Снимак седнице Комисије за жалбе Савета за штампу 30.05.2024.
🎥Снимак са јавне седнице Комисије за жалбе Савета за штампу, одржане 30.05.2024, можете погледати на нашем Јутјуб каналу путем следећег линка:
sofija
About sofija
Posts by :
Записник са сто четрдесет седме седнице одржане 30.05.2024.
САВЕТ ЗА ШТАМПУ
Комисија за жалбе
Бр.148
30.5.2024.
Београд
ЗАПИСНИК
Са 147. седнице Комисије за жалбе, одржане 30.5.2024. године у 18 сати у Прес центру УНС-а.
Присутни чланови Комисије: Надежда Будимовић, Тамара Скрозза, Јелена Петковић, Филип Шварм, Златко Чобовић, Ана Мартиноли, Родољуб Шабић, Јелка Јовановић, Милена Васић и Оливера Милошевић
Одсутни чланови Комисије: Сања Павловић
Остали присутни: Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу
Дневни ред:
1.Разматрање жалбе Небојше Димитријевића на текст објављен у дневном листу “Српски телеграф”
2.Разматрање жалбе Јелене Ступљанин на текст објављен на порталу “Hello”
1.Небојша Димитријевић поднео је жалбу, верујући да је „Српски телеграф“ објављивањем наводног исказа његовог сина о масовном убиству у ООШ „Владислав Рибникар“, који никада никоме није дао, прекршио више тачака Кодекса новинара Србије из поглавља Истинитост извештавања, Одговорност новинара, Новинарска пажња и Поштовање приватности. У току дискусије, Јелка Јовановић је указала на то да су вероватно прекршене још неке тачке Кодекса, сем наведених и да је реч о страшној трагедији, посебно што су у питању деца, која никако не би смела да се злоупотребљава на овакав начин. Милена Васић је упитала “докле више” и “како ово зауставити”. Рекла је да је против коришћења репресивних средстава против медија, али у овом случају је заиста питање да ли би оваквим текстовима требало да се позабави и Тужилаштво, јер би ово могло бити изазивање панике и нереда. Навела је да изрази попут “учионица смрти и слични описи, чине текст до те мере узнемирујућим да то заиста покреће питање и кривичне одговорности. Додала је да се нада да ће неко од родитеља и тужити медије, јер се чини да, колико год одлука да Комисија донесе, то није довољно. Златко Чобовић је истакао да је Кодекс несумњиво прекршен и указао и на то да се аутор текста није “сетио” да позове родитеље (који се иначе помињу на крају текста) да их било шта пита, већ преноси све из друге руке, од наводног извора. Зато мисли да је прекршена и тачка 5 поглавља I, јер је објављено измишљено сведочење. Фили Шварм је истакао да је цео текст измишљен, да је реч о медију који (што се види и из случаја са нападом Милана Лађевића на Вука Цвијића), “прави од дана ноћ и обрнуто”, који представаља дно и да Комисија мора јасно да истакне да се овако никако не сме писати, као и да је текст написан из најнижих побуда. Родољуб Шабић је навео да се не може категорички тврдити да је све измишљено, али да све упућује на то, јер нема никаквих доказа за било шта што је објављено. Рекао је да мисли да не постоји ништа у Кодексу што овим текстом није прекршено и да се ни Савет са оваквим случајевима не среће често. Додао је да није реч о томе да је неко случајно објавио нешто нетачно, него о намерном и свесном лагању. Тамара Скрозза је рекла да не види потребу да се додаје тачка 5 поглавља I, јер већ постоји тачка 1 која се односи на неистинитост извештавања, те да је уз то, кључан и прекршај тачке 4 поглавља VII, која се односи на приватност малолетника. Надежда Будимовић је рекла да се Комисија сваки пут изненади до које мере неки медији могу повлађивати најнижим поривима. По њеном мишљењу, кључна ствар је то што у овом случају није постојао никакав јавни интерес да се ова прича сада објави, чак и да је истинита, а још је горе што није и што је идентитет детета потпуно откивен. Тамара Скрозза је додала да би у образложењу одлуке свакако требало позвати колеге да посебно воде рачуна када пишу о овом случају, имајући у виду јавни интерес, последице те трагедије и атмосферу у друштву после ње, као и да би требало позвати надлежно министарство и друге државне органе да обрате пажњи на ово и да раде свој посао. Комисија је, после расправе, једногласно одлучила да су прекршене тачке 1,2, 3 и 4 поглавља I, тачке 4 и 5 поглавља IV, тачка 1 поглавља V и тачке 1, 2 I 4 поглавља VII.
