Извештаји
• Резултати мониторинга поштовања Кодекса новинараСрбије и Смерница за примену Кодекса новинара Србије (пдф)
(април, мај, јун 2020)
Презентације
• Презентација 2020 онлајн мониторинг (пдф)
(април, мај, јун 2020)
Извештаји
• Резултати мониторинга поштовања Кодекса новинараСрбије и Смерница за примену Кодекса новинара Србије (пдф)
(април, мај, јун 2020)
Презентације
• Презентација 2020 онлајн мониторинг (пдф)
(април, мај, јун 2020)
Извештаји
• Резултати мониторинга поштовања Кодекса новинараСрбије и Смерница за примену Кодекса новинара Србије (пдф)
(април, мај, јун 2020)
Презентације
• Презентација 2020 онлајн мониторинг (пдф)
(април, мај, јун 2020)
Мониторингом је обухваћено шест локалних штампаних медија, углавном недељника (Град, Панчевац, Нова наша реч, Крагујевачке, Сремске новине и Лозничке новости), с тим што су неки медији излазили петнаестодневно. Општи је закључак да су локални медији доследни поштоваоци Кодекса новинара Србије, и да су грешке више плод недовољног разумевања нијанси Кодекса, него његовог општег непознавања. Очигледно је да огромна већина забележених прекршаја није напревљена из намере или непознавања, већ управо из вере да то није прекршај. „Њадрастичнији“ пример прекршаја је лист Панчевац, који је објављивао истоветне прекршаје скривеног оглашавања и неоснованог оптуживања једне особе због сукоба издавача и новинара са њом. Општа препорука је да би са новинарима локалних медија требало више радити на детаљима и разрешавању недоумица са којима се новинари и уредници суочавају у свакодневном раду, него непознавања општих правила Кодекса.
Највећи број прекршаја имао је лист Крагујевачке, 72, на другом месту је Панчевац са 34, потом Град са три, Лозничке новости са два, Нова наша реч са једним и Сремске новине које немају ни један прекршај.
Број прекршаја не одражава њихову тежину, и ако је дозвољена процена најтежи прекршаји су у листу Панчевац, док су остали готово занемарљиви. Ипак, и прекршаји у Панчевцу, са обзиром на то колико је медијског садржаја посматрано, далеко су испод просека прекршаја који праве национални штампани медији.
У наставку следи опси прекршаја по медијима, и препорука за њхово отклањање.
Сремске новине
Мониторингом су обухваћени бројеви од 3049 до 3065, са изузетком броја 3051 који није испоручен Савету за штампу. Није забележен ни један прекршај Кодекса новинара Србије. Садржај је информативног карактера, преовлађују вести и извештаји са политичких, привредних, културних и спортских дешавања, као и репортаже о људима и догађајима из региона које новине покривају.
Лозничке новости
Мониторингом су обухваћени бројеви од 594 до 611. Забележена су два прекршаја из тачке 4 Поглавља ВИИ (дете угрожено због објављивања детаља који га јасно могу идентифковати) у бројевима 603 и 605. У два тескта, која говоре о различитим догадјајима, објављени су детаљи на основу којих се лако могу идентификовати деца, једно које је жртва уједа пса луталице и деца из социјално угрожене породице која припада ромској националној мањини. Редакција је блуровањем и необјављивањем имена и презимена деце заштитила њихов идентите, али се на основу других јасно објављених детаља лако могу идентификовати, нарочито у мањој средини. Недељник Лозничке новости редовно се бави темама вршњачког насиља, у коме нису забележени прекршаји Кодекса, те би ова два пре требало посматрати као изолован случај, тим пре што је редакција заштитила идентитет деце не откривши их директно.
Препорука: Не откривати било какве детаље који могу упутити на идентитет малолетника
Крагујевачке
Посматрани су бројеви од 529 до 546. Новине садрже углавном аналитичке и истраживачке текстове, велики број интервјуа, али и анализе пренете из других медија уз уредно потписане ауторе и навођење медија из којих се преносе. Забележено је по 36 прекршаја тачака 1 и 2 Поглавља ИX Кодекса новинара Србије у сваком броју у рубрикама Занимљивости и Меридијани, који обавезују новинаре и уреднике да поштују ауторство и наводе медиј из којег су преузети садржаји. Пренет је већи број кратких форми, за које је јасно да су преузети са интернета, без навођења конкретног извора и аутора. Како су Крагујевачке уредно потписивале друге преузете садржаје, наводи се на закључак да поменути прекршаји нису чињени свесно, већ да су плод недовољног разумевања.
