, Политика, Нова и Српски телеграф. Највећи број прекршаја у посматран периоду направио је Српски телеграф, следе Ало и Информер, док су се, традиционално, као најпрофесионалнији показали листови Данас и Политика.
Председавајућа у Комисији за жалбе Савета за штампу новинарка Тамара Скрозза, која је радила мониторинг, рекла је на трибини да је приметила да постоји тренд благог смањења кршења Кодекса, али да су увек исти актери у врху, с тим да Курир бележи драстичан пад кршења Кодекса.
“Упоредили смо резултате медија у октобру месецу, који је једини који пратимо у континуитету од 2018.
године. Медији који не крше много Кодекс имају прекршај више или мање, али у односу на највеће прекршиоце Кодекса али то је занемарљиво. Битни су нам ови медији који су чешће кршили Кодекс. Код њих је то мање-више контитуитет уз један врло запажен напредак и треба похвалити Курир који је у октобру 2018. имао 137, а сад има 72 прекршаја. Дакле, за половину је практично сишао са те листе највећих прекршилаца кодекса“, истакла је Скрозза.
Она је додала да је у последњем мониторингу забележен релативан пад просећног броја прекршаја али да
треба узети у обзир да је у претходни моиторинг био укључен и лист Објектив који је био у врху листе
прекршилаца Кодекса, али је у међувремену престао да излази.
Када су у питању поглавља која се највише крше, као и до сада, највише се крши Поглавље 4 и то право на
претпоставку невиности, што је, према њеним речима, постало уобичајена ствар.
„Ту имамо 1291 прекршај. Дакле, скоро половина. У првом поглављу, које се тиче истинитости извештавања, имамо 812, а следеће на листи је седмо поглавље (737), које се односи на кршење права на приватност и откривање идентитета. Ми смо са овог места много пута упозоравали на то што се дешава. Већина медија не објави име осумњичене особе, али објави све остало. Дакле, потпуно открије идентитет“, навела је Тамара Скрозза.
Све учесталије непоштовање културе и етике јавне речи
Мониторинг је показао да у дневним новинама има све више непоштовања културе и етике јавне речи, па
тако медији све чешће до детаља преносе догађаје из ријалити програма који обилују непримереним
садржајем.
Како би дочарала тежину прекршаја, Скрозза је, уз извињење присутнима због коришћења непримереног
речника, цитирала неке од наслова у новинама.
„Чини ми се да никада тога није било више. Ретко сам у овом мониторингу видела оне фамозне звездице,
које ништа нису криле, али су одржавале привид неке простојности. Ти простаклуци се шире и на друге делове медија, па их имамо и у деловима који се не тичу само естраде или хронике, него их имамо и у политичким садржајима“, навела је она.
Оно што је такође приметно је да медији, поред порнографског, више не презају ни од узнемирујућих
садржаја, па тако износе и детаље злочина, што никако није у јавном интересу.
За разлику од претходно наведених радикализација, необележено оглашавање је мање приметно.
Медији свесно крше кодекс када им се то исплати
Друга новинарка која је учествовала у мониторингу Вера Дидановић, рекла је да, иако је смањење броја
прекршаја приметно, не постоји разлог за оптимизам јер се стиче утисак се олако крши Кодекс новинара Србије уз потпуну свест уредника и новинара из простог разлога што се то њима у одређеном тренутку исплати.
„Кад прегледам новине, имам утисак да је највише прекршаја у три рубрике. То су политка, хроника и естрада.
Постоји нешто што је карактетистично за све три рубрике. Рецимо, у политичкој рубрици је све време уобичајено кршење норми из Поглавља 1, које се односе на истинитост извештавања, где имамо пласирање неистина. Као чињенице се представљају разне претпоставке и нагађања. Имамо и прећуткивање чињеница, из Поглавља 5“, рекла је Дидановић.
Она је приметила да се годинама уназад бележе случајеви да више различитих листова пласира потпуно исту информацију која потиче из наводних независних извора.