2. Јелена Ступљанин је у жалби Савету за штампу навела да је наслов текста, који се наводно односи на разговор који је водила у једном подкасту, а који је објављен на Инстаграму, потпуно извучен из контекста, јер уопште није рекла то што наслов сугерише. Златко Чобовић је оценио да је жалитељка у праву, јер кад се преслуша шта је заправо рекла, види се да је наслов потупно супротан суштини њене изјаве. А да ствар буде још гора, у тексту пише шта је заиста рекла, иако се у наслову наводи нешто сасвим друго. Филип Шварм се сагласо са овим, додајући да наслов не мора да буде дослован цитат из интервју, али мора да има везу са текстом и да одражава суштину онога што је речено. Тамара Скрозза је истакла да су рубрике Црна хроника и Естрада „црне рупе“ нашег новинарства, у којима никаква правила не важе и „све се може да се изокрене и злоупотреби“. Подсетила је да је у пракси Комсије већ било случајева да су са приватних профила јавних личности на друштвеним мрежама преузимани делови тесктова и потпуно деконструисани и деконтекстуализовани, прилагођавани су дневним потребама медија, идејама уредника и слично, те да је и ово такав случај. Додала је да је реч о озбиљној злоупотреби, јер јавне личности дају поверење новинарима и уредницима и није коректно да се на овакав начин оно што говоре измести из контекста и савим другачије обоји. Нагласила је и да је злоупотреба поверења саговорника велики новинарски грех. Јелена Петковић је указала и на то да је реч о теми која је веома интимна и има посебну тежину, те да се она не би усудила да овакву изјаву уопште објави без навођења сваке речи и без позивања саговорнице која је ту изјаву дала у специфичној ситуацији и атмосфери. Комисија је, након тога, једногласно одлучила да су прекршене тачка 1 поглавља II и тачка 1 поглавља V.
Седница је завршена у 18.35 сати.
Записник водила Председавајућа Гордана Новаковић Јелена Петковић
Најава седнице Комисије за жалбе Савета за штампу 30.05.2024.
Седница Комисије за жалбе Савета за штампу биће одржана у четвртак, 30.маја у 18 сати у Прес центру УНС-а.
Комисија ће разматрати следеће жалбе:
1.Небојша Димитријевић – Српски телеграф
2.Јелена Ступљанин – Хелоу
Седница је отворена за јавност.
ОДЛУКЕ СА 146. СЕДНИЦЕ КОМИСИЈЕ ЗА ЖАЛБЕ САВЕТА ЗА ШТАМПУ ОДРЖАНЕ 25.04.2024.
1. Удружење Да се зна – Aло.рс – жалба решена, прекршај кодекса
2.Милена Васић – Курир/ Курир.рс – жалба решена, прекршај кодекса
3.Пријатељи деце Србије – Информер/Информер.рс, Курир/Курир.рс, Ало/Ало.рс, Блиц/Блиц.рс, Република.рс, Телеграф.рс, К1 инфо – жалба решена, прекршај кодека
Гордана Новаковић: Приче о Савету за штампу потежу се само кад треба поделити неки новац медијима
(Извор: РТС) С Горданом Новаковић, генералном секретарком Савета за штампу, у новом издању подкаста о медијима „Бермудски троугао“ разговарамо о раду Савета за штампу и његовом финансирању, критикама на пристрасност у одлучивању Комисије за жалбе, о нормирању употребе вештачке интелигенције у новинарству и како ће новинарско извештавање мењати захтеви из домена родне равноправности, те шта је право на заборав, а шта злонамерно нарушавање репутације у медијима.
„Савет за штампу постоји због свих који имају потребу да се жале, али највише за оне који немају друге механизме, дакле немају новца да плаћају адвоката, не иде им се на суд и тако даље“, каже у разговору за подкаст „Бермудски троугао“ Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу. „Политичари углавном имају много других механизама да се супротставе медијима када мисле да су их оштетили. Повећан број жалби политичара Комисији за жалбе је можда добар за видљивост Савета, што је увек случај када нам се обраћају у јавности високопрофилисане особе, не нужно политичари. Ако пресуђујемо на исти начин по жалбама неког из власти и неког из опозиције, онда то доприноси и у убеђењу да одлучујемо како треба. А свакако је много боље да се политичари жале нама него да туже медије суду. Неспорно је боље да се задовоље тиме и да не иду даље од тога. Али, наравно, свесни смо да то може да буде злоупотреба и да то може да буде притисак на медије.“
С Горданом Новаковић разговарамо о изменама Кодекса новинара Србије, које ће ускоро постати правила, шта ће оне променити у штампи, а шта у раду Савета, да ли су због обавезе поштовања кодекса локалне самоуправе одустале од пројектног суфинансирања, како професионална етика нормира употребу вештачке интелигенције, како ће новинарско извештавање мењати захтеви из домена родне равноправности, те шта је право на заборав, а шта злонамерно нарушавање репутације.
Гошћа подкаста о медијима одговара на питања и о раду Савета за штампу и његовом финансирању, критикама на пристрасност у одлучивању по жалбама, зашто је број жалби несразмерно мали у односу на број прекршаја, да ли је Савет спреман да у рад укључи и новооснована удружења новинара и да ли је по репутацију Савета штетнија одлука неких националних медија попут Информера, Нове, Српског телеграфа и Танјуга да не признају његову надлежност или одлука других, попут Блица и Крика, да је признају, али да не поштују одлуке Комисије за жалбе.
