ЋИРИЛИЦА | LATINICA | ENGLISH
Menu
LATINICA | ЋИРИЛИЦА | ENGLISH

sofija

About sofija

Posts by :

Савет за штампу: Министарство да реагује на порнографију

(Извор: Радио-телевизија Србије) – Савет за штампу позвао је Министарство културе и информисања да реагује поводом порнографског садржаја на насловним странама данашње штампе.

 

Члан Савета Петар Јеремић рекао је да је објављивање порнографског материјала на насловним странама законски прекршај.

„Министарство мора да се пробуди и ради свој посао“, рекао је Јеремић на конференцији за новинаре, на којој је представљена поражавајућа слика кршења кодекса новинара у осам дневних новина.

Јеремић је рекао да је Савет утврдио да је од августа до децембра 2018. године забележено укупно 3.615 кршења кодекса новинара.

У односу на четири године радније, када је анализа стања у медијима почела, број прекршаја је готово дуплиран.

„У септембру 2015. забележили смо 557 прекршаја, 2016. било је 740, 2017. године 837, а 2018. има 1.071 прекршај“, рекао је Јеремић.

Чланица Савета Тамара Скроза осврнула се и на насловне стране појединих дневних листова, наводећи да то показује „да идемо ниже од дна“.

Додала је да је у случају Јелене Карлеуше кодекс прекршен из више углова – повређено је њено право на приватност, нагађања су представљена као чињенице, све то утиче на приватни живот, на њену децу.

Скроза је навела да је у последној анализи акценат стављен на кршење права деце и младих, те да је забрињавајућа ситуација у текстовима у којима се између осталог открива идентитет жртава педофллије.

Објављује се слика куће у којој жртва живи, што додатно виктимизује децу жртве.

Сркоза и Јеремић изазили су забринутост због ситуације у коју су медији довели децу певачица Наташе Беквалац и Ане Николић и због тога како ће се та медијска пажња одразити на њих.

На питање новинара шта се дешава са медијима који шире мржњу и застрашују грађане на КиМ, чланица Савета рекла је да је то управо пример који показује да свако кршење кодекста новинарства нема исту тежину.

http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/3388194/savet-za-stampu-ministarstvo-da-reaguje-na-pornografiju.html

Драстично повећање кршења кодекса новинара

(Извор: DW) –Прошле године је забележен рекордан број кршења Кодекса новинара у дневним новинама у Србији, а Српски телеграф, Ало, Курир и Информер поново су шампиони непрофесионалног извештавања.

То су резултати истраживања Савета за штампу који ће бити представљени сутра (уторак, 15. јануар) на трибини „Колико су медији поштовали Кодекс новинара Србије у 2018. години“. Уочи трибине, Тамара Скрозза, која је учествовала у истраживању, за ДW открива неке детаље извештаја.

„Дошло је не само до пуког повећања броја кршења Кодекса, већ до драстичног повећања: у сваком месецу забележен је већи број прекршаја него у било ком месецу икада раније. Што би заправо значило да је период од августа до децембра 2018,  у који су ушле анализе текстова из листова Ало, Блиц, Вечерње новости, Данас, Политика, Информер, Курир и  Српски телеграф рекордан по броју прекршаја од када се ради овај мониторинг,  дакле. од 2015. године“, наводи Скрозза.

Она додаје да нема суштинских промена у односу на 2017. годину,  да су листови који су били „рекордери“, то и остали, те да се само смењују на „шампионској позицији“.

То значи да су и током 2018. године основна правила професионалног извештавања највише игнорисали Ало,  Курир, Информер  и Српски телеграф –  апсолутни победник 2017. године са 1.282 забележена прекршаја Кодекса новинара .

Таблоиди који су се нашли и ове године на врху листе, објашњава, Скрозза, највише су кршили поглавља 4 и 1 Кодекса новинара, која се односе на претпоставку невиности и на објављивање нагађања која су представљена као чињенице.

 „Велики број проблематичних текстова забележен је и у контексту поглавља 7 које се односи на кршење права на приватност особа о којима се извештава, као и на обавезу скривања идентитета малолетних лица“, наводи Скрозза.