„Дешава се да су исти текстови, исти делови текстова или исте формулације што ми говори да постоји неки спољни центар из којег се дистрибиура тај садржај и ту се поставља питање извора информација“, навела је Вера Дидановић.
Простор који је раније био резервисан за популарну културу у смислу музике и филма, сада је посвећен
преношењу догађања из ријалити програма. Али чак и када се медији баве оним што је до сада било предмет тих естрадних страница, имамо велики број кршења права на приватност људи о којима се пише.
„Мој утисак је да је ове године код једног броја тих уредника вулгарност критеријум за избор садржаја који
ће бити објављен, без обзира на то да ли је реч о језичкој или садржајној вулгарности и чини ми се да са тих
страница куља простаклук који ће нас на крају све преплавити“, закључила је Дидановић.
Тамара Скрозза се осврнула и на ситуацију у једном ријалити програму где одраста мало дете, што
представља још једну радикализацију.
„То измиче чак и Кодексу. Ми имамо тачку у Кодексу која каже да је забрањено откривање идентитета
малолетног лица, али до сада није било потребе да се истиче да не сме дете да се појављује у ријалити
програмима. На то би требало да реагују центри за социјални рад, али и РЕМ. Што се нас тиче, то је драстично кршење Кодекса новинара Србије и то је нешто што је недопустиво и медији би требало да се баве проблемом тог детета, а не да објављују његов идентитет и да сочне приче из његовог живота“, нагласила је Скрозза.
Политичке странке се жале на повреду Кодекса
Генерална секретарка Савета за штампу Гордана Новаковић говорила је о резултатима рада Комисије за
жалбе у истом периоду. Она је навела да је Комисија у претходна четири месеца примила 41 жалбу, да су се
већином односиле на локалне медије, пре свега портале и да су се најчешће новинари жалили једни на друге.
„Ми смо раније имали доста жалби које су се бавиле професионалним односима и то се углавном односило на кршење ауторских права. Сада имамо ситуације да се колеге жале једни на друге због неких другачијих
прекршаја Кодекса, где се износе неосноване оптужбе, клевете, увреде, директне или преко коментара који
се објављују испод тих текстова“, навела је генерална секретарка.
Новина када су у питању жалбе Комисији је то што су политичке странке почеле да се жале на рад медија.
Новаковић претпоставља да је то нови тренд који ће се пратити убудуће и очекује више таквих жалби у
наредном периоду.
„Нисмо раније имали жалбе политичких партија. Сада смо имали у последње време четири жалбе. Две ћемо тек разматрати. Имали смо и жалбе народног посланика Радомира Лазовића. Дакле, имали смо раније жалбе политичара али нам се нису до сада жалиле политичке странке. То јесте ново“, истакла је она.
Комисији је Аутонимни женски центар поднео више жалби, поводом писања медија о случају наводног
силовања девојке у Нишу. Неке жалбе су решене медијацијом, тако што је објављен одговор, а неке је
Комисија разматрала.
Тамара Скрозза се на крају осврнула на нови тренд жалби политичких партија и на међусобне жалбе медија. Она сматра да многи желе своје политичке неистомишљенике или своју конкуренцију да оцрне пред Саветом за штампу јер је најављено да ће новим законом о јавном информисању и медијима буџетско
финансрање медија бити условљено оценом Савета за штампу.
„Хоћу да нагласим да овај мониторинг није нешто што ће се узимати у обзир, какав год закон буде био.
Ово је наша самостална активност која нема везе са прекршајима Кодекса новинара које утврди Комисија
за жалбе, на основу жалби које раузматра. Многи су у претходном периоду нападали Савет тврдећи да ми
овим мониторингом заправо желимо да уништимо неке таблоиде јер они имају највише прекршаја по
мониторингу. Ови резултати немају никакве везе са буџетским суфинансирањем. Зато вас молим да се
заустави хајка против Савета. Једино што се узима у обзир јесу одлуке Комисије за жалбе“, апеловала је
Тамара Скрозза на крају трибине.