„То што неко одбије да објави одлуку Комисије за жалбе нема везе са репутацијом Савета. То говори о њему. Ако смо се договорили да радимо по некаквим правилима, и ти одлучиш да она за тебе не важе, то не може да наруши репутацију Савета, него само медија који је тако одлучио. С друге стране, ови који Савет не признају, имају на то право, имају право да сматрају да их Кодекс не обавезује. Не можемо никога да натерамо да поштује Кодекс, али мислим да, као струка, морамо да кажемо шта је то – да то није у складу с правилима професије. Ко хоће, нека чита те садржаје, али публика треба да зна шта чита.“
Ауторка: Драгана Пејовић
Отварање изложбе
(Извор: Гимназија Бечеј) Ове недеље смо домаћини путујуће изложбе Савета за штампу под називом „Медијска писменост против лажних вести“ коју је отворио председник НУНС-а Жељко Бодрожић, након чега је одржана трибина на тему медијске писмености, новинарске етике и слободе медија на којој су осим наших наставника учествовали и реномирани новинари из Београда и локала. Хвала Савету за штампу – ово је још један начин на који промовишемо критичко мишљење међу гимназијалцима!
Гимназија Бечеј: Изложба и трибина о медијској писмености младих
(Извор: Бечејски дани) Изложба „Медијска писменост против лажних вести“ отворена је у понедељак 13. маја у холу бечејске Гимназије. Ову путујућу изложбу реализовао је Савет за штампу у оквиру пројекта „Изградња поверења у медије у југоисточној Европи и Турској“ који је подржан од стране ЕУ и УНЕСЦО-а.
Изложено је 10-так паноа који покривају теме као што су: концепт медијских порука, феномени интернетских појава као што су ботови, лажне вести, кликбејт вести, спиновање приче, феномен теорија завере, фишинга, инфлуенсера, троловање, секстинг, сајбербулинг. На паноима се налазе и информације шта је шта је вест, шта је новинарски кодекс, шта је истраживачко новинарство, истинитост информације, слобода изражавања, које врсте медија постоје и др….
Овако конципирана ова изложба намењена је пре свега младима који се најчешће данас информишу на интернету, на друштвеним мрежама.
Изложбу је отворио Жељко Бодрожић, новинар и председник Савета за штампу а након тога је у сали Гимназије одржана и трибина у којој су поред ученика ове школе учествовали и Жељко Бодрожић, новинар, Нада Будимировић, чланица Комисије за жалбе Савета за штампу, генерална секретарка Савета Гордана Новаковић, професор филозофије Иван Ковач и директор школе Миодраг Басарић као и новинарка локалног листа „Бечејски дани“ Татјана Драпшин.
Са ученицима су гости разговарали о начину на који се они свакодневно информишу о важним дешавањима за њих али и за друштво у којем живе, како они данас виде традиционалне медије, да ли могу да препознају истиниту или лажну вест, како селектују информације које до њих пристижу путем друштвених мрежа, колико верују информацијама на интернету и сл.
Једна од тема била је и одговорност медија и новинара на који начин преносе информације у медијима за јавност, шта је то Савет за штампу, како је и зашто основано ово регулаторно тело, како функционише и колико је важна његова улога у условима који данас владају када је у питању информисање грађана у Србији.
„Ми смо као Независно удружење новинара Србије и Удружење новинара Србије још 2006. године усвојили заједнички Кодекс новинара Србије из којег је произашло и оснивање Савет за штампу као независног регулаторног тела које контролише примену Кодекса новинара Србије. Када смо оснивали Савет за штампу тада су још увек били доминантни традиционални медији. Како се друштво развијало, развијала се и јавност. Како се развијала потреба човека да буде информисан тако су се рађали и први медији, људи су освајали просторе слободе али су истовремено увек и прелазили ту границу. Од настанка штампе сама наша професија се бори са злоупотребом слободе говора, пропагандом, лажним вестима. Данашње време нам доноси много нових изазова, ви сте генерација која се најмање информише из традиционалних медија јер користите друштвене медије пре свега, платформе које су нова врста медија које су донеле много тога доброг али и као све новине и одређене опасности.“ – рекао је на самом почетку, приликом отварања изложбе Жељко Бодрожић.
Генерална секретарка Савета Гордана Новаковић и чланица Комисије Нада Будимировић су на трибини појасниле ученицима шта је тачно новинарски кодекс, који су то професионални и људски принципи према којима новинари би требало да раде свој посао али и шта је данашња реалност када је штампа у Србији у питању, због чега је потребна регулатива, шта су најчешће разлози да се не поступа у складу са професионалном етиком у традиционалним а шта у електронским медијима данас у Србији и на који начин је то пресликано на формирање јавности у Србији. У Србији данас има око 2000 медија који су регистровани али ту се налазе и медији који су углавном комерцијални, који пласирају информације које скидају од других, који немају новинаре који пишу текстове. Оне су говориле и о томе како конкретно изгледају „интервенције“ Савета за штампу и комисије када су у питању примери кршења чланова кодекса, како се то санкционише и који су механизми контроле, шта је то што Савет може да уради, како да реагује.
Говорећи о Кодексу новинара Гордана Новаковић је рекла да је поменути Кодекс скуп правила, односно, основних принципа професионалног рада новинара који садрже правила као што су: да се не сме лагати, да новинари обавезно морају да провере информације пре објављивања и то из више извора, да новинар не сме да лажно да оптужује људе, да прећуткује информације. Овај кодекс се бави и људским принципима према којима новинар треба да поступа од којих је можда најважнији да новинар не сме да повреди људе о којима пише, да не сме да дискриминише, да не сме да шири говор мржње, уноси страх међу људе, да поштује породице које је задесила несрећа али и да поштује законска ограничења која се односе на објаву информација о жртвама и починиоцима.