Препорука: Уредно наводити извор и аутора сваког пренетог садржаја са интернета
Панчевац
Посматрани су бројеви од 4825 до 4842, са изузетком броја 4839, који није достављен Савету за штампу. Забележено је 28 кршења тачке 7 Поглавља ИВ Кодекса новинара Србије, која забрањује комерцијално оглашавање у новинарској форми. Овај прекршај забележен је у сваком броју, на страни 3, а у већини бројева и на насловној. У једном случају забележен је на страни 5, а сви случајеви кршења ове тачке Кодекса новинара Србије, осим у случају када је он забележен на страни 5, односе се на једну здравствену установу, чије су комерцијалне услге представљене у новинарској форми. Заблежена су и два случаја кршења тачака 2 и 5 Поглавља И (коментари представљени као чињенице и неосноване оптужбе и клевете), и два случаја кршења тачке 2 Поглавља ИИ (економкси и политички интетреси издавача утичу на уређивачку политику). Ови прекршаји односе се на два тескта о локалном адвокату.
Препорука: Јасно обележити пропагандни садржај који је представљен у новинарској форми, и избегавати оптужбе и коментаре на рачун личности инспирисане личним сукобима новинара и издавача са поменутим особама.
Град
Посматрани су бројеви од 696 до 703. Забележена су три прекршаја тачке 7 Поглавља ИВ Кодекса новинара Србије која прописује да се комерцијлани садржаји не смеју представљати у новинарској форми. Иако се ради о граничним случајевима, ипак су ПР садржаји представљени као новинарски текст, без јасне ознаке.
Препорука: Саопштења која су по својој форми ПР одрешене компаније или асоцијације, јасно обележити као такве, без обзира да ли су наплаћени или не.
Нова наша реч
Посматрани су бројеви од 29 до 44. забележен је један прекршај тачке 7, Поглавља ИВ, која прописује да је забрањено комерцијално оглашавање у новинарској форми. У Новој нашој речи није забележен нити један други прекршај кодекса, а и представљени текст је гранични случај. Ипак, наслов недвосмислено указује да је реч о ПР тексту.
Препорука: Јасно оуначити ПР садржај, без обзира да ли је наплаћен
Мониторингом је обухваћено шест локалних штампаних медија, углавном недељника (Град, Панчевац, Нова наша реч, Крагујевачке, Сремске новине и Лозничке новости), с тим што су неки медији излазили петнаестодневно. Општи је закључак да су локални медији доследни поштоваоци Кодекса новинара Србије, и да су грешке више плод недовољног разумевања нијанси Кодекса, него његовог општег непознавања. Очигледно је да огромна већина забележених прекршаја није напревљена из намере или непознавања, већ управо из вере да то није прекршај. „Њадрастичнији“ пример прекршаја је лист Панчевац, који је објављивао истоветне прекршаје скривеног оглашавања и неоснованог оптуживања једне особе због сукоба издавача и новинара са њом. Општа препорука је да би са новинарима локалних медија требало више радити на детаљима и разрешавању недоумица са којима се новинари и уредници суочавају у свакодневном раду, него непознавања општих правила Кодекса.
Највећи број прекршаја имао је лист Крагујевачке, 72, на другом месту је Панчевац са 34, потом Град са три, Лозничке новости са два, Нова наша реч са једним и Сремске новине које немају ни један прекршај.
Број прекршаја не одражава њихову тежину, и ако је дозвољена процена најтежи прекршаји су у листу Панчевац, док су остали готово занемарљиви. Ипак, и прекршаји у Панчевцу, са обзиром на то колико је медијског садржаја посматрано, далеко су испод просека прекршаја који праве национални штампани медији.У наставку следи опси прекршаја по медијима, и препорука за њхово отклањање.
Сремске новине
Мониторингом су обухваћени бројеви од 3049 до 3065, са изузетком броја 3051 који није испоручен Савету за штампу. Није забележен ни један прекршај Кодекса новинара Србије. Садржај је информативног карактера, преовлађују вести и извештаји са политичких, привредних, културних и спортских дешавања, као и репортаже о људима и догађајима из региона које новине покривају.
Лозничке новости
Мониторингом су обухваћени бројеви од 594 до 611. Забележена су два прекршаја из тачке 4 Поглавља ВИИ (дете угрожено због објављивања детаља који га јасно могу идентифковати) у бројевима 603 и 605. У два тескта, која говоре о различитим догадјајима, објављени су детаљи на основу којих се лако могу идентификовати деца, једно које је жртва уједа пса луталице и деца из социјално угрожене породице која припада ромској националној мањини. Редакција је блуровањем и необјављивањем имена и презимена деце заштитила њихов идентите, али се на основу других јасно објављених детаља лако могу идентификовати, нарочито у мањој средини. Недељник Лозничке новости редовно се бави темама вршњачког насиља, у коме нису забележени прекршаји Кодекса, те би ова два пре требало посматрати као изолован случај, тим пре што је редакција заштитила идентитет деце не откривши их директно.