Закључци:
– Постоји тренд благог смањења броја прекршаја Кодекса, али да су у врху табеле исти медији као и
до сада, са изузетком Курира, који бележи драстичан пад прекршаја
Као и до сада, највише се крши Поглавље 4 и то право на претпоставку невиности
– Непоштовања културе и етике јавне речи је све чешће и све драстичније
– У последњој анализи приметно је да медији, поред порнографског, више не презају ни од
узнемиравајућих садржаја, па тако износе и детаље злочина, што никако није у јавном интересу
– Смањено је необележено оглашавање у посматраним медијима
– Медији свесно крше Кодекс када им се то исплати
– Највише прекршаја забележено је у рубрикама Политка, Хроника и Естрада,
– Нова радикализација је да медији прате одрастање детета у ријалити програму
– Новина је да је ове године повећан број прекршаја забележених на спољно-политичким странама
новина, проузрокован тенденциозним извештавањем о рату у Украјини.
Прави угао: Тамара Скрозза (ВИДЕО)
Савет за штампу: „Шампиони“ у кршењу Кодекса Српски телеграф, Ало и Информер (ВИДЕО)
(Извор: Н1/Цензоловка) Дневни листови у Србији прекршили су Кодекс новинара Србије у 2.715 текстова од 1. октобра 2022. године до 31. јануара 2023. године, речено је на представљању мониторинга дневних новина у Србији који је спровео Савет за штампу.
Председавајућа Комисији за жалбе Савета за штампу Тамара Скрозза рекла је да „шампиони у кршењу Кодекса“ остају исти, па је на првом месту Српски телеграф са 642 текста, Ало са 600 и Информер са 540 текстова.
На четвртом месту су Вечерње новости са 328 текстова у којима је прекршен Кодекс, на петом Курир са 320, шестом Блиц са 183 текстова, Нова са 50, Политика са 30 и Данас са 22 текста.
Она је рекла да је лист Курир „остварио велики напредак“ и да је у октобру 2018. имао 137 текстова у којима се крши Кодекс, а у октобру 2022. године 72 текста.
Медији су највише кршили поглавље четири Кодекса – 1.394 пута, а то поглавље обухвата претпоставку невиности, неозначено оглашавање, објављивање непримереног и порнографског садржаја, поглавље 1. које се односи на истинитост изражавања 1.003 пута и 7. поглавље које се односи на кршење права на приватност и откривање идентитета деце 722 пута.
Скрозза је указала да штампа детаљно преноси дешавања у ријалити програмима и указала да се у текстовима на странама посвећеним естради користи непримерен речник који није обележен звездицом, а да се тај речник преноси и на остале новинске целине.
„Простаклуци се шире и на друге делове медија, они више нису само у естради, већ у свим деловима – ‘Са Нове вас Пинокио зове’, ‘Будале Вјоса и Курти неће у Отворени Балкан’ – то су наслови. Приметно је да медији не презају од узнемиравајућих садржаја – то је по мом мишљењу због суђења Вељку Беливуку. То се без пардона преноси, а да се не размишља о јавном интересу“, рекла је Скрозза.
Новинарка Вера Дидановић рекла је да је њен утисак да постоји невероватна лакоћа у кршењу Кодекса новинара Србије, уз свест да се правила крше јер се то одређеном медију у одређеном тренутку исплати.
„Највише је прекршаја у три рубрике – политика, хроника и естрада. У политичкој рубрици се крше норме на истинитост извештавања, пласирају се неистине, као чињенице се представљају нагађања и претпоставке“, рекла је Дидановић.
Она је додала да су у хроници видљиви покушаји да се мање крши претпоставка невиности, док на страницама естраде све мање има извођача и произвођача поп културе, а све више преношења ријалити програма.
„На естрадним страницама је велики број кршења права на приватност. Ове године је био пример био случај глумице Анђелке Прпић. То се претворило у тортуру не само Прпић, већ њеног партнера и њеног нерођеног детета“, рекла је Дидановић.
