ЋИРИЛИЦА | LATINICA | ENGLISH
Menu
LATINICA | ЋИРИЛИЦА | ENGLISH

sofija

About sofija

Posts by :

‘Трка за кликом превагнула над етиком’: Извештавање медија о нестанку и смрти девојчице у Србији

(Извор: РСЕ) Узнемиравање чланова породице, објављивање детаља из истраге, нетачних информација и експлицитних детаља о околностима убиства.

Све ово обележило је медијски простор у данима када је полиција трагала за двогодишњом Данком Илић која је нестала 26. марта испред куће у насељу Бањско Поље код Бора.

Након десетодневне потраге полиције, ухапшена су двојица радника јавног предузећа „Водовод“ због сумње за тешко убиство девојчице.

Извештавање медија је било недопустиво сензационалистичко и недостојно, оценио је Савет за штампу, независно тело које су основала новинарска удружења, а које прати поштовање новинарског кодекса у штампаним и онлајн медијима.

„Прекршено је све што је могло бити прекршено у новинарском кодексу, пре свега и изнад свега од самог почетка, претпоставке су третиране као чињенице, саговорници су слободно оптуживали кога су хтели и износили своје теорије“, наводи за Радио Слободна Европа (РСЕ) Тамара Skrozza, чланица Савета за штампу.

Прекршен и Закон о заштити података о личности

Та трка за читаоцима и гледаоцима, за кликовима, за тиражима, засенила је све, оставила је стварно мучан утисак
– каже Родољуб Шабић.

Начин на који извештавају о случају девојчице поједини медији нису мењали ни након апела полиције и Министарства за информисање.

„Та трка за читаоцима и гледаоцима, за кликовима, за тиражима, засенила је све, оставила је стварно мучан утисак. Били смо сведоци свега – од дословно малтретирања породице те девојчице, па до лансирања некаквих вести које су таблоиди пласирали најширем аудиторијуму“, каже за РСЕ Родољуб Шабић, некадашњи Повереник за заштиту података о личности.

Указује да је осим етичког кодекса прекршен и Закон о заштити података, али да у Србији институције поводом тога „одавно не реагују“.

У циљу да се девојчица пронађе, у Србији је први пут активиран и систем „Пронађи ме“, односно Амбер алерт. Овај систем, којим се јавност хитно обавештава о нестанку детета, у Србији је уведен крајем октобра 2023.

У СРБИЈИ ПУШТЕН У РАД СИСТЕМ ПО УЗОРУ НА АМБЕР АЛЕРТ

Одмах је започела потрага у којој је учествовао велики број припадника полиције, Горске службе спасавања и грађана. Потрагу за несталом девојчицом из Србије објавила је и међународна полицијска организација Интерпол.

Министар полиције Србије Братислав Гашић саопштио је 4. априла да се потрага за Данком завршила трагично и да су осумњичена двојица радника јавног предузећа „Водовод“ у Бору ударили девојчицу аутомобилом и потом њено тело оставили на депонији.

Које тачке новинарског кодекса су прекршили медији?

Тамара Skrozza, новинарка и чланица Савета за штампу, за РСЕ наводи које су све тачке новинарског кодекса прекршили и даље крше медији током извештавања о случају двогодишње девојчице:

• Претпоставке су третиране као чињенице.

• Изношене су озбиљне оптужбе без икаквих доказа.

• Разговарало се са породицом девојчице, кодекс иначе забрањује злоупотребљавање менталног и емотивног статуса људи о којима се извештава.

• Изношени су подаци из истраге. Као пример за то Skrozza наводи да су родитељи девојчице након информација да су њихови телефони вештачени, били на мети напада на друштвеним мрежама, а да је тек касније објашњено да је реч о рутинској процедури током истраге.

• Као релевантни саговорници у програме су укључивани људи који су имали интерес у том случају, особе које су имале везе са било којим сегментом истраге или Амбер Алертом. Нису смели да буду интервјуисани током истраге, нити да износе своје претпоставке.

• Правило о родној равноправности, јер је, пре свега, мајка оптуживана за нестанак и судбину девојчице.

• Неоправдано је застрашивана и узнемиравана јавност, изношени су узнемирујући детаљи, који нису смели да буду изношени.