Препорука: Не откривати било какве детаље који могу упутити на идентитет малолетника
Крагујевачке
Посматрани су бројеви од 529 до 546. Новине садрже углавном аналитичке и истраживачке текстове, велики број интервјуа, али и анализе пренете из других медија уз уредно потписане ауторе и навођење медија из којих се преносе. Забележено је по 36 прекршаја тачака 1 и 2 Поглавља ИX Кодекса новинара Србије у сваком броју у рубрикама Занимљивости и Меридијани, који обавезују новинаре и уреднике да поштују ауторство и наводе медиј из којег су преузети садржаји. Пренет је већи број кратких форми, за које је јасно да су преузети са интернета, без навођења конкретног извора и аутора. Како су Крагујевачке уредно потписивале друге преузете садржаје, наводи се на закључак да поменути прекршаји нису чињени свесно, већ да су плод недовољног разумевања.
Препорука: Уредно наводити извор и аутора сваког пренетог садржаја са интернета
Панчевац
Посматрани су бројеви од 4825 до 4842, са изузетком броја 4839, који није достављен Савету за штампу. Забележено је 28 кршења тачке 7 Поглавља ИВ Кодекса новинара Србије, која забрањује комерцијално оглашавање у новинарској форми. Овај прекршај забележен је у сваком броју, на страни 3, а у већини бројева и на насловној. У једном случају забележен је на страни 5, а сви случајеви кршења ове тачке Кодекса новинара Србије, осим у случају када је он забележен на страни 5, односе се на једну здравствену установу, чије су комерцијалне услге представљене у новинарској форми. Заблежена су и два случаја кршења тачака 2 и 5 Поглавља И (коментари представљени као чињенице и неосноване оптужбе и клевете), и два случаја кршења тачке 2 Поглавља ИИ (економкси и политички интетреси издавача утичу на уређивачку политику). Ови прекршаји односе се на два тескта о локалном адвокату.
Препорука: Јасно обележити пропагандни садржај који је представљен у новинарској форми, и избегавати оптужбе и коментаре на рачун личности инспирисане личним сукобима новинара и издавача са поменутим особама.
Град
Посматрани су бројеви од 696 до 703. Забележена су три прекршаја тачке 7 Поглавља ИВ Кодекса новинара Србије која прописује да се комерцијлани садржаји не смеју представљати у новинарској форми. Иако се ради о граничним случајевима, ипак су ПР садржаји представљени као новинарски текст, без јасне ознаке.
Препорука: Саопштења која су по својој форми ПР одрешене компаније или асоцијације, јасно обележити као такве, без обзира да ли су наплаћени или не.
Нова наша реч
Посматрани су бројеви од 29 до 44. забележен је један прекршај тачке 7, Поглавља ИВ, која прописује да је забрањено комерцијално оглашавање у новинарској форми. У Новој нашој речи није забележен нити један други прекршај кодекса, а и представљени текст је гранични случај. Ипак, наслов недвосмислено указује да је реч о ПР тексту.
Препорука: Јасно оуначити ПР садржај, без обзира да ли је наплаћен
Извештаји
Презентације
Београд, новембар 2009. године
На основу 10, 11. И 12. члана Закона о удружењима (Службени гласник 51-09) ВЕСЕЛИН СИМОНОВИЋ, (за Асоцијацију новинских издавача и електронских медија), ВЛАДАН ФИЛИПЧЕВ, (за Асоцијацију независних локалних медија “Локал прес”), НАДЕЖДА ГАЋЕ, (за Независно удружење новинара Србије) и ЉИЉАНА СМАЈЛОВИЋ, (за Удружење новинара Србије) основали су Савет за штампу на Скупштини одржаној 2.11. 2009. У складу са овим оснивачи усвајају
Члан 1.
Оснивачи удружења под називом САВЕТ ЗА ШТАМПУ су:
Члан 2.
Савет за штампу је независно, саморегулативно тело које окупља издаваче и власнике штампаних медија, професионалне новинаре као и представнике јавности .
Члан 3.
Циљеви Савета за штампу су:
Члан 4.
Савет за штампу је правно лице са свим правима и обавезама које има по Уставу и законима Републике Србије.
Члан 5.
Седиште Савета за штампу налази се у улици Љубе Јовановића 9ц у Београду.
Члан 6.
Савет за штампу у свом раду је независан а одлуке које доноси су јавне.
Члан 7.
Савет за штампу радиће по одредбама Кодекса новинара Србије, Статута и Правилника о раду органа Савета за штампу који ће усвојити Оснивачи.
Члан 8.
Савет за штампу финансираће се из:
Члан 9.
О прикупљању и трошењу финансијских средстава за рад Савета одлучују Оснивачи
Управљање финансијама Савета прецизно се дефинише Статутом Савета за штампу.
Члан 10.
Савет за штампу има следеће органе:
Савет за штампу представљаће лице овлашћено за заступање које ће уз претходни договор Оснивача бити именовано приликом потписивања Оснивачког акта Савета за штампу.