 

„Ко ради тај и греши“

На трибини у оквиру ДW академије у октобру 2018. у Београду, представљени су неки од ранијих података о драстичном кршењу Кодекса новинара у појединим српским таблоидима, а новинар једног од њих, је, покушавајући да се оправда, изазвао смех у публици, рекавши да – „Ко ради тај и греши“.

И наставили су  – и да раде, и да греше, између осталог да не праве разлику између чињеница и коментара, да објављују оцене или претпоставке за које немају аргументе, да застрашују читаоце,  најављују ратове и сукобе, објављују лажне фотографије, Хрвате називају усташама, Албанце Шиптарима, чланове опозиције тајкунима.

Тако је, према писању таблоида Ало на „бесмисленом“ протесту „Стоп крвавим кошуљама“ 15. децембра било „неколико десетина  људи“, а њихов организатор је – „Ђиласов Савез за Србију“.  Опозициони савез је, наводи овај лист, тог дана доживео „дебакл“,  демонстранти „нису веровали колико их је мало“ и „гунђали су због временских неприлика и снега“, па се због тога аутор пита како неко „ко нема снаге да се избори са снегом планира да обави много веће задатке – да руши власт у Србији“.

 

Застрашивање читалаца

Тамара Скрозза  наводи да су се листови Ало, Информер и Курир  највише бавили неоправданим узбуњивањем и застрашивањем читалаца, и да је одмах иза њих лист Српски телеграф.

Чланови Савета за штампу, су наводи она, бележили текстове „у којима не постоје извори, у којима су извори недовољно јасно одређени, или чак измишљени, као и оне у којима су очигледни трачеви и на први поглед неодрживе тезе пласиране као аксиоми и унапред доказане ствари“.

Међу њима би могао да се нађе текст Информера од 24. децембра 2018. под насловом „Веома опасни планови жутог тајкуна, лидера СЗС: Ђилас захтева хаос пре Нове године!“ 

Лист, у складу са изјавом министра унутрашњих послова Небојше Стефановића помиње број од 5.000 демонстраната на суботњим протестима, али и речи једног од „тајкунових сарадника“.  Ђилас је, пише тај лист позивајући се на неименовани извор,  на састанку са коалиционим партнерима и „лидерима протеста“ „дословно“ поручио: „У следећу суботу мора нешто да се деси, неки сукоб, неки клинч, нешто више од шетње, не смемо овако да дочекамо Нову годину“.

Нису Драган Ђилас и Савез за Србију једина опасност  – ови листови редовно упозоравају грађане Србије на све страхоте које би могле да се десе, па је тако крајем децембра објављена „скандалозна“  вест под насловом „Шиптари у понедељак „уједињују“ Косовску Митровицу, Србима послата ужасавајућа порука“.

 

Објављивали су се и текстови о томе да се „Косово и Албанија спајају 1. јануара“, а Србија је, ако је веровати таблоидима, током 2018. ризиковала највише ратова у својој историји. Према истраживању уредника сајта Факе неwс, Стефана Јањића, које је пренео сајт Раскрикавање,  Информер и Српски телеграф 2018. су на насловним странама у 265 наврата најавили ратове и сукобе, и то највише са „усташама“, а онда и са „шиптарима“.

Тако су наставили у истом маниру као и 2017. када је Информер  изјаву тадашњег члана председништва БиХ Бакира Изетбеговића да се нада да ће БиХ признати независност Косова, прокоментарисао незаборавним насловом –  „Бакир би опет да коље“.

Према писању таблоида Ало, званична Фејсбук страница председника Србије Александра Вучића била је половином децембра засута увредама, а то је био разлог за наслов – „Вучић на мети Шиптара! Након председниковог синоћњег обраћања уследио бруталан напад“, и поднаслов –  „Шиптари не мирују“.

 

Срамота Србије?

У тексту „Критика нове штампе“ који је 1944. године објавио у листу Цомбат, Албер Ками написао је да је француска штампа између 1940. и 1944. била  – „срамота Француске“.  „Глад за новцем и равнодушност према племенитим стварима учинили су да је Француска имала штампу, којој је уз ретке изузетке, једини циљ био да ојача моћ неколицине и једина намера да обесцени одважност свих осталих“, написао је он.