• Прекршено је право на претпоставку невиности, пре свега мајке.

• Прекршено је право на приватност уопште и посебно право на приватност детета.

Из Министарства информисања само апел, РЕМ без реакције

Skrozza оцењује да су Министарство информисања и Регулаторно тело за електронске медије (РЕМ), које треба да прати начин извештавања електронских медија, морали да реагују.

„Уосталом, Министарство је надлежно за спровођење Закона о јавном информисању. И ја мислим да је много важнија улога РЕМ-а, јер имам утисак да су телевизије биле још горе него штампа“, рекла је Skrozza.

Министарство за информисање огласило се само једном, апелом медијима 4. априла, након објављивања информације да девојчица није жива.

„Молимо медије да се суздрже од сензационалистичког приступа који може додатно узнемирити јавност и нарушити приватност породице жртве“, саопштило је Министарство.

Додали су да је „сада најважније да медији поштују Кодекс новинара и етичке стандарде пружајући тачне и проверене информације, а истовремено штитећи и достојанство“.

РЕМ који треба да прати начин извештавања медија и да ли је оно у складу са законом, ниједном није реаговало.

Издали су само једно саопштење, 2. априла у коме су навели да су телевизије са националном фреквенцијом испуниле „обавезу о обавештавању јавности о несталом малолетном лицу“, након што је активиран систем „Пронађи ме“.

РЕМ до објављивања текста није одговорио на упит РСЕ да ли ће и на који начин реаговати у случајевима кршења новинарског кодекса и етике.

МУП издао девет саопштења и два апела

МУП је од 26. марта када је нестала девојчица и активиран систем Пронађи ме издала девет саопштења.

У два наврата су апеловали на медије, први пут 28. марта – да не објављују непроверене и нетачне информације „јер на тај начин угрожавају истрагу, чији је циљ да се девојчица што пре пронађе“.

„Безбедност и проналазак девојчице је апсолутни приоритет који је изнад свих других интереса“, саопштио је тада МУП.

У другом апелу 3. априла замолили су представнике медија да припаднике МУП-а који раде на случају нестанка девојчице „не позивају директно на службене бројеве телефона за информације, изјаве, гостовања и омогуће им да несметано обављају свој рад“.

Тада су навели да се сарадња са медијима према процедурама МУП-а, одвија „искључиво преко Одељења за медије и комуникације“.

За Гашића – сви медији исти

Другог дана потраге, због одавања информација о истрази, против једног припадника МУП-а из Бора покренут је дисциплински поступак.

То је уједно био и једини одговор министра унутрашњих послова Србије Братислава Гашића на новинарско питање како су таблоиди долазили до информација из истраге.

Саопштио је то на јединој конференцији МУП-а, 4. априла, након што је јавност истог дана већ била упозната са епилогом.

„Ми смо се трудили да онолико колико (можемо) не угрозимо саму истрагу да вама новинарима буде омогућен и приступ и да можете и да снимите шта радимо, али наравно да не угрозимо само место догађаја. Остало не могу да вам кажем“, рекао је Гашић.

Он је додао да неће да каже да је неко од његових колега „на било који начин злоупотребио свој положај“.

На питање да прокоментарише сензационалистичко писање таблоида, Гашић је рекао да не прави разлику међу медијима.

„Ја не знам како правите градацију шта су таблоиди, а шта нису. За мене су то новинари“, рекао је он.

Прво председник, па тек онда МУП

Вест да је девојчица убијена и да се трага за њеним телом први је јавности саопштио председник државе Александар Вучић. Учинио је то током преноса уживо ванредне седнице Владе 4. априла сазване другим поводом а којој је и сам присуствовао.

У седмом минуту Вучићевог обраћања, у ком је говорио о дијалогу Србије и Косова у Бриселу и предстојећем састанку са француским председником Емануелом Макроном, министар унутрашњих послова Србије Братислав Гашић му је дао фасциклу са документима.

Председник Србије затим је јавности саопштио да је полиција ухапсила „два лица која су извршила убиство мале Данке“ и да су обојица признали кривично дело, након чега их је полиција одвела до места „где су бацили тело детета“.