Лице овлашћено за заступање дужно је да спроведе поступак регистрације Савета за штампу код надлежног органа.
Члан 11.
Структура Савета за штампу је трипартитна и чине је представници издавача и власника штампаних медија, новинарских удружења и представници јавности.
Начин избора, делокруг рада, овлашћења као и надлежности органа Савета за штампу биће прецизирани у Статутом Савета за штампу.
Члан 12.
Нормативни акти Савета за штампу су:
Члан 13.
Одлуку о престанку рада Савета за штампу доносе Оснивачи. Даном престанка рада Савета за штампу имовину Савета уколико је буде, Оснивачи ће поделити у хуманитарне сврхе.
Члан 14.
Одлука о оснивању Савета за штампу ступа на снагу даном потписивања Оснивачког акта од стране свих Оснивача.
Београд, 02. 11. 2009. године
Оснивачи
Веселин Симоновић, Владан Филипчев, Надежда Гаће, Љиљана Смајловић
У складу са одредбама Закона о удружењима („Службени гласник РС“, бр. 51/2009 и 99/2011 – др. закони), као и на основу чланова 11, 12, 17 и 26 Статута Удружења „Савет за штампу“, Управни одбор удружења, као највиши орган Удружења који обавља оне послове које према Закону о удружењима обавља скупштина, на седници, одржаној дана 27.11.2023. године у Београду, доноси:
СТАТУТ УДРУЖЕЊА „САВЕТ ЗА ШТАМПУ“
(Пречишћен текст)
I ОПШТЕ ОДРЕДБЕ
Члан 1.
Савет за штампу (у даљем тексту Савет) је добровољна, ванстраначка, невладина и самостална организација заснована на слободи удруживања више физичких или правних лица, основана ради остваривања и унапређења циљева описаних у овом статуту.
Савет за штампу у свом раду је независан.
Савет за штампу ради у складу са Законом о удружењима, Статутом Савета и одредбама Кодекса новинара Србије.
Члан 2.
Пун назив Савета је: САВЕТ ЗА ШТАМПУ.
Седиште Савета је у Београду, Ул. Краљице Наталије 28/II
Печат Савета је округао, пречника 2,5 цм на коме пише: Савет за штампу – Београд.
Савет има свој знак препознавања (у даљем тексту: лого) који се дефинише посебном одлуком Управног одбора.
Савет има својство правног лица, заступа га и представља председник Управног одбора, који је уједно и председник Савета.
Савет не обавља привредну делатност.
Члан 3.
Рад Савета је јаван.
Одлуке које доносе органи Савета су јавне.
Сваки члан и представник члана Савета има право увида у све записнике и опште акте и одлуке органа Савета.
Органи Савета предају Управном одбору извештаје о раду, у складу са Статутом.
Члан 4.
Управни одбор Савета чине представници медијске индустрије и професионалних новинарских удружења.
Комисију за жалбе Савета чине представници медијске индустрије, професионалних новинарских удружења и представници јавности.
II ЦИЉЕВИ САВЕТА
Члан 5.
Циљеви Савета су:
Савет остварује циљеве у области јавног информисања и на очувању угледа новинарске професије.
III ЧЛАНОВИ САВЕТА ЗА ШТАМПУ
Члан 6.
Оснивачи Савета су и чланови Савета.
О пријему нових чланова у Савет одлучује Управни одбор Савета консензусом.
Управни одбор приликом гласања о пријему кандидата у чланство Савета посебно води рачуна о томе да ли би кандидат као члан битно допринео остваривању циљева овог статута.
Ако је кандидат правно лице, циљеви утврђени статутом кандидата обавезно морају бити у складу са циљевима утврђеним овим статутом.
Представници јавности у Комисији за жалбе нису чланови Савета.
Члан 7.
Права и обавезе чланова су да активно учествују у раду органа у које су изабрани.
Чланство члану престаје смрћу или престанком постојања на други начин, сопственим иступањем или искључењем.
Даљи услови и начин учлањивања и престанка чланства регулишу се посебном одлуком Управног одбора.
IV ЗНАЧЕЊЕ ИЗРАЗА У ОВОМ СТАТУТУ
Члан 8.
Надлежност Савета подразумева право и обавезу Савета да одлучује о поднетој жалби овлашћеног подносиоца поводом конкретног садржаја у медијима, у складу са овим Статутом и Пословником о раду Комисије за жалбе.
Пуна надлежност Савета подразумева право и обавезу Савета да доноси одлуке којима усваја или одбија жалбу, у складу са овим статутом и Пословником о раду Комисије за жалбе. Пуна надлежност Савета за штампу простире се на све чланове Асоцијације медија и Локал преса, осим ако се поједини медији писменим путем изричито не изјасне да не желе да прихвате пуну надлежност Савета за штампу, као и на оне медије који су поднели захтев и којима је одобрен захтев ради прихватања пуне надлежности Савета.