Намеће се питање шта би закључио ако би само бацио поглед на неке од српских таблоида, чији су новинари одавно одустали од професионалног приступа послу, а своју публику одлучили да ограниче на оне који су, како је за телевизију Н1 рекао професор социологије Ратко Божовић  – „медијски неписмени људи“.

И недавно објављена истаживања новинара Раскрикавања да се на насловним странама листова Ало,  Информер  и Српски Телеграф  2018. нашло више од 700 нетачних информација, поново намећу асоцијацију на речи Албера Камија. „Слобода не значи говорити било шта ни повећавати број листова пуних скандала, ни успостављати диктатуру у име будућег ослобођења. Слобода значи пре свега не лагати. Тамо где се множи лаж, најављује се тиранија или се она наставља“, рекао је Ками 1951. године у инервјуу листу Ле прогрèс де Лyон.

https://www.dw.com/sr/drasti%C4%8Dno-pove%C4%87anje-kr%C5%A1enja-kodeksa-novinara/a-47069756

Позив за трибину

Савет за штампу позива Вас на трибину

„Колико су медији поштовали Кодекс новинара Србије у 2018. години“


Време:         Уторак, 15. јануар 2019, 12 сати
Место:         Прес центар УНС-а, Кнез Михаилова 6/III

          Говориће:

  • Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу
  • Тамара Скрозза,   новинарка и експерткиња Савета за штампу
  • Петар Јеремић,   новинар и експерт Савета за штампу

 

Осам дневних новина сваког месеца прекрши Кодекс новинара Србије више од седамсто пута, што је знатно више него у претходне три године. Само у последњих пет месеци 2018. године забележено је више од 3600 прекршаја, од чега се 386 текстова односило на малолетнике.

Због чега број прекршаја стално расте, како медији “инспиришу” једни друге да се све више удаљују од професионалних стандарда, које тачке Кодекса најчешће игноришу – неке су од тема о којима ће се бити речи на трибини.

Савет за штампу већ четири године, овога пута године уз подршку Дојче веле академије, прати поштовање Кодекса новинара Србије у осам дневних новина са националном покривеношћу. У 2018. години је посебна пажња посвећена извештавању о деци.

Драган Ђорђевић председник Управног одбора Савета за штампу

(Извор: Цензоловка) – Драган Ђорђевић, председник Управног одбора Локал преса и директор и власник “Сремских новина” нови је председник Управног одбора Савета за штампу. Он је на том месту заменио Зорицу Вишњић, доскорашњу председницу УО Локал преса.

Управни одбор је на истој седници за заменика председника изабрао Стевана Ристића, директора недељника “Време”, који у Савету представља Асоцијацију медија.Управни одбор Савета за штампу има пет чланова, од којих су четири представници организација оснивача овог саморегулаторног тела – Асоцијације медија, Удружења новинара Србије,Независног удуржења новинара Србије и Локал Преса, док је пети члан такође представник Асоцијације медија. У овом сазиву УО Савета то су: Зоран Секулић, Владимир Радомировић, Славиша Лекић, Драган Ђорђевић и Стеван Ристић, који је заменик председника УО. Мандат чланова УО траје четири године, а председник и заменик се бирају на две године.

https://www.cenzolovka.rs/scena/dragan-djordjevic-predsednik-upravnog-odbora-saveta-za-stampu/

Драган Ђорђевић председник Управног одбора Савета за штампу

Драган Ђорђевић, председник Управног одбора Локал преса и директор и власник “Сремских новина” нови је председник Управног одбора Савета за штампу. Он је на том месту заменио Зорицу Вишњић, доскорашњу председницу УО Локал преса.

Управни одбор је на истој седници за заменика председника изабрао Стевана Ристића, директора недељника “Време”, који у Савету представља Асоцијацију  медија. Управни одбор Савета за штампу има пет чланова, од којих су четири представници организација оснивача овог саморегулаторног тела – Асоцијације медија, Удружења новинара Србије, Независног удуржења новинара Србије и Локал Преса, док је пети члан такође представник Асоцијације медија. У овом сазиву УО Савета то су: Зоран Секулић, Владимир Радомировић, Славиша Лекић, Драган Ђорђевић и Стеван Ристић, који је заменик председника УО. Мандат чланова УО траје четири године, а председник и заменик се бирају на две године.