Затим се обратио Гашићу:

„Јел има још нешто, Бато, што би требало? Све остало ви кажите детаље после.“

„То је само један случај у низу којим је потврђена доминантна позиција коју председник има у односу на институције. Наравно да би се та информација очекивала, не ни од министра унутрашњих послова, него од директора полиције, ког ми немамо више од две године“, каже за РСЕ Родољуб Шабић.

Претходном директору полиције мандат је истекао у децембру 2021. МУП до данас није расписао јавни конкурс за ту позицију.

Председник државе по Уставу и законима Србије нема никакву надлежност у вези са истрагама које спроводи полиција.

Аутор: Мила Манојловић

Скроза: Извештавањем о двогодишњој Данки Илић медији прекршили све што се могло прекршити

(Извор: Н1) Савет за штампу позвао је све новинаре и уреднике да одмах престану са „скандалозним, сензационалистичим, узнемирујућим и срамотним извештавањем“ о смрти двогодишње Данке Илић из Бора, а Тамара Скроза, представница НУНС у том телу оцењује да су медији у овом случају прекршили све што се могло прекршити.

„Закони свакако јесу прекршени. То је заправо полиција на неки начин већ и рекла. Јуче је пре свега закон прекршио председник државе (Александар Вучић) који је изашао изван својих овлашћења“, када је саопштио да су две особе из Бора ухапшене због убиства мале Данке, рекла је Скроза у Новом дану ТВ Н1.

Додаје да што се тиче медија, они су објављивали претпоставке и пласирали их као чињенице, разговарало се са породицама са којима није требало да се разговара, узнемиравана је јавност, оптуживани су људи без икаквих доказа, родитељи такође.

Каже да је то разлог што је Савет за штампу издао саопштење у којем је апеловао на медије да покажу минимум пијетета према жртви и обзира према породици, наводећи да је седница тог тела прошлог четвртка први пут у историји почела тим апелом.

Подсећа да су РЕМ и Министарство информисања надлежни за спровођење закона, да Савет за штампу нема те ингеренције.

„Уместо да медији који константно крше кодекс буду кажњени, они бивају награђивани на конкурсима на којима се додељују средства“, указује Скроза и додаје да се не ради само о таблоидима, већ су, нажалост, њиховим путем кренули и респектабилни медији.

Каже и да МУП јесте био мало немушт, не објављујући више информација у јавност, „али то никако не аболира медије“.

„МУП је био усред истраге, нису дужни да нас обавештавтавају на сваких сат времена. Могао је да ради мало другачије, да пружи мало више информација, али, није био обавезан да храни медије горивом“, истакла је Скроза.

„Живимо у дубоко патријархалном друштву, хајка на мајку није ни сада престала“

На питање како коментарише што су неки медији окривили мајку мале Данке Илић, она оцењује да „живимо у дубоко патријархалном друштву у којем су последњих година све вредности девалвирале“.

„Хајка на мајку није ни сада престала, криве је како је могла да остави дете да одлута на пут. Мајка је постављена као кривац од првог дана“, наводи.

Истиче и да су медији без ограде преносили различите изјаве.

„У току истраге нема тзв. сазнања“, поручила је и подсетила на писање таблоида да је вештачењем мајчиног телефона утврђено да је мајка пре нестанка Данке гуглала гранични прелаз са Румунијом и које кривично дело повлачи коју казну, што је касније МУП оштро демантовао.

„Да, после нам је објаснила полиција да је вештачење телефона уобичајена процедура. Али, мајка је већ бачена лавовима на мрежама и у медијима“, оцењује.

Додаје да је најлакше окривити мајку.

„Жена је омиљена жртва, отац је просто еталон поштења, снаге, енергије, богатства, мајка је ту да служи. Ако се нешто догоди, крива је слушкиња – нажалост тако функционишемо, тако је устројено ово друштво… То се види кад су овакве околности. Мајка је била прва и последња на коју је уперен прст и и даље је, ако погледате мреже. Медији су огледало тог друштва“, закључује.

Пита се и да ли је све оно што су радили у Савету за штампу имало смисла, да ли су „џаба кречили“, али, указује „можда би ситуација била и гора да нисмо свих претходних година апеловали, правили смернице“.

