Žalba #8820

Tekst odluke

Na osnovu članova 19. i 21. Statuta Saveta za štampu i članova 15. i 16. Poslovnika o radu Komisije za zalbe, Komisija za zalbe Saveta za štampu u sastavu: Jelka Jovanović, Olivera Milošević, Dragan Đorđević, Vlado Mareš, Tamara Skrozza, Vida Petrović Škero, Jelena Petković, Nadezda Budimović, Snezana Аndrejević i Filip Švarm, na sednici odrzanoj 30.3.2023. godine, većinom glasova, donosi

ODLUKU
Tekstovima “Šef naprednjaka Goran Jović, strah i trepet u Lebanu, dobio batine zbog parkinga”, “Pritvoren А.B. iz Beograda zbog napada na Gorana Jovića” i “SKАNDАL: Policija stavila lisice mladiću dok je drzao bebu i zadrzala ga 10 sati zbog navodnog napada na naprednjaka Gorana Jovića iz Lebana?!”, objavljenim 9, 10. i 11. januara 2023. godine, portal “Jugmedia” prekršio je tačke 2 i 5 Odeljka I (Istinitost izveštavanja) Kodeksa novinara Srbije, o obavezi novinara da prave jasnu razliku između činjenica koje prenose, komentara, pretpostavki i nagađanja, kao i tačku po kojoj je sa novinarstvom nespojivo objavljivanje neosnovanih optuzbi, kleveta i glasina.

Nalaze se portalu „Jugmedia“ da ovu odluku objavi u roku od pet dana od dana dostavljanja odluke.

Odluka Komisije biće objavljena na sajtu Saveta za štampu (www.savetzastampu.rs) i dostupna javnosti.

OBRАZLOŽENjE

Žalbu je podneo advokat Gorana Jovića, poverenika Srpske napredne stranke iz Lebana i predsednika Regionalne privredne komore, jer su spornim tekstovima, po njegovom mišljenju, prekršene brojne tačke Kodeksa novinara iz poglavlja Istinitost izveštavanja, Odgovornost novinara, Novinarska paznja, Odnos prema izvorima informisanja i Poštovanje privatnosti. Prvi tekst se odnosi na to da je Jović pretučen zbog sukoba oko parking mesta, drugi govori o tome da je čovek koji ga je napao pritvoren i da se postupa po krivičnoj prijavi, dok u trećem piše da je navodni napadač, kome su stavili lisice na ruke dok je drzao bebu, zadrzan bez razloga 10 sati u policiji zbog prijave Gorana Jovića. U zalbi se navodi da cilj nije bio informisanje javnosti, već da se Joviću nanese šteta. Između ostalog, ističe se da portal nije smeo da bez zvanične potvrde objavi podatke ni nadača, ni zrtve, te da nije postojao interes javnosti da se objave nezvanične i netačne informacije iz izvora koji se ne mogu proveriti. Navedeno je i da naslovi ne odrazavaju suštinu teksta, kao i da Jovića niko nije pozvao za izjavu.

U odgovoru na zalbu, urednica portala Milica Ivanović navela je da je u potpunosti sledila profesionalne i etičke standarde. Nju su o incidentu obavestili meštani Lebana, a pisali su i drugi mediji, nakon čega je kontaktirala policiju upravu u Leskovcu i nije dobila infomaciju, dok su u policijskoj stanici u Lebanu rekli da nisu ovlašćeni da daju informacije. Pokušala je da sazna šta se desilo, zvala je Jovića, koji se nije javio, niti odgovorio na sms poruku. Obraćala se i nadleznim drzavnim organima,pa je u drugom tekstu je objavljen odgovor Tuzilaštva. Smatrali su da postoji javni interes da se o ovome piše, jer je Jović javna ličnost i veoma uticajna osoba u tom kraju, zet mu je predsednik opštine. Urednica je istakla i da Jović ima animozitet prema njoj još od kada je, kao dopisnica Bete, pisala o posupku za zloupotrebu sluzbenog polozaja protiv njega, zbog čega ne moze da prisustvuje ni sednicama SO Lebane, ni bilo kom događaju u Regionalnoj privrednoj komori u Leskovcu, čiji je on predsednik. Izvori u tekstovima su anonimni jer ti ljudi dobijaju pretnje, ali ona je svaku infomaciju proverila iz više izvora.

Podnosilac zalbe je naknadno negirao da ga je Milica Ivanović zvala ili da je dobio njene poruke, a Komisija za zalbe nije mogla sa sigurnošću da utvrdi da li je podnosilac zalbe zaista izbegao da odgovori na pozive ili ne.

Većina članova Komisije ocenila je da portal u ovom slučaju nije u svemu postupio u skladu sa profesionalnim etičkim normama, odnosno da se u tekstovima, bez ograda, iznose sasvim različite verzije događaja, te i nakon svih tekstova čitaocima nije jasno šta se zaista dogodilo. Iako je reč o temi koja jeste od nesumnjivog javnog značaja, nema nikakvih konkretnih dokaza da su objavljene istinite i proverene informacije.

Komisija ocenjuje da podnosilac zalbe jeste javna ličnost, nesumnjivo uticajna u toj sredini i kao javni funkcioner mora da bude spreman da istrpi kritiku. Međutim, medij je o događaju izvestio plasirajući neproverene i nedosledne informacije, iz kojih čak nije jasno ni zbog čega Tuzilaštvo vodi postupak.

Komisija je uzela u obzir i to da je medijima često teško da dobiju zvanične infomacije jer, pre svega lokalni organi vlasti, odbijaju saradnju sa njima, te su prinuđeni da se oslanjaju na nezvanične izvore, ali veruje da konfuzni tekstovi, puni nagađanja i pretpostavki, ne doprinose ostvarenju javnog interesa.

Za odluku da su, zbog svega toga, prekršene odredbe poglavlja Istinitost izveštavanja, koje se odnose na obavezu razlikovanja činjenica od pretpostavki i nagađanja, kao i zabranu iznošenja neosnovaniih optuzbi i glasina, glasalo je osam članova Komisije.

Tri člana Komisije za zalbe smatrala su da Kodeks novinara nije prekršen, da je tema od velikog javnog značaja budući da je reč o lokalnom funkcioneru, kao i da je novinar, u nemogućnosti da dobije zvanične informacije, uradio sve što je mogao da sazna šta se dogodilo. Nedoslednost u tekstovima posledica je toga što je sa terena dobijao nove i delimično različite informacije o kojima je javnost informisao kada je to tih saznanja došao.

Beograd, 30.3.2023.
Predsedavajuća
Tamara Skrozza