 

Седница Комисије за жалбе Савета за штампу 27.12.2018.

Седница Комисије за жалбе Савета за штампу биће одржана у четвртак, 27. децембра у 18 сати у просторијама Савета за штампу. Комисија ће разматрати две жалбе:

1. Асмир Бихорац – Санџачке новине
2. ТВ Лав плус – Глас западне Србије

Седница је, као и увек, отворена за јавност.

Град Београд наградио медије који крше етички кодекс

Савет за штампу оштро протестује због одлуке Комисије за оцену пројеката из области јавног информисања у Граду Београду да буџетски новац додели новинама које континуирано крше Кодекс новинара Србије. Супротно Правилнику за суфунансирање пројеката, којим је прописано да се приликом одлучивања „посебно узима у обзир да ли су учеснику конкурса изречене мере од стране државних органа, регулаторних тела или тела саморегулације у последњих годину дана“, Комисија је овај услов потпуно игнорисала.

Иако је Град Београд затражио податке од Савета за штампу и добио информацију да су листови „Ало“ и „Српски телеграф“, одлуком Комисије за жалбе Савета за штампу, по пет пута прекршили Кодекс у последњих годину дана, то у образложењу одлуке о додели новца није ни поменуто. Грешком или не, „Информер“ (коме су у последњих годину дана изречене четири јавне опомене због кршења Кодекса) није ни био на списку медија који је достављен Савету за штампу.

Савет за штампу упозорава да је овакво драстично игнорисање прописаних правила и „награђивање“ медија који не поштују етичке стандарде професије апсолутно недопустиво и да би и Град Београд и Министарство културе и информисања морали да реагују да се оваква пракса прекине.

Управни одбор Савета за штампу

Трајне последице неетичког медијског извештавања о деци

(Извор: Данас) – Када се анализирају теме о којима медији доминантно извештавају када је реч о деци, а то су социјална брига, помоћ, подршка и здравље деце на телевизијама, односно злостављања, несреће и насиље у штампи, лако се може закључити да су то углавном прилози у којима одрасли говоре о томе како брину или не брину о деци, како им помажу (или одмажу), како их штите или повређују.

То су прилози у којима најчешће нема деце, она су тема, али ни о чему не говоре и то потврђује и Истраживање „Медијска слика деце у Србији 2018.“ које је спровео Центар за професионализацију медија и медијску писменост (ЦЕПРОМ). Њих нико не пита шта они мисле о било чему и шта је њима важно. То је проблем који често занемарујемо, а од суштинског је значаја за децу.


Колико често се пријављују прекршаји који се односе на децу

Током претходних седам година колико ради Савет за штампу, примили смо двадесетак жалби због прекршаја Кодекса нови­нара Србије у текстовима који су се односили на децу. Тако мали број жалби је, највећим делом, последица тога да право на жалбу имају само родитељи деце на коју се текстови односе, или невладине организације, уколико су текстом повређена права групе деце, што се ретко дешава.

Осим тога, родитељи често нису ни свесни какве последице појављивање у меди­јима може имати на будућност њиховог детета, због тога је већина текстова о врло осетљивим темама написана заправо уз сагласност родитеља.

Посебан проблем је и то што родитељи у најтежим ситуацијама, рецимо кад им погине дете, у стању шока не могу рационално да расуђују, а новинари то, зарад сензационализма, знају да злоупотребе. Наравно, Кодекс изричито забрањује злоупотребу емоција, незнања или недо­вољне моћи расуђивања, али се то, нажалост, свакодневно дешава.


Трајне последице неетичког медијског извештавања

У XXИ веку све што се објави остаје негде трајно забележено и то неком детету може да обележи цео живот. Медији о томе морају посебно да воде рачуна.

Навешћу пример који то најбоље илуструје: медиј, који није таблоид, објавио је пре не­колико година текст о девојчици чија је мајка умрла, а отац се убио. Објављени су сви детаљи о том случају, укључујући име оца и девојчице, адресу, чак и фотографију куће.