„Молим новинаре, у име образа професије, да се ставе у ципеле људи о којима извештавају“, апеловала је Скроза на колеге.

Извештавање о несталој девојчици „изгледало као и сам злочин“: Чини се да ништа нисмо научили из претходне године

(Извор: Euronews) Од како се јавност заинтересовала за случај нестале девојчице у Бањском Пољу бројни медији, а највише поједини таблоиди и њихови портали ширили су дезинформације. Било је много примера кршења новинарског кодекса, а такве појаве су осудили министарство надлежно за област информисања и Савет за штампу. Стручњаци истичу да делује да нисмо ништа научили из случајева од претходне године и поручују да је важно да бирамо изворе информисања.

Једна од првих дезинформација која је објављена гласила је да је Данка пронађена. Осим тога, поједини портали су извештавали о наводној одговорности мајке, а пренета је и дезинформација да је мајка „гуглала“ гранични прелаз између Србије и Румуније. Осим тога, преношено је и да је вештачење њеног телефона наводно показло да је она обрисала много порука и позива. Писало се и односу Данкине породице с комшијама.

Одређени „инфлуенсери“ су тврдили на друштвеним мрежама да је мајка продала ћерку за одређени новац. 

Новинари су јуче на конференцији питали министра ко је таблоидима преносио информације из истраге, а министар је подсетио да је због тога ухапшен један полицајац. 

Апели и позиви Министарства и Савета за штампу

Огласило се Министарство телекомуникација и информисања, а министар Михаило Јовановић је у саопштењу позвао медијске куће и новинаре да приликом извештавања о убиству двогодишње девојчице поступе са највећом одговорношћу, поштовањем и пажњом.

„Важно је да се у овим тешким тренуцима води рачуна о достојанству жртве и њених породица, те да се избегавају било какве спекулације или непроверене информације. Молимо медије да се суздрже од сензационалистичког приступа који може додатно узнемирити јавност и нарушити приватност породице жртве. У оваквим ситуацијама, од есенцијалне важности је да јавност буде информисана са прецизношћу и саосећањем“, истакао је. 

Поручио је да је најважније да медији поштују Кодекс новинара и етичке стандарде пружајући тачне и проверене информације, истовремено штитећи и достојанство.

Такође, Савет за штампу је позвао јуче новинаре и уреднике „да одмах престану са скандалозним, сензационалистичким, узнемирујућим и срамотним извештавањем о смрти двогодишње девојчице“.

„Преношењем (тачних или измишљених) детаља злочина поједини медији данас су погазили све етичке стандарде новинарства, али и основне норме пристојности и људскости. Комисија за жалбе Савета за штампу је на последњој седници исказала дубоку забринутост због извештавања које је још пре недељу дана било недопустиво сензационалистичко и недостојно, али је данас досегло нови, несхватљиви, суноврат“, истакнуо је у саопштењу.

„Извештавање изгледало као и сам злочин“

Професорка Факултета политичких наука Милица Кулић каже да је извештавање о несталој девојчици изгледало „као и сам злочин – монструозно“. Напомиње да сада када знамо епилог, „ако је страдало дете као што јесте, страдала је и њена породица од стране новинара и од стране читавог друштва“.

„Разумем знатижењу јавности, разумем и новинарску знатижељу. Некако је то у природи новинарског посла. Али такође разумем и неку меру и етику која ову професију обавезује“, рекла је Милица Кулић з Euronews Србија. 

 

Додаје да много тога што смо видели у  медијима произилази из онога што се могло наћи на друштвеним мрежама, али истиче да се то преливало у традиционане медије, па чак и на националне фреквенције и у неке „условно поуздане изворе“.

„Питање је било у некој дебати пре неки дан која је била иницирана догађајима који су обележили претходну годину – да ли смо и шта научили из претходне године која је такође била монструозна и незапамћена? Чини се да ништа нисмо научили. Или да оно што смо научили не желимо да знамо. Монструозност нам се дешава. Оно што се никад није десило, изнова нам се дешава. А медији то, чини се, потхрањују“, упозорила је професорка. 