На трибини је такође било речи о професији новинара, о томе колико ја тај посао изазован али и истовремено леп, занимљив, динамичан. Посао који нуди многе бенефите у смислу комуникације са људима, путовања, креативности, динамичност али и отпор од стране оних који ствари виде другачије, који желе да путем медије манипулишу јавношћу, пласирају дезинформације.
Млади Гимназијалци нису показали превише интересовања за то да одаберу новинарство као своју будућу професију. Утисак је да већина од њих нема увида у то шта новинари заиста раде. Тренутно у Гимназији више не функционишу школске новине али ради подкаст као један од облика новинарског рада.
Новинари су важан чинилац нормалног демократског отвореног друштва и требало би да раде у јавном интересу, да им је на првом месту истина, а она произилазе из етике, из морала сваког од нас. У овом послу где ви преносите информације и где морате не само да не будете субјективни, мада свака вест има печат аутора, да донекле сузбијете и сопствену креативност, да би на најбољи начин пренели оно што сте видели, запазили, забележили, истражили читаоцима. Медији су јако оружје, седма сила, посебно када се нађу у рукама оних који желе да их злоупотребе. Светски ратови су почињали због пропаганде и лажних вести. Нестабилности у државама се дешавају јер људе неко лаже и обмањује.“ – додао је Бодрожић.
Највише интересовања и нешто живљи разговор са ученицима био је на тему интернет медија, друштвених мрежа, који су основно средство информисања генерације којој припадају. Млади су веома свесни да медији пласирају информације у односу на политички или други, углавном економски, притисак и често су чак, судећи према њиховом ставу који су изразили, обазриви и склони да преиспитују информације из традиционалних медија информишући се из више извора. Судећи према коментарима имају више поверења у „демократичност“ друштвених мрежа где постоји директан уплив јавности. Још мање су поверљиви према медијима на националном нивоу. Локалне друштвене групе на фејсбуку су им основни извор информисања. Како кажу ретко користе чак и претраживаче да истраже сами или пронађу информације на интернету, најчешће пасивно поступају и препуштају да им информације буду пласиране кроз алгоритам друштвених мрежа.
Гости трибине такође су доста времена посветили и питању слободе медија у нашем друштву, историјски гледано па све до данас, на којим основама и принципима се заснива наше новинарство, колико је читав принцип слободе медија додатно угрожен развојем нових технологија и нових савремених медија.
„Ми се још увек овде учимо шта је слобода, докле ви можете да користите ту слободу а да не угрожавате друге и где се она завршава и где је кажњива. Са тако слабим темељима нас је задесила технолошка револуција. Земље са већом традицијом слободне штампе штите у последње време своје традиционалне медије, штампу, новине и часописе јер желе да младе генерације не изгубе навику да купују и читају штампу. “ – напоменуо је Бодрожић.
На трибини су новинари говорили и томе које су улоге оглашивача, шта је уређивачка политика медија, колико одговорност лежи и на уредницима али и на самим новинарима да из тог целог великог корпуса спољних утицаја ипак остану доследни у пласирању истине.
Једно од важних питања које је постављено ученицима било је и да ли они мисле да новинарство као професија има будућност уопште, с обзиром да је данас претпоставка таква да сваки појединац може да буде „медиј“ за себе на интернету (на друштвеним мрежама, блог форматима). Ту се онда поставља проблем како натерати те појединачне „медије“ да поштују етичке кодексе понашања и писања на глобалној мрежи на које новинари треба да одговоре. Та демократичност друштвених медија има и добре примере у пракси где су појединачне медијске кампање успеле да правовремено информишу јавност али и да подигну то на виши ниво у смислу друштвено корисне иницијативе. Млади су говорили и на који начин на њих утичу инфлуенсери, колико су важни за формирање њихових ставова, животних стилова, утицаја на тумачење неких догађања. Пасивност и усвајање утисака и сензација кроз наизглед невино кликтање на одређене „лаке“ садржаје имају веома јак утицај на информисање младих данас.
Закључак овог разговора са младима био је да је развијање критичког мишљења код младих ипак на крају је задатак али и прерогатив образовања, читавог образовног система у комбинацији са оним ваншколским, које мора бити филтер за то на који начин ће млади моћи да стекну одређене компетенције да се у будућности носе са изазовима које доноси развој технологије и медија у будућности.
Ауторка: Тања Драпшин
Изложба „Медијска писменост против лажних вести“ гостује у бечејској Гимназији
Поставка намењена средњошколцима коју је Савет за штампу приредио уз подршку УНЕСКА и ЕУ свечано је у понедељак, 13. маја, отворена у холу Гимназије у Бечеју. До краја недеље прилику да је погледају има око 350 ученика ове школе.
Изложбу је отвореном прогласио Жељко Бодрожић, председник УО Савета за штампу. Он је рекао да је Савет за штампу основан у време када су још били доминантни традиционални медији, те да се од настанка штампе сама професија бори са људима који кроз пласирање лажних вести и дезинформација злоупотребљавају слободу говора.