Ограничена надлежност Савета подразумева да Савет може доносити одлуке и јавне опомене, у складу са овим статутом и Пословником о раду Комисије за жалбе. Ограничена надлежност Савета за штампу подразумева да је Савет надлежан да одлучује и о објављеној садржини медија који нису чланови Асоцијације медија и Локал преса нити су прихватили пуну надлежност Савета поднетим и одобреним захтевом.
Израз медији, у смислу овог статута, подразумева штампане медије и њихова издања на свим платформама, новинске агенције и информативне портале.
V НАДЛЕЖНОСТ САВЕТА
Члан 9.
Медији који нису чланови Асоцијације медија и Локал преса, а који > имају намеру да прихвате пуну надлежност Савета, обраћају се Савету са захтевом да се надлежност Савета односи и на објављени садржај тих медија.
Изјаву о неприхватању пуне надлежности Савета или подношење захтева за прихватање пуне надлежности Савета подноси овлашћено лице оснивача медија које је регистровано код надлежног органа као заступник.
Овлашћени подносилац захтева из овог члана је сваки штампани медиј и његова издања на свим платформама, информативни портал и новинска агенција.
Издања штампаних медија на свим платформама и информативни портали на другим платформама осим штампаним, морају кумулативно испуњавати и следеће додатне услове да би могли да поднесу захтев из овог члана:
– морају имати импресум
– морају имати одговорног уредника
Ако медиј, подносилац захтева за прихватање пуне надлежности Савета, не испуњава услове прописане овим чланом, што утврђује генерални секретар, захтев се одбацује.
Управни одбор Савета за штампу констатује да је медији испунио услове за приватање пуне надлежности Савета у року од 30 дана од дана подношења захтева.
VI ОРГАНИ САВЕТА
Члан 10.
Органи Савета су:
– Управни одбор
– Комисија за жалбе и
– Генерални секретар Савета
Члан 11.
Управни одбор је највиши орган Савета и обавља оне послове које према Закону о удружењима обавља скупштина.
Управни одбор сачињавају представници свих чланова Савета.
Управни одбор има пет чланова и то су председници Асоцијације новинских издавача и електронских медија, Асоцијације независних локалних медија “Локал прес”, Независног удружења новинара Србије и Удружења новинара Србије, као и једно лице које одлуком именује Асоцијација медија.
Мандат представника чланова Савета за штампу траје четири године.
У случају спречености представника члана Савета може мењати лице које он овласти писаним пуномоћјем.
Свака чланица је дужна да у разумном року обавести Савет о изабраним представницима.
Представници чланица Савета за штампу имају право на накнаду за обављени рад и покриће материјалних трошкова. О висини накнаде и структури материјалних трошкова који се алиментирају одлучује Управни одбор Савета за штампу.
Управни одбор ће донети посебну Одлуку којима ће уредити ближа питања рада и организовања Управног одбора.
У органе Савета не могу бити бирани као представници чланица представници оних медија који не прихватају надлежност Савета.
Члан 12.
У надлежности Управног одбора је:
Члан 13.
Седнице управног одбора сазива и заказује, и њима председава, председник Управног одбора.
Председник Управног одбора потписује акте које усваја Управни одбор.
Кандидате за председника Управног одбора Савета може предложити сваки члан Савета.
Председника и заменика председника Управног одбора Савета бирају сви чланови Управног одбора.
У случају да ниједан кандидат не буде изабран консензусом, гласање се понавља, а онда је изабран кандидат са највећим бројем гласова.
Председник Управног одбора не може бити реизабран на ту функцију.
У одсуству председника Управног одбора, заменик председника Управног одбора ће председавати седницама Управног одбора.
У случају да током трајања мандата, председнику Управног одбора Савета буде опозвано овлашћење да представља чланицу у Савету, мандат му престаје даном обавештавања Управног одбора о опозиву председника, бира се нови председник Савета, а до избора га замењује најстарији члан Управног одбора.
Члан 14.
Управни одбор има најмање једну седницу на свака три месеца.
Уколико оцени да је располагање имовином и средствима супротно Статуту, ставовима и смерницама Управног одбора или ако неко питање захтева хитно сазивање седнице Управног одбора, одржавање седнице Управног одбора може тражити било која чланица Савета или њен представник.
Уколико председник Управног одбора по овом захтеву не сазове Скупштину у року од 30 дана, било која чланица Савета може сазвати седницу Управног одбора
Члан 15.
Позиви за седницу Управног одбора са предлогом дневног реда упућују се представницима чланица Савета најмање три дана пре одржавања скупштине.
У изузетним случајевима тај рок може бити и краћи.