Дете, које је тада имало пет година, отишло је у хранитељску породицу, која је годинама са психолозима планирала када ће јој рећи шта се догодило. Међутим, девојчица са девет или десет година укуца своје име на Гуглу и пронађе све што је објављено.

Медиј је одмах пристао да тај текст уклони, признали су своју грешку, која није била последица ни зле намере, нити жеље за сензационализмом, али штета је већ начињена. У тренутку објављивања једноставно нису размишљали о могућим последицама по то дете у будућности.


Таблоидна уређивачка политика не подразумева кршење Кодекса

Врло је битно да новинари и уредници схвате да таблоидна уређивачка политика не подразумева неизоставно кршење Кодекса новинара Србије. Таблоиди постоје свуда у свету и ле­гитимно је да неко има таблоидну уређивачку политику, али није дозвољено да при том крши етичка правила. Зато је едукација медијских радника битна.

Савет за штампу, као саморегу­латорно тело, првенствено одлучује о жалбама на објављене садржаје, дакле када је грешка већ направљена. Али наша улога је и едукативна и зато покушавамо да својим одлукама усмеримо медије, да им укажемо на то шта није у складу са етичким стандардима професије и шта убудуће не би требало да раде.


Неопходна и едукација публике

Веома је, међутим, важна и едукација публике, јер грађани имају право да не буду само пасивни конзументи медијских садржаја. Имају право да зову уредника и да кажу „ја ово нећу да читам“ или „како можете да објавите узнемиравајућу фотографију мртвог детета на насловној страни“.

Жалбе Савету за штампу су један од механизама који могу да користе, али би било добро да се грађани више обраћају и директно медијима, да би они имали повратну информацију и да не би могли све да оправдавају тврдњом да „публика то воли да чита“, посебно ако добију сто коментара, писама или мејлова са критикама и осудама таквог извештавања.


Не треба говорити само о томе шта не сме, већ и како треба

Још једна битна ствар је да не говоримо само о томе шта се не сме радити, већ би требало указивати и на то како треба да се извештава о деци. У супротном, можемо да дођемо у ситуацију да деце у медијима буде још мање, јер има новинара који се не сналазе у томе, не знају како извештавати и онда избегавају да раде на таквим причама.

Примера ради, нас у Савету за штампу често зову новинари да питају да ли треба да „блурују“ лица деце на школским приредбама и тако прикрију њихов идентитет. Они сигурно осећају нелагоду због тога што нису сигурни како би требало. Зато је битно да немамо само препоруке шта не сме да се ради, већ и препоруке шта и како треба и може да се ради, јер новинари не би смели да одустају од прича које се односе на децу само зато што се плаше да ће направити неку грешку.

Пише: Гордана Новаковић

www.danas.rs/drustvo/trajne-posledice-neetickog-medijskog-izvestavanja-o-deci

Екранизована агресија

(Извор: Media&Reform Niš) – Натписи да је неко неког претукао, избо ножем, пуцао или убио у последње време „нападају“ са насловних страна, из ударних вести, са екрана рачунара и телефона. Од вербалног насиља готово је немогуће одбранити се, јер га има у гледаним ријалити програмима, филмовима и серијама, али и у емисијама о „озбиљнијим“ темама.

ВИДЕО: youtu.be/euwFUIIYJXI

Заседање Скупштине Србије готово да не прође без вербалног окршаја између политичких опонената, а деси се да се те свађе заврше и физичким обрачуном, и све то уз директан пренос на националној телевизији. На сличан начин функционишу и ријалити програми, талк схоw и политичке емисије, па су медијски конзументи томе константно изложени.


Наслилничко понашање је део свакодневице

Свако понашање постаје прихваћено уколико му медији дају легитимитет, па је тако и са насиљем, сматра Јелена Петровић, новинарка Телевизије Н1.

„Што га више има, ми смо мање сензибилни на насиље. Људи су огуглали, насиље им више није страно, за насилницима на улици се више нико ни не окреће, немају потребу да интервенишу, када га виде на телевизији, сматрају да је то нормално. Тако се насиље постепено увуче у систем вредности, начин размишљања и понашања и то постаје велики проблем“, каже Петровић.

Гледање насиља постаје опасније уколико се у медијима не прикаже да је насилник одговарао за насилничко дело или уколико нису приказане последице тог насилничког понашања, што може подстаћи на имитирање и прихватање таквог понашања као нормалног.