Додаје да је незгодно говорити о медијима као о једној групацији, зато што, када се позивамо на Кодекс новинара, онда позивамо оне људе који се већ држе кодеска. 

„Ови који се не држе кодекса, они не чују било кога. Никакво гостовање или јавна опомена ове врсте неће изменити њихов пут и другачије га трасирати“, навела је.

На питање шта се постиже таквим извештавањем, одговара да се постиже читаност, али указује и да су се појавиле кампање попут оне „Немој да кликнеш“.

„То је увек добродошло, али мало смо изместили фокус. Ми сада опомињемо публику да не читају такав садржај, а не опомињемо неколицину новинара, односно један број редакција да не праве такав садржај. Такође, не опоимињемо институције – ‘немојте слати ову врсту информација’. Ако нам је друштво дошло на ову ивицу морланог посрнућа, немојте нас гурати са те ивице“, поручује професорка ФПН-а.

„Важно је да бирамо извор информисања“

На питање како филтрирати информације и дистанцирати се од свега, а да истовремено не изгубимо емпатију, психолошкиња Ана Мирковић каже да је то јако тешко.

„Када се деси оваква ситуација, људска радозналост заиста добија ту димензију да желите да сазнате што више. Јуче је трендовао на друштвеним мрежама тај апел да се не кликће на разне изворе информација. Мислим да то може да буде један од начина“, навела је Мирковић за Euronews Србија. 

 

Напомиње да је јако важно да бирамо ко је извор нашег информисања и указује да таблоиди имају сензационалистичке вести које никоме не доприносе.

„Чак и она особа која кликће на то добија извесну дозу токсичности. Иде у стање менталне неравнотеже. Ја сам у ситуацији да пратим конверзације међу људима који говоре да не спавају данима и ноћима, да су ужасно узнемирени. Један од узрока узнемирености је та хиперстимулација порукама које љдуски мозак и људска душа не могу да сваре. Зато је јако важно да бирамо где ћемо се информисати, да бирамо кредибилне изворе информација и да не загриземо те удице које имају за циљ само да украду нашу пажњу и узму оно најружније из људске природе“, рекла је Мирковић за Euronews Србија.

Додаје да морају да постоје неке колективне мере и поручује да постоје закони и регулаторна тела.

„Ово се дешавало претходних десет дана у нашој земљи и годинама уназад, то је нешто што не сме да се дозволи. Мора да им се укине статус медија, нека буду блогери, теоретичари завере, људи који имају јасну агенду да контаминирају ово друштво, али не можемо да их зовемо медијима“, рекла је и додала да има много људи са ниским индексом медијске писмености који не знају да разликују праву од лажне информације.

С друге стране, каже да се свако од нас труди да пронађе неке личне механизме одбране. 

„Увек саветујем да се окренете разговору са људима који вам дају неку дозу добре енергије, или шетњи. Али када се деси нека оваква ситуација, оно што је рационално пада у други план, некако нас емоције преплаве и јако је тешко остати имун на се што се дешава“, каже Ана Мирковић. 

Извештавање појединих медија о девојчици из Бора: Од сензационализма до кршења етичких стандарда, али и закона (ВИДЕО)

(Извор: Инсајдер) Током 11 дана извештавања о нестанку и судбини Данке Илић, бројни медији су у трци за кликом, погазили све етичке стандарде. Данима су смењивали скандалозни наслови и објављивале такозване ексклузивне вести и то – позивајући се на информације из истраге. И као да то није било довољно, након тврдњи из МУП-а да је Данка убијена и апела да се не објављују детаљи злочина – челници полиције су били ти који су јавно износили стравичне детаље. одлучне реакције и санкција надлежних а то су – Министарство информисања, Регулаторно тело за електронске медије и канцеларија поверника и даље – нема.

Уредник и новинар су дужни да са пажњом примереном околностима и у складу са правилима новинарске струке, пре објављивања информације, провере њену истинитост и потпуност, али и да информације пренесу веродостојно. Тако каже закон. Међутим, сензационалистичко, узнемирујуће и срамотно извештавање појединих таблоида откако је нестала двогодишња девојчица из Бора, показало је право лице медијске сцене у Србији. Без имало саосећања са породицом, преношењем непроверених детаља и теорија нестанка мале Данке – поједини медији су погазили све етичке стандарде новинарства, али и основна правила људскости и пристојности.