Говорећи о ријалити програмима, Скрозза је указала да долази до „радикализације ситуације“.
Она је навела да у ријалитију, у одвојеној просторији, живи једно дете које је ту рођено и расте, да су били познати име и презиме детета, а његов лик је до скоро био скриван у јавности, али да се сада оно видело у телевизијском програму, а штампани медији објавили његову фотографију уз благо блуровано лице.
„Ја сам фасцинирана чињеницом да надлежне институције не реагују“, рекла је Скрозза.
Генерална секретарка Савета за штампу Гордана Новаковић рекла је како је приметно да се новинари жале Комисији савета за штампу међусобно једни на друге, као и да су почеле да им се обраћају политичке странке и посланици.
Скрозза је рекла да су „многи нагрнули да конкуренцију или политичке неистомишљенике оцрне пред Саветом“, јер је речено да ће се реч Савета слушати више када је реч о медијском суфинансирању.
Српски телеграф, Ало, Информер, Вечерње новости, Курир и Блиц чак 2.613 пута прекршили новинарски кодекс
(Извор: Данас) Дневни листови у Србији прекршили су Кодекс новинара Србије у 2.715 текстова од 1. октобра 2022. године до 31. јануара 2023. године, речено је данас на представљању мониторинга дневних новина у Србији који је спровео Савет за штампу.
Председавајућа Комисији за жалбе Савета за штампу Тамара Скрозза рекла је да „шампиони у кршењу Кодекса“ остају исти, па је на првом месту Српски телеграф са 642 текста, Ало са 600 и Информер са 540 текстова.
На четвртом месту су Вечерње новости са 328 текстова у којима је прекршен Кодекс, на петом Курир са 320, шестом Блиц са 183 текстова, Нова са 50, Политика са 30 и Данас са 22 текста.
Она је рекла да је лист Курир „остварио велики напредак“ и да је у октобру 2018. имао 137 текстова у којима се крши Кодекс, а у октобру 2022. године 72 текста.
Међи су највише кршили поглавље четири Кодекса – 1.394 пута, а то поглавље обухвата претпоставку невиности, неозначено оглашавање, објављивање непримереног и порнографског садржаја, поглавље 1. које се односи на истинитост изражавања 1.003 пута и 7. поглавље које се односи на кршење права на приватност и откривање идентитета деце 722 пута.
Скрозза је указала да штампа детаљно преноси дешавања у ријалити програмима и указала да се у текстовима на странама посвећеним естради користи непримерен речник који није обележен звездицом, а да се тај речник преноси и на остале новинске целине.
„Простаклуци се шире и на друге делове медија, они више нису само у естради, већ у свим деловима – ‘Са Нове вас Пинокио зове’, ‘Будале Вјоса и Курти неће у Отворени Балкан’ – то су наслови. Приметно је да медији не презају од узнемиравајућих садржаја – то је по мом мишљењу због суђења Вељку Беливуку. То се без пардона преноси, а да се не размишља о јавном интересу“, рекла је Скрозза.
Новинарка Вера Дидановић рекла је да је њен утисак да постоји невероватна лакоћа у кршењу Кодекса новинара Србије, уз свест да се правила крше јер се то одређеном медију у одређеном тренутку исплати.
„Највише је прекршаја у три рубрике – политика, хроника и естрада. У политичкој рубрици се крше норме на истинитост извештавања, пласирају се неистине, као чињенице се представљају нагађања и претпоставке“, рекла је Дидановић.
Она је додала да су у хроници видљиви покушаји да се мање крши претпоставка невиности, док на страницама естраде све мање има извођача и произвођача поп културе, а све више преношења ријалити програма.
„На естрадним страницама је велики број кршења права на приватност. Ове године је био пример био случај глумице Анђелке Прпић. То се претворило у тортуру не само Прпић, већ њеног партнера и њеног нерођеног детета“, рекла је Дидановић.
Говорећи о ријалити програмима, Скрозза је указала да долази до „радикализације ситуације“.