И позив послат електронском поштом сматра се уредним позивом, ако садржи време и место одржавања седнице Управног одбора и дневни ред седнице и ако је послат представницима чланица Савета.
Члан 16.
Управни одбор ради према Пословнику који се утврђује на самој седници на почетку његовог рада.
Члан 17.
Управни одбор пуноправно ради и одлучује ако седници присуствује најмање троје чланова Управног одбора .
Управни одбор Савета за штампу доноси одлуке ако за усвајање гласају најмање три члана Управног одбора, осим ако овим статутом није другачије одређено.
Пословник о раду Комисије за жалбе се доноси једногласно.
Управни одбор одлуку о избору представника јавности у Комисији за жалбе доноси једногласно.
Измене и допуне Статута и нови статут се усвајају једногласно.
Члан 18.
Шест месеци пре истека мандата представника чланица, генерални секретар Савета упућује писани позив који шаље на адресу регистрованог седишта чланица Савета, или електронски позив чланицама да изаберу нове представнике за чланове органа Савета за наредни мандат.
Члан 19.
Комисија за жалбе решава жалбе овлашћених подносилаца поводом садржаја објављених у штампаним медијима и њиховим издањима на свим платформама, информативним порталима и новинским агенцијама, за који сматрају да нису у складу са одредбама Кодекса новинара Србије.
Комисија за жалбе доноси одлуку о поднетој жалби најкасније у року од 45 дана од дана пријема жалбе у Савету.
Члан 20.
Комисија за жалбе има укупно једанаест чланова.
Чланови Комисије се бирају на следећи начин:
– Удружење новинара Србије бира два члана;
– Независно удружење новинара Србија бира два члана;
– Асоцијација медија бира три члана,
– Локал прес бира једног члана.
– Три члана Комисије су представници јавности и бирају се на начин предвиђен овим статутом.
Мандат чланова Комисије за жалбе траје четири године.
Представници чланица делегирани у Управни одбор Савета могу бити и чланови Комисије за жалбе.
Члан 21.
Комисија за жалбе усваја одлуке и јавне опомене већином ако за њих гласа најмање седам чланова Комисије за жалбе.
Одлуке и јавне опомене Комисије за жалбе морају бити образложене са посебном назнаком радње којом се врши повреда Кодекса новинара Србије и одредбе Кодекса новинара Србије која је повређена конкретном радњом.
Члан 22.
Кандидате за представнике цивилног друштва у Комисији за жалбе Савета могу предлагати:
– чланице Савета за штампу и
– друга удружења, невладине, струковне и образовне организације чији се циљеви прописани Статутом остварују у области медија, слободе говора и изражавања мишљења, заштите људских, мањинских, дечјих права и родне равноправности, заштите законитости и владавине права, промовисању транспарентности рада носилаца јавне власти и вршилаца јавних функција, борби против корупције и монопола.
Приликом избора чланова који представљају јавност у Комисији за жалбе, чланови Управног одбора дужни су да узму у разматрање и одлуче о сваком предлогу.
Кандидати за представнике цивилног друштва, то јест јавности, у Комисији за жалбе Савета предлажу се након расписаног јавног конкурса.
Јавни конкурс за предлагање представника цивилног друштва, односно јавности, у Комисији за жалбе Савета Управни одбор објављује месец дана пре избора.
Чланови Управног одбора Савета обавезни су да избор представника цивилног друштва, то јест јавности, у Комисији за жалбе Савета изврше у року од 15 дана по истеку конкурса.
Члан 23.
Савет има генералног секретара Савета (у даљем тексту: Секретар) који врши функцију заступника друштва.
Одлуку о избору Секретара доноси Управни одбор на основу спроведеног јавног конкурса.
Секретар се уводи на дужност уговором који потписује председник Управног одбора.
У надлежности секретара је следеће:
– проверавање формалне уредности и благовремености поднете жалбе
– одбацивање жалбе, ако не садржи све обавезне елементе или је неблаговремена
– проверавање формалне испуњености услова медија као подносиоца захтева за прихватање пуне надлежности Савета и обавештавање Управног одбора о томе
– медијација између подносиоца жалбе и медија на који се жалба односи у циљу решавања спора између подносиоца жалбе и медија пре одлучивања Комисије, у складу са Пословником о раду Комисије
– припремање предлога одлука за Комисију за жалбе, у складу са овим статутом и Пословником о раду Комисије за жалбе
– Информисање Управног одбора о пројектима и активностима које се спроводе или су планиране, као и о резултатима спроведених активности
– обављање других послова које му повери председник Управног одбора
VII ИМОВИНА
Члан 24.
Савет стиче имовину путем:
– доприноса чланица
– донација
– поклона и завештања
– банкарских камата на орочена средства и
– других извора
Члан 25.
О средствима која ће се утрошити на текуће активности одлучује Секретар.
VIII ИЗМЕНЕ И ДОПУНЕ СТАТУТА
Члан 26.