„Данашње време носи много нових изазова. Ви сте генерација која се најмање информише преко традиционалних медија. Ви користите друштвене платформе које су нова врста медија и које су донеле много тога доброг, али и бројне опасности. Интерес сваког друштва јесте да уведе норме у ову област и да кроз едукацију упозна грађане, а пре свега вас младе које опасности вребају сада када је свет постао „глобално село“ и када се информације веома брзо размењују, а са њима и лажне вести и дезинформација које могу да изазову веома штетне последице“ рекао је Бодрожић.
Гимназијалцима се обратио и директор Школе, мр Миодраг Басарић, као и Иван Ковач, професор филозофије рекавши да је реч о изузетно важној теми која се обрађује кроз више гимназијских предмета.
“Назив изложбе упућује да је медијска писменост нека врста противотрова, лека и одбране од лажних вести, али потребна је и формална регулатива и институције попут Савета за штампу, а најбитнија је ситуација у друштву јер медији не функционишу у вакууму, независно од друштва него су рефлекс тог друштва – навео је Ковач.
У наставку овог догађаја, организован је и јавни час на коме су са педесетак ученика бечејске Гимназије о новинарској професији, новинарској етици и медијској писмености осим Бодрожића разговарале и Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу, Тања Драпшин, новинарка локалног медија „Бечејски дани“ и Нада Будимовић, чланица Комисије за жалбе Савета за штампу.
Гимназија у Бечеју добила је и 20 примерака публикације „Лексикон медијске писмености“ који је Савет за штампу урадио у складу са наставним планом предмета „Језик, медији и култура“.
Ко се плаши Кодекса новинара још?
(Извор: Радар) На годишњицу масовних убистава у ОШ „Владислав Рибникар“ и Орашју и Малој Дубони бројни су покушаји да се сагледају различити аспекти догађаја који су до сржи уздрмали и потресли не само српско друштво. У тим анализама, медији су незаобилазна тачка – начин на који су извештавали, да ли су и колико помогли да разумемо шта се догодило, или су те процесе отежали.
Једна од анализа долази из саморегулаторног тела, Савета за штампу, који у континуитету прати рад штампаних и онлајн медија, пре свега из перспективе поштовања Кодекса новинара Србије. Иако у својим редовним мониторинзима Савет за штампу указује на систематска кршења Кодекса, чини се да је овај радикално тежи, комплекснији друштвени догађај уместо радикално повишене одговорности и опреза приликом извештавања, у одређеном броју медија само појачао уобичајени немар, безобзирност, манипулације и дезинформисање јавности.
Извештај „Студија случаја: Извештавања о масовним убиствима у ОШ ’Владислав Рибникар’, Малом Орашју и Дубони“ ауторка Јелена Петковић отвара сумирањем утисака и емоција које су вероватно заједничке свима који су пратили медије у првим данима након трагедија:
Атмосферу страха, очаја и неверице због незабележене трагедије додатно су подгревали сензационалистичко извештавање, манипулисање информацијама, обмањивање спекулацијама, коришћење анонимних извора о току истраге чија се веродостојност не може проверити, фокусирање медијског извештавања на починиоца, „цурење информација“ о томе шта починиоци злочина наводно говоре након што су ухапшени, графички прикази и детаљни описи злочина који су додатно трауматизовали грађане.
Како се наводи у извештају Савета за штампу, у медијском извештавању о овим злочинима прекршени су чланови Кодекса новинара Србије који се односе на истинитост извештавања, одговорност новинара, новинарску пажњу, однос према изворима информисања и поштовање приватности, али и Закон о јавном информисању и медијима и Закон о заштити података о личности.
Ако је Кодекс новинара необавезујући документ, закони нису, а зашто нико није одговарао за кршења закона – само је једно од питања на која нема одговора.
Анализа медијског извештавања коју је спровео Савет за штампу у фокусу је имала рад девет штампаних медија са националном покривеношћу (Ало, Блиц, Данас, Информер, Курир, Нова, Политика, Српски телеграф и Вечерње новости), у периоду од 4. маја до 3. јуна 2023. године.
У преко 2.100 текстова обухваћених истраживањем забележено чак 1.101 прекршај Кодекса новинара Србије. Најчешће су кршене одредбе које се односе на одговорност новинара, затим новинарску пажњу и поштовање приватности, а потом и оне које се баве истинитошћу извештавања и односом према изворима.
Српски телеграф предњачи са 250 прекршаја, а за њим следе Информер, Блиц, Ало и Курир са троцифреним бројем прекршаја. Нова са 29, Политика са 13 и Данас са само 4 прекршаја.
Извор: Савет за штампу
Штампани медији који су анализирани такође имају и онлајн издања, а анализе и жалбе које су стизале Савету за штампу наговештавају да је Кодекс новинара Србије чешче кршен у текстовима објављеним на интернету. Та чињеница проблем неетичког, непрофесионалног понашања медија чини дубљим, дугорочно комплекснијим и по последицама тежим, имајући у виду могућност лакшег дељења и кружења садржаја путем онлајн канала, апликација и друштвених мрежа.
Дубинска анализа садржаја указује на бројне пропусте – све оно што иначе не функционише у домаћим медијима, сада је ескалирало и попримило злослутнију, безосећајнију и драматично непрофесионалнију форму.