Она је навела да у ријалитију, у одвојеној просторији, живи једно дете које је ту рођено и расте, да су били познати име и презиме детета, а његов лик је до скоро био скриван у јавности, али да се сада оно видело у телевизијском програму, а штампани медији објавили његову фотографију уз благо блуровано лице.
„Ја сам фасцинирана чињеницом да надлежне институције не реагују“, рекла је Скрозза.
Генерална секретарка Савета за штампу Гордана Новаковић рекла је како је приметно да се новинари жале Комисији савета за штампу међусобно једни на друге, као и да су почеле да им се обраћају политичке странке и посланици.
Скрозза је рекла да су „многи нагрнули да конкуренцију или политичке неистомишљенике оцрне пред Саветом“, јер је речено да ће се реч Савета слушати више када је реч о медијском суфинансирању.
Записник са сто тридесет друге седнице одржане 23.02.2023
САВЕТ ЗА ШТАМПУ
Комисија за жалбе
Бр.133
23.2.2023.
Београд
ЗАПИСНИК
Са 132. седнице Комисије за жалбе, одржане 23.2.2023. године у 18 сати у просторијама Савета за штампу
Присутни чланови Комисије: Јелка Јовановић, Оливера Милошевић, Надежда Будимовић, Владо Мареш, Драган Ђорђевић, Вида Петровић Шкеро, Тамара Скрозза, Златко Чобовић, Снежана Андрејевић и Бојан Цвејић
Одсутни чланови Комисије: Јелена Петковић
Остали присутни: Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу
Дневни ред:
1.Разматрање жалбе Општинског одбора Српске напредне странке Власотинце због фотографије објављене на порталу „Југпрес“
1.Представници ОО СНС Власотинце жалили су се на то што је, као илустрација уз страначко саопштење, објављена фотографија страначких просторија, на којима су нацртани пацови и написано „СМРТ“. Фотографија (снимљена пре неколико година) уклоњења је након подношења жалбе, али подносиоци жалбе тиме нису били задовољни и инсистирали су да се о жалби изјасни Комисија. У току расправе Вида Петровић Шкеро је рекла да мисли да није прекршено поглавље ИВ Кодекса новинара на које је подносилац жалбе указао, јер је сигурна да ово није последица предубеђења, али да је истовремено сигурна и да Кодекс јесте прекршен у погледу професионалне пажње, пошто је реч о заиста грубој непажњи. То што је до грешке дошло због тога што је радила приправница, не може бити оправдање за редакцију, јер је, утолико пре што је реч о особи која нема искуства и тек учи да ради, неко морао да је надзире. Златко Чобовић оценио је да је циљ Савета за штампу да медијима укаже на то где су погрешили, ако су погрешили, да би те грешке могли да исправе. Ако медиј схвати да је погрешио, призна и научи лекцију, онда је тај циљ постигнут и без опомене Комисије. У овом случају, портал је признао да је прекршио Кодекс, да није означио да је фотографија архивска (да јесте била означана, по њему не би било прекршаја Кодекса) и тиме се посредно извинио, а то што странка истрајава на жалби и после тога указује да мотив за подношење жалбе можда није повреда Кодекса, већ је политичке природе, односно представља обрачунавање са медијем који, по оцени владајуће партије, није довољно послушан и треба га дисциплиновати на сваки начин, те да ће због тога бити уздржан приликом гласања. Снежана Андрејевић се није сагласила са њим, рекла је да онај ко је поднео жалбу има право да остане при свом захтеву, а да се то не протумачи другачије. Право на правно средство није условљено ничијим понашањем. Истакла је да Кодекс јесте прекршен, сама чињеница да је фотографија уклоњења без извињења на истом месту, „зауставља је да говори о говору мржње и да се не ради само о недостатку пажње“. Рекла је да мисли да би реакције биле другачије да је нека друга политичка странка у питању и да расправа пред Комисијом не сме да буде идеолошки обојена. Кад је реч о приправници, то је по дефиницији особа која се обучава за неки посао и мора да има надзора и зато је неприхватљиво