Истраживање које је Факултет политичких наука недавно радио, анализирајући осам портала у Србији, показало је да се ту насиље преноси нецензурисано из електронских медија и неких ријалити формата.

„То нису само ријалити програми, за које ми мислимо да постоји, већ то могу бити и емисије које угрожавају приватност и моралну свест деце, али и да их доведу у непријатан положај. На пример, РЕМ је реаговао на емисију ДНК“, рекла нам је Јелена Сурчулија Милојевић, доценткиња Факултета политичких наука у Београду.


Насиље у медијима кажњава се много мање него што би требало

Када је реч о насиљу у медијима, у Савету за штампу кажу да они добијају много мање жалби по овој тачки Кодекса новинара, него што би требало да их буде.

„Постоји једна објективно ограничавајућа околност, а то је да нама могу да се жале само они који су директно погођени. Најчешће жртвама у том тренутку није стало да се обраћају Савету за штампу. Често неки од њих чекају да што пре забораве и не желе да се повлаче по медијима. Мислим да медији, управо у црним хроникама крше кодекс, посебно када су у те догађаје укључена и деца, онда су кршења драстична“, каже Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу.

Код нас је насиље у медијима почело да буде нешто што се подразумева, сматра она и каже да да наша земља има врло добар правни оквир, који забрањује сцене насиља током дана, када је тај садржај доступан деци, а и Регулаторно тело за електронске медије има свој правилник о обележавању садржаја по годишту деце којој је садржај намењен.

„Међутим, проблем је примена, као и код свега што се тиче медијског права. Оно на чему треба радимо јесте подизање свести грађана да ми имамо право на програме прилагођене нашој деци, који се емитује онда када деца гледају“, каже Новаковић.

МИЛИЦА БРАНКОВИЋ

mediareform.rs/ekranizovana-agresija

Деца у вртлогу медијског сензационализма

(Извор: Данас) – Сензационализам, таблоидизација и неодговорност нису новина за српско медијско тржиште. Међутим, све чешће и све интензивније доминирају и приликом извештавања о деци која неретко постају жртве не само насилника, већ и самих медија.

Медијско извештавање о деци одувек је било једно од најосетљивијих питања у новинарству које са собом носи велики број проблема, недоумица и изазова. Међутим, истраживање „Медијска слика деце у Србији 2018.“ које је спровео Центар за професионализацију медија и медијску писменост (ЦЕПРОМ), уз пројектну подршку Министарства културе и информисања, открива да велики број домаћих медија, заправо, нема никаквих недоумица и дилема. Рецепт приликом извештавања о деци је јасан – негативно, сензационалистички, неодговорно. Све то зарад што веће веће читаности, гледаности, кликова.

Председник Центра за професионализацију медија и медијску писменост (ЦЕПРОМ) Марко Недељковић каже да се на тај начин ствара „нездрава“ медијска клима за децу јер се као директна последица таквог извештавања деца данас у јавности перципирају као „несташнија и проблематичнија него икада“. Истовремено деца постају свесна да је неупоредиво већа шанса да ће се наћи у медијима ако су актер неког инцидента, него ако су постигла неке позитивне резултате и достигнућа, што говори и о томе за шта смо као друштво превасходно заинтересовани.

„Када детаљније анализирамо текстове о деци који имају доминантно негативну конотацију, лако се закључује да медији не извештавају о негативним стварима да би иницирали неке позитивне промене или решавање проблема које ће донети неку корист деци, не истражују узроке и последице, већ је примарни циљ да сензационалистичко извештавање буде мамац за публику. То је велики проблем јер такав приступ често наноси додатну штету деци која су већ доживела неко насиље или неку другу непријатност, што указује на велику неодговор­ност медија чак и када су у питању најосетљивије друштвене групе“, објашњава Недељковић.

Колико је ово велики проблем показује и податак истраживања да су злостављање деце, насиље, наркоманија и несреће теме у чак 56% медијских објава у дневној штампи и на телевизијама са националном фреквенцијом, док су истовремено успеси и достигнућа деце сведени на ниво статистичке грешке.