„Кршено је правило које каже да нагађања не смеју да буду представљена као чињенице. Кршено је правило које каже да новинар не сме да грубо оптужује људе без икаквих доказа. Кршено је правило које каже да постоји претпоставка невиности. Ми знамо да је ова жена из Румуније била практично оптужена за киднаповање туђег детета. Прекршено је правило које каже да није дозвољено узнемиравање и застрашивање грађана. Прекршено је правило које каже да се не разговара са породицама које су доживеле трагедију. Не смеју да се злоупотребљавају емоције и ментални статус људи о којима се извештава“, изјавила је за Маркер Тамара Skrozza, чланица Савета за штампу.

 

После ужасних информација из МУП-а да је Данка убијена, извештавање је постало још горе и потпуно ван контроле. И то је једна страна медаље. На другој су управо припадници МУП-а. Док дели апеле да медији не објављују детаље злочина, њихови челници а чак и неки бивши против којих се воде кривични поступци – управо то чине. Јутрос је начелник Управе криминалистичке полиције Нинослав Цмолић на једној кабловској телевизији откривао језиве детаље о наводном начину убиства девојчице. И некадашња државна секретарка МУП-а, Дијана Хркаловић, оптужена за трговину утицајем, јуче је током гостовања, јавно објавила имена и презимена двојице осумњичених, као и из којих су села.

„Чињеница да из полиције долазе људи, сада већ са именима и презименима и одају информације из истраге, баш као и чињеница што смо 3. маја имали ситуацију да је начелник београдске полиције отворено рекао – ја знам да овим кршим закон, али. Дакле, те чињенице показују да систем не функционише или да будем и конкретнија – да систем уопште не постоји“, оценила је Skrozza.

И док се медији утркују ко ће доћи до веће сензације и ексклузиве, као да постоји било каква ексклузива у трагедији једне породице – надлежни углавном ћуте.  

Министарство информисања јуче је апеловало на медије да одговорно извештавају, али данас нису одговорили на питања Инсајдера да ли су поднете прекршајне пријаве против медија који су кршили етичке стандарде али и закон. Не одговара ни Регулаторно тело за електронске медије, које има механизме да санкционише непрофесионално извештавање. Из канцеларије Повереника који такође има овлашћења да утврди одговорност за цурење информација из институција су нам одговорили – да тренутно врше редован инспекцијски надзор за ову годину и не могу да нам одговоре у датом року. 

Апел медијима да престану износити монструозне детаље о смрти д‌јевојчице

(Извор: АлЈазеера) Вијеће за штампу позвало је све новинаре и уреднике да престану са скандалозним, сензационалистичким и узнемирујућим извјештавањем о смрти двогодишње д‌јевојчице из Бора.

Вијеће за штампу, независно тијело које окупља власнике штампаних, online медија и новинских агенција у Србији, позвало је све новинаре и уреднике да престану са скандалозним, сензационалистичким и узнемирујућим извјештавањем о смрти двогодишње д‌јевојчице из Бора. Огласио се и министар информисања који је медијима упутио апел да извјештавају са одговорношћу и поштовањем. Међутим, таблоиди се на апеле не обазиру.

ВИДЕО

Министар информисања апелује на медије: Са највећом пажњом извештавати о убиству девојчице

(Извор: Нови магазин) Министар информисања и телекомуникација Михаило Јовановић упутио је данас позив свим медијским кућама и новинарима, да приликом извештавања о трагичном убиству двогодишње девојчице поступе са највећом одговорношћу, поштовањем и пажњом.

„Важно је да се у овим тешким тренуцима води рачуна о достојанству жртве и њених породица, те да се избегавају било какве спекулације или непроверене информације.Молимо медије да се суздрже од сензационалистичког приступа који може додатно узнемирити јавност и нарушити приватност породице жртве. У оваквим ситуацијама, од есенцијалне важности је да јавност буде информисана са прецизношћу и саосећањем“, навео је министар.