објашњење да је погрешила приправница. Тамара Скрозза је указала на то да је велики проблем што се подносилац жалбе обратио дописнику, а он није реаговао и није о томе обавестио редакацију, док је Златко Чобовић истакао да су могли да се обрате и директно уреднику. Оливера Милошевић је рекла да је сагласна са тим да Комисије не може са сигурношчу да тврди да ли је „Југпресс“ одређену фотографију поставио зато што има анимозитет према некоме, али исто тако не може ни да се бави тиме који су мотиви СНС из Власотинца за подношење жалбе и за одлуку да је не повуче након уклањања фотографије. То је ствар принципијелности, истакла је и додала да Кодекс јесте прекршен. Владо Мареш је рекао да ће гласати да Кодекс није прекршен. Из преписке после подношења жалбе јасно је да је дошло до грешке, да је она исправљена, да се редакција извинила и не види зашто би се то сматрало прекршајем Кодекса ако је завршено на леп начин. Жалилац има право на незадовољство, али то на шта указују неће њиховом саопштењу дати другачији, за њих пожељан, смисао. Саопштења у којим се изражава приврженост сопственом вођи не изазива онај ефекат који би онај ко је то саставио желео и никакве одлука Комисије то не може да промени. Кад је реч о фотографији, она је илустрација нечега што се догодило, у архиви је и зато нема разлога да се у овој жалби види нешто што је другачије од прављења изложби карикатура, фотографија и критичних текстова који се не допадају владајућој странки. Проблем је решен, а ово инсистирање, сагласан је са Чобовићем, јесте покушај дисциплиновања медија, што је недопустива пракса, која је за сваку осуду. Надежда Будимовић је рекла да мора да укаже и на тежак положај малих независних медији у локалним срединама, којима је подршка далеко, а они који одлучују су им близу, осећају се као пуста острва и сваки месец размишљају да ли ће успети да опстану. Немају новца да запосле нове људе, један човек ради више послова и оваква грешка је директна последица таквих услова. Комисија би требало да размотри и два додатна питања. Једно је питање комуникације која је била непотпуна и нејасна, да је било другачије, можда жалба не би ни дошла пред Комисију. Друго је чињеница да је фотографија уклоњена и да више није доступна јавности. Кодекс јесте прекршен, фотографија је случајно извучена, али је реакција уредништва показала да су ту грешку разумели и да су је исправили. Јелка Јовановић је истакла да је у овом случају реч о нечему што је мало више од обичног спора, „на ивици је ножа“, али ће ипак гласати да Кодекс није прекршен. Драган Ђорђевић је рекао да је хтео да буде уздржан јер редакција јесте признала грешку, али с друге стране када се све посложи, постоји одговорност за ово што се десило. Додао је да би волео да је жалилац одустао од даљег поступка након уклањања фотографије, али пошто се то није догодило, Комисија мора да се изјасни и он ће гласати да Кодекс јесте прекршен. Оливера Милошевић се сагласила са оним што је рекла Надежда Будимовић о положају независних локалних медија, али додала и да остаје чињеница да је фотографија била дуже време доступна и да је нејасно зашто је било потребно да неко дојави то, кад је уобичајено да уредник контолише сваки дан шта има на сајту, посебно ако зна да је ангажован млад и неискусан сарадник. Уз сво разумевање за тешке услове рада редакције, новинарска, односно уредничка, пажња мора да постоји. Након дискусије, Комисија је, са седам гласова за, два против и једним уздржаним, одлучила да је прекршена тачка 1 поглавља 5.
Седница је завршена у 19.40 сати.
Записник водила Председавајућа
Гордана Новаковић Тамара Скроза
Снимак са трибине „Колико медији поштују Кодекс новинара Србије
🎥Снимак са данашње Трибине „Колико медији поштују Кодекс новинара Србије“ одржане у Прес центру УНС-а можете погледати на нашем Јутјуб каналу путем следећег линка :