Професионални стандарди на маргини

Професор новинарства на Факултету политичких наука у Београду, проф. др Веселин Кљајић, каже да је, ако резултате посматрамо из професионалног новинарског угла, најпроблематичнији налаз то што у већини новинских текстова и телевизијских прилога нема интерпретације.

„Циљ је открити што више детаља који по правилу представљају директно задирање у приватност особа о којима се пише, навођење што више бомбастичних нагађања или изјава, неретко и инсинуација које публику доводе у заблуду. Тако се не помаже ни жртвама, нити се даје допринос решавању тих проблема. А управо то би требало да буде примарни циљ квалитетног и професионалног новинарског извештавања о деци, али и свим другим темама“, наводи професор Кљајић и додаје да су професионализација, едукација и сензибилизација новинара који извештавају о деци кључна за унапређење тренутног стања.


Како интервјуисати децу жртве

Имајући у виду изразито негативне теме о којима најчешће извештавају домаћи медији, једно од најбитнијих питања је и како интервјуисати децу која су жртве насиља и других инцидената.

Координатор за западни Балкан Дарт центра за новинарство и трауме при Колумбија универзитету у Њујорку Милорад Ивановић каже да је неопходно да новинари науче посебне технике разговора са децом, да се труде да увек имају дозволу родитеља и да знају како да изађу на крај са компликованом ситуацијом, као и да је главна ствар коју новинар мора да има на уму је да не нашкоди детету.

„Прво, по сваку цену морате избећи да трауматизујете дете. Уколико је оно било сведок трагедије или насиља, пажљиво размислите која питања ћете поставити и на који начин. Немојте се према њима постављати као инспектор. Допустите им да кажу само оно што желе. За разлику од интервјуисања одраслих, деци дајте шансу да она имају контролу над интервјуом – уколико желе да направе паузу или да прескоче део који им је превише болан. Дозволите да поред њих буду родитељи или наставници. Омогућите им да испричају своју причу, а да се не осећају злоупотребљено и нападнуто. Једино на тај начин новинар ће успети да уради свој посао, а да у исто време не нанесе штету детету“, истиче Ивановић.


Трајне последице неетичког медијског извештавања

Истраживање је показало да се у сваком десетом тексту у домаћој штампи крше етички принципи и Кодекс новинара Србије приликом извештавања о деци, што је посебно алармантан податак.

Генерална секретарка Савета за штампу Гордана Новаковић каже да је упркос великом броју прекршаја у пракси током претходних седам година Савет за штампу примио двадесетак жалби због прекршаја Кодекса нови­нара Србије у текстовима који су се односили на децу. Тако мали број жалби је, како наводи, највећим делом последица тога што право на жалбу имају само родитељи деце на коју се текстови односе, или невладине организације, уколико су текстом повређена права групе деце, што се ретко дешава.

„Врло је битно да новинари и уредници схвате да таблоидна уређивачка политика не подразумева неизоставно кршење Кодекса новинара Србије. Таблоиди постоје свуда у свету и ле­гитимно је да неко има таблоидну уређивачку политику, али није дозвољено да при том крши етичка правила. Зато је едукација медијских радника битна. Савет за штампу, као саморегу­латорно тело, првенствено одлучује о жалбама на објављене садржаје, дакле када је грешка већ направљена. Али наша улога је и едукативна и зато покушавамо да својим одлукама усмеримо медије, да им укажемо на то шта није у складу са етичким стандардима професије и шта убудуће не би требало да раде“, упозорава Новаковић.

Да би утицао на унапређење извештавања о деци, ЦЕПРОМ је 6. и 7. децембра организовао дводневни семинар за новинаре домаћих медија посвећен професионализацији извештавања о деци, са основним циљем да се реше најчешће дилеме, недоумице и изазови са којима се новинари суочавају током извештавања о овој осетљивој друштвеној групи.

Овај текст настао је у оквиру пројекта који спроводи Центар за професионализацију медија и медијску писменост (ЦЕПРОМ), а који је суфинансиран из буџета Републике Србије – Министарства културе и информисања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту и овом тексту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

www.danas.rs/drustvo/deca-u-vrtlogu-medijskog-senzacionalizma

«‹ 56 57 58 59›»