Савет за штампу такође је позвао све новинаре и уреднике да одмах престану са скандалозним, сензационалистичким, узнемирујућим и срамотним извештавањем о смрти двогодишње девојчице из Бора и да покажу минимум пијетета према жртви, као и обзира и саосећања са њеном породицом.

Преношењем (тачних или измишљених) детаља злочина поједини медији данас су погазили све етичке стандарде новинарства, али и основне норме пристојности и људскости.

Комисија за жалбе Савета за штампу је на последњој седници исказала дубоку забринутост због извештавања које је још пре недељу дана било недопустиво сензационалистичко и недостојно, али је данас досегло нови, несхватљиви, суноврат.

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ

Престаните са срамотним извештавањем о смрти детета

Савет за штампу позива све новинаре и уреднике да одмах престану са скандалозним, сензационалистичким, узнемирујућим и срамотним извештавањем о смрти двогодишње девојчице из Бора и да покажу минимум пијетета према жртви, као и обзира и саосећања са њеном породицом.

Преношењем (тачних или измишљених) детаља злочина поједини медији данас су погазили све етичке стандарде новинарства, али и основне норме пристојности и људскости.

Комисија за жалбе Савета за штампу је на последњој седници исказала дубоку забринутост због извештавања које је још пре недељу дана било недопустиво сензационалистичко и недостојно, али је данас досегло нови, несхватљиви, суноврат.

Савет за штампу позива и Министарство информисања и телекомуникација да одмах реагује и санкционише медије који су, верујемо, прекршили и законске норме.

Београд, 4.4.2024.

 

Управни одбор Савета за штампу

У Управном одбору Савета за штампу су представници Асоцијације медија, Локал преса, Удружења новинара Србије и Независног удружења новинара Србије

ПРЕДСТАВЉАЊЕ ПРЕДЛОГА ИЗМЕНА КОДЕКСА НОВИНАРА СРБИЈЕ

Савет за штампу представио предлог измена Кодекса новинара Србије

(Извор: Бета/Н1) Савет за штампу је представио предлог измена Кодекса новинара Србије и позвао друге да предлоге и сугестије доставе до 7. маја, у склопу јавне расправе.

Измене, како је речено новинарима, „оштрије су и јасније“ од постојећих одредби и, по оцени предлагача, „јасније за примену“.

Чланица Савета за штампу Тамара Скроза је казала да је Кодекс усвојен 2006. од када се догодило много ствари које њиме нису обухваћене, каква је и „медијска хајка“.

Разлог за измене Кодекса новинара Србије је и то што су нове технологије и развој интеренета изменили рад новинара и отворили етичке дилеме.

Комисија Савета за штампу за жалбе која 13 година одлучује о жалбама због кршења Кодекса, закључила је да би неке одредбе Кодекса требало изменити, прецизирати или разјаснити.

Зато је Савет за штампу, у сарадњи са оснивачима (УНС, НУНС, Асоцијација медија и Локал прес) припремио предлог измена Кодекса.

Међу изменама су одредбе о употреби вештачке интелигенције, модерирању коментара, заштити приватности и достојанства људи о којима се пише, однос према изворима и друго.

У предлогу, у одредби „Поштовање достојанства“ је наведено да „новинар не сме да дискриминише, између осталог, на основу расе, пола, старости, личних својстава, сексуалне оријентације, језика, вере, политичког и другог мишљења, националног или друштвеног порекла“

У смернице је указано да „припадност одређеној етничкој, политичкој, идеолошкој, или некој другој групи, као и брачно стање, верско опредељење, друштвено порекло, наводи се само у случајевима када је тај податак неопходан за пуно разумевање контекста догађаја о којем се извештава“.

Како је наведено, новинари морају да избегавају фразе које имају шовинистичке, сексистичке или на било који други начин дискриминаторне конотације, мора да користи „родно осетљив језик“, да се труди да равномерно укључи саговорнике различитих група релеватних за тему и да одговорно приступа различитостима у друштву.

Новинар је, како је наведено, дужан да поштује и штити права и достојанство деце, жртава злочина, особа са инвалидитетом и других осетљивих група.

У одредби „Часна средства“ је указано да „у прикупљању информација, фотографија, докумената, звучних и видео записа и њиховом објављивању новинар ће се користити само часним средствима“.