Безобзиран и неодговоран однос према приватним подацима о починиоцима и жртвама само је један ниво проблема који оголило извештавање о мајским трагедијама. Како се наводи у извештају:
„На упозорења Савета за штампу и новинарских удружења да, по Кодексу, чак и када државни органи објаве приватне податке о починиоцима или жртвама, као што су имена или детаљи који би га учинили препознатљивим у јавности, медији не смеју да преносе те податке због могућих последица по жртву или починиоца ако се њихов идентитет открије, медији нису реаговали. Упозоравајући медије, али осврћући се и на понашење званичника, представници новинарских удружења су указивали на неопходност истраге поводом ове грешке.
Одговорност председника никада није утврђивана, док је у марту ове године повереник за заштиту података о личности утврдио да је Милић поштовао Устав и Закон и да није открио идентитет деце. Као једини кривци су означени медији, који су тај списак учинили доступним јавности и тиме прекршили Закон о јавном информисању и медијима.“
Извештај Савета за штампу закључује да је један од главних проблема медијског извештавања „цурење информација“ из институција, често информација које нису ни од каквог јавног интереса, а које су непроверљиве и додатно узнемиравају јавност.
Кодекс новинара Србије јасно наводи да медији посебан обзир морају показати према малолетницима.
Малолетници се, по правилу, могу интервјуисати једино у присуству или уз сагласност родитеља односно старатеља.
Новинар не сме да злоупотреби њихову добронамерност или незнање.
Информације добијене од лекара, социјалних радника, васпитача, и тако даље, а које директно или индиректно упућују на идентитет малолетника, не смеју да буду објављене.
Извор: Кодекс новинара Србије
Нажалост, и у овом сегменту регистрован је огроман број прекршаја, оличен у пласирању разговора са престрављеном и истраумтизованом децом, као и са родитељима који су чекали испред школе, сви у стању шока, бола и неописиве трауме. На насловним странама дневних листова у Србији, 4. маја, могла су се видети имена жртава, име и презиме и фотографија починиоца злочина, фотографије хапшења, фотографије уплаканих родитеља и деце и наслови често засновани на непровереним и нетачним информацијама, описи сцена злочина, нагађање мотива, наводни искази почионица злочина – што су јасна кршења Кодекса новинара Србије, наводи се у извештају. Чињеница да је реч о насловницама које су изложене погледима свакога, па и деце, додатно ситуацију чини тежом.
Ослањање на неименоване, анонимне изворе у случају извештавања о убиствима у Рибникару, Орашју и Малој Дубони врло често је било основни носилац текстова. Осим немогућности да се такве информације провере или пронађу утемељење у ауторитету и поузданости саговорника, ова врста садржаја послужила је и за пласирање садржаја који се може сврстати у теорије завере.
Управо те теорије завере, које потичу од таквих „анонимних извора“ додатно виктимизују и породице жртава и штетно утичу на целокупно друштво. Овакво извештавање може да утиче на перцепцију јавности и може да има утицај на приступ правди и за жртве и за починиоца злочина, наводи се у извештају Савета за штампу.
Коначно, извештај се осврће и на извештавање са сахрана које је постало чест садржај новинарске таблоидне праксе у Србији, нарочито када су жртве деца и млади.
Однос према жртвама и њиховом породицама, када их медији фотографишу у најрањивјим и најтрагичнијим моментима у животу, а од ожалошћене родбине и пријатеља траже „изјаву за новине“, превазилази непрофесионално новинарство и улази и у домен непоштовања основних људских вредности, закључује се у извештају. У вези са овом темом је и актуелна јавна расправа о Предлогу измена Кодекса новинара Србије, односно предлог да део поглавља 5. Кодекса – Поштовање достојанства – постане и одредба да новинар не извештава са сахрана, осим у случају високопрофилисаних јавних личности.
Имајући у виду све податке и налазе представљене у извештају, може се закључити да је стављајући профит, читаност и кликабилност испред интереса грађана и публике, највећи број медија био имун на позиве струковних, професионалних удружења да поступају одговорно – према жртвама, породицама погођеним трагедијом, целокупној јавности.
Савет за штампу је представио и низ препорука за извештавање о догађајима који због своје тежине и последица по читаво друштво захтевају повећану новинарску пажњу, професионализам и апсолутни императив бриге о добробити јавности.
Тако се медијима сугерише да приликом извештавања укажу на могуће узроке трагичних догађаја како би се спречиле сличне трагедије у будућности.
Садржаји узнемирујућег садржаја никако не би смели да се појављују на насловним странама. Медији се морају ослањати на чињенице и проверене информације, без спекулисања, инсинуација или неутемељених ставова везаних за мотиве и узроке злочина. У својим препорукама, Савет за штампу подсећа и да преношење садржаја са друштвених мреже или из других медија не укида одговорност новинара. Коначно, Савет за штампу препознаје неопходност континуиране едукације медијских радника о специфичностима извештавања у оваквим ситуацијама, као и потреби за експертском подршком.
Препоруке са других тржишта
Питањима медијских извештавања о трагичним догађајима, међу којима су масовна убиства у школама, нажалост, превише честа појава, бавили су се и истраживачи и медијски радници протеклих деценија широм света. Из различитих истраживања, али и анализа медијских пракси, произашао је низ смерница за извештавања о догађајима који неповратно мењају читаве заједнице, друштва, а пре свега породице и непосредно погођене.