Измене и допуне Статута, као и доношење новог статута и пречишћеног текста Статута, у искључивој су надлежности Управног одбора Савета.
Члан 27.
Образложене предлога измена и допуна Статута, као и новог текста Статута Управном одбору Савета могу доставити органи чланица Савета, као и појединци који су чланови чланица Савета, најкасније два месеца пре одржавања седнице на којој ће се одлучивати о предлозима измена или допуна или усвајању новог текста Статута.
Предлози који се подносе у електронској форми достављају се у једном примерку.
Предлози који се подносе у писаном облику достављају се у четири примерка.
Управни одбор је дужан да све предлоге, достави на мишљење чланицама Савета, било да је реч о мењању Статута у целини, било само неких чланова Статута, или његових одредаба или формулација текста Статута, најкасније 45 дана пре одржавања седнице на којој ће се одлучивати о предлозима измена или допуна или усвајању новог текста Статута.
IX ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 28.
У случају престанка рада Савета и његовог брисања из регистра код Агенције за привредне регистре или другог надлежног државног органа, сва његова имовина прелази у једнаким деловима Асоцијацији медија, Локал пресу, Независном удружењу новинара Србије и Удружењу новинара Србије, као домаћим и недобитним правним лицима, основаним ради истих или блиских циљева.
На званичној интернет презентацији Савета стално стоји објављен пречишћен текст Статута.
Овај Статут ступа на снагу даном доношења, а примењује се од дана уписа у регистар удружења код надлежног органа.
Овај пречишћен текст Статута у потпуности мења текст Статута од 30. 10. 2020. године.
Председник Управног одбора
Жељко Бодрожић
Резултати рада Комисије за жалбе и мониторинга поштовања Кодекса новинара у онлајн медијима од априла до јуна 2020. представљени su на трибини 30. септембра 2020. у Прес центру Удружења новинара Србије)
Анализом шест онлајн медија Савет за штампу забележио је да је за три месеца Кодекс новинара Србије прекршен 2.829 пута. Овом телу је од почетка година стигла 131 жалба за кршење етичких стандарда у штампаним и онлајн медијима, што је двоструко више жалби које је ово саморегулаторно тело добило од појединаца, институција и редакција, него лане.
Праћењем шест најпосећенијих информативних портала у Србији – Србија Данас, Телеграф, Еспресо, Б92, Мондо и 021, у периоду од априла до јуна ове године, у 1.564 текстa забележено је скоро дупло више појединачних прекршаја Кодекса, 2.829, речено је на трибини Савета за штампу која је у среду, 30. септембра одржана у Прес центру УНС-а.
Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу, оценила је да број жалби које су за првих шест месеци ове године стигле у Савет за штампу у односу на број прекршаја из мониторинга изгледа занемарљив, али да је чињеница да је то повећање за више од сто одсто у односу на број жалби у истом периоду претходне године.
„Охрабрујуће је што се чини да све више људи зна да може да нам се обрати и да очекује да преко Савета за штампу може да оствари права која су им угрожена“, рекла је Новаковићева, која је предочила да је Комисија за жалбе Савета за штампу од 131 жалбе разматрала 94, од чега је у само 12 случајева утврђено да Кодекс новинара није прекршен.
Бојан Цвејић, члан Комисије за жалбе Савета за штампу, оценио је да ипак мали број жалби пристиже Савету за штампу, с обзиром да свакодневно у медијима постоје бројни прекршаји Кодекса новинара Србији, посебно у медијима таблоидног формата.
„Вести у којима има највише прекршаја су у рубрикама хроника, које се баве несрећама, трагедијама. Немамо много таквих жалби Савету. Углавном их не подносе жртве таквог медијског извештавања, већ у њихово име организације које се баве заштитом људских права“, указао је Цвејић.
Портал Србија данас у априлу, мају и јуну имао је рекордан број прекршаја Кодекса новинара Србије и Смерница за примену Кодекса новинара Србије у онлајн окружењу, у односу на остале посматране портале. Истраживачи Савета за штампу су у 606 вести на том сајту забележили 1.268 повреда етичких стандарда.
Следе портали Телеграф (856 повреда у 490 текстова), Б92 (495 повреда у 332 текста) и Еспресо (116 повреда у 67 текстова). Најмање прекршаја било је на порталима Мондо (35 прекршаја у 56 текстова) и 021 (38 прекршаја у 34 текста).
Честа професионална омашка, предочила је на трибина новинарка Александра Григоров, јесте откривање „попут слагалице“ информација у текстовима, чиме се крши право на приватност.
„У једној вести се открије име, у другој адреса, у трећој фотографија… Када сложимо те вести добијемо комплетну слику о особи која је предмет вести“, рекла је Григоров, која је са новинарком Анђелом Ишић и др доц Смиљаном Милинковић бележила кршење етике у ових шест онлајн медијима.
