Žalba #4430

Tekst odluke

Na osnovu članova 19. i 21. Statuta Saveta za štampu i članova 15. i 16. Poslovnika o radu Komisije za zalbe, Komisija za zalbe Saveta za štampu u sastavu: Stojan Marković, Višnja Аranđelović, Ivana Stjelja, Zlatko Čobović, Ljiljana Smajlović, Nevena Krivokapić, Vukašin Obradović, Vlado Mareš, Vera Didanović, Dragan Đorđević i Željko Bodrozić, na sednici odrzanoj 28.2.2019. godine, većinom glasova, izriče


JАVNU OPOMENU

Tekstom “Bioskop Vozdovac – mesto od javnog značaja ili uporište političkog urgiranja i ličnih interesa”, objavljenim 22.novembra 2017. godine, portal Centar za istrazivanje korupcije prekršio je tačku 3 Odeljka V (Novinarska paznja) Kodeksa novinara Srbije, po kojoj je prećutkivanje činjenica koje mogu bitno da utiču na stav javnosti o nekom događaju jednako njihovom namernom iskrivljivanju ili iznošenju lazi,

Neobjavljivanjem odgovora na taj tekst prekršena je i tačka 6 Odeljka IV (Odgovornost novinara), po kojoj novinar mora da neguje etiku i kulturu javne reči, poštuje pravo na odgovor, izvinjenje i ispravku i duzan je da blagovremeno objavi odgovarajuću ispravku.

Odluka Komisije biće objavljena na sajtu Saveta za štampu (www.savetzastampu.rs) i dostupna javnosti.


OBRАZLOŽENjE



Preduzeće “Korni” i njegov vlasnik Milan Koprivica podneli su, preko advokata, zalbu Savetu za štampu, smatrajući da su spornim tekstom prekršene odredbe Kodeksa iz poglavlja Istinitost izveštavanja i Novinarska paznja, i to time što je autor teksta izneo neistinite tvrdnje kojima se insinuira da je podnosilac zalbe nelegalno stekao prava na katastarskoj parceli pored bioskopa “Vozdovac”. U zalbi je, između ostalog, navedeno i da podnosilac zalbe pre objavljivanja teksta nije kontaktiran i nije mu pruzena prilika da iznese svoj stav. Takođe, istaknuto je i da osoba koja je izvor informacija, u tekstu označena kao predstavnik 16.000 građana, zapravo neko ko ima lični interes, jer zeli da spornu parcelu pripoji svojoj.

U odgovoru na zalbu Katarina Stamatović ,zakonski zastupnik CIK-a, naglasila je da se tekst uopšte ne bavi firmom “Korni”, već radom drzavnih organa i njihovim činjenjem ili nečinjenjem. Ona je navela da su imali više izvora, uglavnom drzavnih organa koji su kontaktirani oficijelnim putem, te da nikako nisu uspeli da stupe u kontakt sa Koprivicom ili nekim drugim iz preduzeća, kao i da nisu uspeli da dođu do bilo kakvih podataka o te poslovima firme, koja za nešto više od 27 godina postojanja nema registrovan promet. Dodala je i da je indikativno da je zalba Savetu podneta više od godinu dana nakon objavljivanja teksta, ali da su, kao novinari koji profesionalno rade svoj posao, spremni da objave dokaze kojima će podnosilac zalbe demantovati navode iz teksta, ukoliko ih ima.

Nakon toga, CIK je obavio razgovor sa Milanom Koricom, ali on, nazadovoljan sadrzajem tog teksta, nije pristao da bude objavljen, pa mu je redakcija potom ponudila objavljivanje odgovora na tekst. Odgovor nije objavljen jer se, po objašnjenju urednice, “njime jasno nipodaštava rad CIK-a, njegovih saradnika, obrazovanje i stručnost autora dovodi u pitanje i daje odgovor na intervju koji Korica pritom nije dozvolio da se objavi i to baveći se unizavanjem rada CIK-a, a ne isključivo činjenicama u tekstu koje smatra za sporne i čak ne iznoseći nijedan dokaz o tome da je upravo taj tekst sporan ili bilo koja pojedinačna činjenica.” Ona je izrazila sumnju da je zapravo jedini cilj podnosioca zalbe bio da se tekst ukloni sa portala i da je neprekidno insistirao samo na tome.

Članovi Komisija za zalbe su istakli da je u njihovoj nadleznosti isključivo da utvrde da li je portal postupio u skladu sa Kodeksom novinara Srbije, ne ulazeći u suštinu imovinsko- pravnog spora u vezi sa katastarskom parcelom. Komisija se stoga nije bavila utvrđivanjem istinitosti navoda u vezi sa tim pitanjem, već isključivo time da li su poštovani etički standardi profesije.

Komisija smatra da je tema kojim se CIK bavio vazna i da je o tome trebalo pisati, ali da su tom prilikom napravljeni propusti. Najpre, iz teksta je izostavljena bitna informacija koja moze da utiče na razumevanje događaja - da glavni sagovornik, koji zastupa građane, ima u tome lični interes. Članovi Komisije veruju da tekst ni na koji način ne bi izgubio na značaju i verodostojnosti, tim pre što potkrepljen dokumentima, da je čitaocima predočena ta infomacija. Njenim prikrivanjem, međutim, javnost je uskraćena za podatak koji moze uticati na drugačije viđenje problema. Time je, po mišljenju Komisije za zalbe, prekršena tačka Kodeksa po kojoj je prećutkivanju bitnih činjenica jednako njihovom namernom iskrivljivanju.

Takođe, većina članova Komisije zaključila je da je portal morao da pruzi mogućnost Milanu Korici da saopšti svoje stavove, odnosno da objavi odgovor koji je poslao, jer se u njemu navode činjenice koje osvetljavaju slučaj sa drugog aspekta. Komisija smatra da je redakcija imala obavezu da objavi bar one delove odgovora kojima se opovrgavaju navodi iz teksta, kada podnosilac zalbe već nije imao mogućnost da pre objavljivanja teksta saopšti svoje stavove.

Zbog svega toga, Komisija je sa devet glasova “za” i dva „protiv“ odlučila da Centru za istrazivanje korupcije – CIK izrekne javnu opomenu zbog kršenja Kodeksa novinara Srbije.



Beograd, 28.2.2019.
Predsedavajući
Stojan Marković