Једна од најпознатијих кампања је „Немој их именовати“, која је покренута у Сједињеним Државама у сарадњи невладиних организација и ФБИ-а. Пројекат је имао за циљ да утиче на смањивање потенцијалних имитација пуцњава које могу бити изазване неприлагођеним извештавањем медија. Суштина кампање је минимизирање именовања и описивања извршилаца кривичних дела укључених у масовне пуцњаве, ограничавање сензационализма и укидање емитовања изјава или видео-снимака починилаца злочина. Покретачи пројекта „Дон.т Наме Them“ наводе да је објављивање имена и ликова важно да би починиоци били приведени правди – али, да након тога они не би требало да буду део приче, већ је пажњу потребно усмерити на приче о жртвама, херојима и заједницама које се окупљају да помогну породицама да оздраве.
Џејмс Коми, директор Федералног истражног бироа, следио је сличну стратегију у описивању пуцњаве у Орланду 2016. године и по многима је то био кључан заокрет у начину извештавања о оваквим догађајима:
„Приметићете да не користим име убице и трудићу се да то не радим. Део онога што мотивише болесне људе на овакве ствари је нека изврнута представа о слави или препознатљивости, а ја не желим да будем део тога због жртава и њихових породица. Не желим да други изопачени умови мисле да је ово пут до славе и признања.“
Истраживања, такође, сугеришу да би једна од стратегија извештавања требало да буде и избегавање детаљних описа разлога за поступке окривљених нападача. Када медији описују наводни мотив пуцњаве, можда нехотице указују на сличности између убица и других појединаца – тако, рецимо, тврдња да се стрелац осветио након година малтретирања може приказати масовну пуцњаву као једну могућу опцију одговора за појединце који доживљавају малтретирање и имају слично порекло или друштвене и животне као и нападач. Дубински описи образложења могу послужити не само за информисање, већ и за повећање вероватноће имитације.
Иста студија као препоруку наводи ограничавање догађаја за штампу уживо непосредно након масовне пуцњаве. Драматична дигитална реконструисања злочина, такође, нису пожељна, већ се сугерише извештавање сведено само и искључиво на штуре чињенице о догађају, без сензационализма, употребе запаљивих, драматичних описа и појмова. Сваки облик претварања вести у неку врсту reality догађаја не доприноси јавном интересу.
Приликом извештавања о трагичним догађајима какви су били масакри у „Рибникару“, Малом Орашју и Дубони, медији би морали да се воде питањима – шта ће помоћи грађанима да разумеју не само овај дан, већ и да га сагледају у ширем углу? У обликовању својих прича, медији могу изабрати епизодични или тематски приступ, при чему овај други може бити важнији и ефикаснији у омогућавању публици да разуме контекст догађаја, политички, културни, па и историјски оквир, те да јасно препозна правце одговорности и могућих решења.
Коначно, истраживачи препознају пет основних етичких проблема за новинаре приликом извештавања о масовним убиствима:
Сведоци – ослањање на непроверене информације од сведока – који су још увек у шоку – може довести до дезинформација.
Угрожавање добробити јавности и погођених породица – неоправдани детаљи о злочинима који су обликовани сензационалистички само додатно трауматизују друштво.
Утицај на повећање имитација – превелики број информација о животним околностима, активностима нападача пре или током злочина, преношење личних материјала повезаних за убиствима, повећавају опасност од имитације и понављања злочина у кратком временском року.
Укљученост свих перспектива – сагледавање догађаја из различитих перспектива помаже контексутализацији и може спречити стварање штетних заблуда, стигматизовања или оснаживање стереотипа и предрасуда о одређеним друштвеним групама.
Недостајуће информације и континуитет извештавања – медијско покривање кризних догађаја непосредно након њега одвија се понекад стихијски, уз неминовно, понекад некритичко филтрирање информација. Непрекидни доток нових вести код публике, посебно у погођеној заједници, може створити стање серијске трауме. У селекцији и начину пласирања информација неопходно је да медији пронађу баланс између неумољивости информативног тока, ослоњености само и искључиво на релевантне информације и непрекидне бриге о емоционалној добробити целокупне заједнице.
Ауторка: Ана Мартиноли
Светски дан слободе медија повод расправе о етичности, објективности, слободи и безбедности новинара
(Извор: Бета) Светски Дан слободе медија, 3. мај, обележава се широм света док у Србији ослобађање медија остаје један од основних предуслова за фер и демократске изборе опозицији која се чини подељена око њиховог бојкота у Београду.
Поред неједнаке заступљености власти и опозиције у медијима отежан је и рад новинара на које је за прва 4 месеца 2024. године, како саопштава НУНС (Независно удружење новинара), забележено 36 напада.
Удружење наводи да је су нападнута четири новинара да је на њих 17 вршен притисак. Прошле године је забележено чак 183 напада на новинаре.
Поводом Светског Дана слободе медија огласио се и Удружење новинара Србије УНС наводећи да су напади настављени и ове године бележећи у прва три месеца 33 случаја угрожавања новинара и медија. УНС је у прогласу затражио да надлежни органи ефикасно истражње претње новинарима од притисака носилаца јавних функција, власника медија и других моћника и да се измени Кривични законик.