У смерницама за ту одредбу је указано да „новинари и уредници не смеју да објављују материјал прибављен уз помоћ скривених камера, прислушних уређаја, односно неовлашћеним прислушкивањем и слично изузев када се тиме штити јавни интерес – например објављивање информација о угрожености живота и здравља становништва, корупцији, злоупотреби положаја и слично“.

За примену овог изузетка, како је предложено, треба да постоји редакцијска процедура.

Како је наведено, новинар не треба да настави са постављањем питања, телефонирањем, фотографисањем или снимањем приватног лица ако је замољен да то не ради.

Указано је и да је „право новинара да у односу према државним и другим институцијама континуирано поставља питања за која сматра да су од јавног интереса, без обзира да ли је замољен да то прекине или не“.

Такође, „новинар се у прикупљању информација не сме служити изнудом, претњом и прогањањем извора информација, али ни подмићивањем или обећавањем противуслуга“, пише у смерницама.

У одредби „Приватност“ је указано да „новинар поштује приватност људи о којима пише“, те да, приликом извештавања о несрећама и кривичним делима није дозвољено објављивање имена и фотографија жртава и починилаца које их јасно идентификују“.

Наведено је да „чак и уколико надлежни државни органи објаве податке који спадају у домен приватности починиоца или жртве, медији ту информацију не смеју да преносе“, те да „грешка државних органа не подразумева ‘дозволу’ за кршење етичких принципа професије“.

У предлогу измена пише и да „јавне личности уживају нижи ниво заштите приватности“, јер су како је објашењено у смерницима „јавне личности су особе које обављају јавну функцију и/или користе јавне ресурсе“.

„Подаци из приватног живота јавних личности објављују се само уколико је то у јавном интересу, уколико имају директне последице на више људи, у супротности су с духом функције коју та личност обавља или идејама које јавно заступа“, додаје се.

Указано је, у смерницама и да „новинар мора да има у виду да саговорници нису увек свесни моћи медија и последица које њихове изјаве могу да имају по њих лично, као и по људе о којима говоре“.

А у извештавању о догађајима који укључују лични бол и шок, новинар је дужан да своја питања прилагоди тако да одражавају дух саосећања и дискреције.

Фоторепортери и сниматељи, како је указано, дужни су да се приликом фотографисања и снимања жртава несрећа и злочина опходе са обзиром и саосећањем, а „новинар не извештава са сахрана, осим у случају високо профилисаних јавних личности“.

Указано је и да медији могу користити вештачку интелигенцију у стварању садржаја „на друштвено одговоран и сразмеран начин“, те да су дужни да обавесте јавност да је медијски садржај „креиран коришћењем алата заснованих на вештачкој интелигенцији“.

Шабић: Објављивање непроверене информације да је девојчица пронађена представља кршење кодекса

(Извор: Бета) Адвокат и члан Комисије за жалбе Савета за штампу Родољуб Шабић рекао је данас да објављивање непроверене и непотврђене информације да је двогодишња девојчица Данка Илић пронађена, представља флагрантно кршење Кодекса новинара и у крајњој линији угрожавање потраге.

Двогодишња Данка Илић нестала је у уторак 26. марта, око 13 сати у околини Бора, а након њеног нестанка је први пут у Србији активиран систем „Пронађи ме“ намењен за хитно обавештавање јавности у случају нестанка малолетног лица.

Шабић је за лист „Данас“ оценио да ће за укупну оцену медијског извештавања о њеном нестанку бити потребно још времена, и како је навао, нада се да ће то бити „кад девојчича буде пронађена жива и здрава“.

„Дотад медији свој посао треба да раде тако да испуне свој задатак објективног информисања“, казао је он и додао да ће то најбоље урадити ако воде рачуна о две ствари које подразумева Кодекс новинара Србије.

Прва је, навео је он, да не угрозе истрагу, односно очекиване ефекте мера које се предузимају, и друго да не вређају или злоупотребљавају осећаје родитеља односно породице нестале девојчице и њихову приватност.

То, како је рекао Шабић, подразумева не само уздржавање од спекулација него и од објављивања и дељења неких информација, односно докумената.

«‹ 7 8 9 10›»