Тражи се такође и да косовске институције и међународна управа на Косово хитно формирају Међународну експертску комисију ради истраживања убистава и киднаповања новинара и медијских радника на Косову од 1998. до 2005. године.
Почетак године обележиле су и медијске хајке на новинаре Ану Лалић и Динка Грухоњића након чега су у понедељак Репортери без граница позвали Европску комисију да апелује на власти у Србији да приведу одговорне за претње председници Независног друштва новинара Војводине и програмском директору тог удружења и универзитетском професору.
Генерална секретарка Савета Европе (СЕ) Марија Пејчиновић Бурић је уочи Светског дана слободе медија, 3. маја, истакла значај заштите новинара, посебно у кључној изборној 2024. години, у циљу очувања демократије.
„Док милиони грађана у Европи и другим континентима гласају на кључним изборима 2024. године, морамо се присетити критичне улоге коју новинари и квалитетни медији играју у обезбеђивању приступа плуралистичким и поузданим информацијама и различитим мишљењима и идејама, како бисмо могли да доносимо информисане одлуке у остваривању демократских права“, рекла је Пејчиновић Бурић, саопштио је СЕ.
„Без разноврсних, слободних и независних медија и новинара, права демократија пропада и може пропасти. Они су стуб демократије и никада не треба заборавити да је њихова слобода и наша“, додаје се.
Председник управног одбора Асоцијације независних електронских медија (АНЕМ) Веран Матић оценио је данас да је дијалог представника власти и кредибилних удружења и асоцијација, уз подршку ОЕБС-а и Европске комисије „неопходни минимум“, како би се зауставио суноврат новинарства и нестанак професионалних медија у Србији.
„Солидарност новинара и медија, заједничка одбрана етичности професије, безбедности новинарки и новинара, борба за боље услове рада и поштовање, важни су циљеви који нам могу помоћи да идући Светски дан слободе медија дочекамо са позитивним помацима“, рекао је Матић, саопштио је АНЕМ.
Он се, поводом Светског дана слободе медија, који се обележава 3. маја, осврнуо на извештавање новинара о убиствима у ОШ Владислав Рибникар, Дубони и Малом Орашју, који су се догодили 3. и 4. маја прошле године.
Он је навео да су представници институција, својим често погрешним иступима, или одсуством информација, стварали простор за грешке које су се појављивале у медијима, а медији, у трци за публику, често су кршили постулате професије, кодекс, а неретко, и законе, на шта је, како каже РЕМ остао пасиван и незаинтересован за доследну примену Закона о електронским медијима.
Савет Регулаторног тела за електронске медије саопштио је данас да пружа пуну подршку предлогу да медији 3. маја у 8.41 часа и 4. маја у 22.32 часа затамне екране, односно обуставе радијски програм у року од 1 минута, са текстом: „3. и 4. мај 2023. Памтимо.“
Пре два дана на трибини Савета за штампу оцењено је да су медији у Србији су грубо кршили Кодекс новинара и извештавали неетично, непрофесионално, неквалитетног и без емпатије о масовним убиствима 2023. у основној школи „Владислав Рибникар“, Малом Орашју и Дубони.
Савет за штампу је спровео истраживање о извештавању медија о тим убиствима и анализирао текстове дневних новина Ало, Блиц, Данас, Вечерње новости, Информер, Курир, Нова, Политика и Српски телеграф.
Коалиција за слободу медија оценила је, поводом јучерашњег Међународног празника рада, да је положај новинара и медијских радника у Србији далеко од завидног, да им је посао неизвестан, накнаде ниске, а притисцие долазе са свих страна у свим облицима, неретко као претње, али и физички напади.
„Највећу одговорност за такво стање у Србији сносе институције и зато их позивамо да створе боље окружење за рад новинара“, истиче у саопштењу Коалиција.
Према истраживању те асоцијације, социјални и економски положај новинара и других медијских радника у Србији је и даље неповољан, а „велики проблем представља несигурност у којој бројни новинари раде, без загарантованих радних права, са несигурним уговорима по којима су ангажовани“.
Из света стиже вест да је УНЕСКО доделио своју светску награду за слободу штампе свим палестинским новинарима који прате рат у Гази, где се Израел бори против Хамаса више од шест месеци.
Такође је у саопштењу додато да се не сме заборавити ни криза климе и биодиверзитета које утичу на животе небројених појединаца широм света чије приче морају да се чују и у чему новинари имају набитнију улогу.
„Зато је улога новинара кључна. Кроз њихов рад, њихову храброст и њихову истрајност можемо знати шта се дешава широм планете. Они раде на првим линијама наше колективне борбе за добробит наше планете и услове за живот. На овај Светски дан слободе медија, прославимо њихове неуморне напоре у обликовању бољег сутра“, наводи се у саопштењу и најављује њихова кампања „This story муст бе толд“.
Генерални секретар УН Антонио Гутереш такође се осврнуо на еколошку кризу наводећи да локални, национални и глобални медији могу да истакну приче о климатској кризи, губитку биодиверзитета и еколошкој неправди.