Према детаљној анализи Савета за штампу три поглавља (I, IV и VII) Кодекса новинара Србије која се односе на истинитост извештавања, поштовање приватности, достојанства и интегритет особа о којима се извештава и новинарску одговорност „најпроблематичнија“ у посматраним медијима, појаснила је Григоров.
Она је истакла да су резултати овогодишњег мониторинга Савета за штампу, који се у смањеном обиму наставља до краја године да би било утврђено како је епидемија утицала на извештавање медија, слични истраживању из 2017. када су такође посматрани најпосећенији онлајн медији.
Новинарка Александра Григоров на трибини је појаснила да су истраживачи ове анализе свакодневно, 12 сати дневно у рубрикама: политика, хроника, шоу-бизнис, као и у рубрици корона бележили непоштовање Кодекса и Смерница. Прекршаји су најчешће бележени у хроници и шоу-бизнису – рубрици која прати јавне личности и ријалитије.
„Иако на основу мониторинга имамо честе прекршаје у рубрици шоу-бизнис, нисмо имали жалбе на те текстове. Људи којима се крши праве кроз те текстове, немају навику да се жале Савету“, рекао је Цвејић.
Корона и избори ништа нису променили
Иако је током првих шест месеци ове године појава вируса корона у Србији била централна тема свих српских медија, двоструко увећање броја жалби Савету за штампу не може се тиме објаснити. Само 20 жалби односиле су се на извештавање о епидемији. Ни избори нису утицали на повећање броја жалби, речено је на трибини Савета за штампу.
Највећи број жалби Савету за штампу ове године подносили су грађани (81 жалба), затим невладине организације (22), док су на трећем месту медији или новинари (18).
„Медијацијом између редакција и онога ко се жали, решено је десет жалби, што значи да су медији објавили одговор или уклонили текст или коментар или шта је већ подносилац жалбе тражио”, навела је Новаковићева, која је истакла да је у овом периоду изречено и 37 јавних опомена које су се односиле на медије који нису прихватили надлежности овог тела.
Када је реч о извештавању медија о изборима, број жалби као и претходних година није се увећао. „Имали смо једну жалбу. Морала је да буде одбачена јер се односила на телевизију. Никакве друге жалбе у вези са изборима нисмо имали. То није неуобичајно, немамо у току кампање повећање броја жалби“, рекла је она.
Бојан Цвејић изјавио је и да су од државних органа жалбе Савету за штампу једино стигле од Министарства културе и информисања, на писање медија о том министарству или министру, као и од омбудсмана.
Генерална секретарка Савета за штампу истакла је да је примећен тренд непоштовања првог поглавља новинарског кодекса у медијима, а који се односи на истинитост извештавања – изостављање извора, једностраност у извештавању, не разликовање чињеница које преносе и коментара, претпоставки и нагађања, неосноване оптужбе без доказа…
Иако се претпоставка невиности често крши у медијима, у ретким случајевима жалбе дођу пред Савет за жалбу, истакла је она.
Медији и даље не поштују жртве
У првих шест месеци ове године Савет за штампу имао је само два случаја када су се породице жртве трагедија жалиле том телу на извештавање медија, иако су то заправо учестали случајеви када новинари крше етику. Један случај био је у вези са отмицом девојчице, а други са самоубиством члана породице. То је речено на трибини у среду.
„Апелујемо на грађане да људима који су жртве таквог медијског извештавања кажу да потраже правду, макар моралну, пред Саветом. Разумемо да су породице жртава у шоку, да не обраћају пажњу на медијско писање и немају свест да треба да се жале и државним органима и Савету“, рекао је Цвијић.
Новаковићева је објаснила да према правилима Савета за штампу жалбе могу да поднесу они који су лично погођени извештавањем медија или уколико се медијским садржајем повређује право групе људи.
„То је врста такмичења које постоји међу тим рубрика, ко ће више кликова да добије тако што ће да изнесе више детаља – што крвавије, то боље. Да су деца укључена у такав начин извештавања показује и мониторинг који смо радили у штампаним медијима“, истaкла је она.
Према њеном мишљењу грађани треба да укажу редакцијама, уредницима и новинарима да не желе да читају такве текстове, као и да тада ти медији неће имати оправдање за кршењем новинарског кодекса.
Закључци:
– Број прекршаја Кодекса новинара у медијима расте, као и број жалби Савету за штампу
– Иако се број жалби Савету за штампу повећава због учесталог кршења етике, потребно је још подићи свест грађанима да могу да се обрате овом телу како би заштитили своја права
– Жртвама несрећа треба да се укаже да потраже моралну правду пред Саветом за штампу, зато што мали број жалби долази од њих, иако су најчешће погођени медијским извештавањем
– Онлајн медији у највећој мери крше Кодекс у рубрикама хроника и шоу-бизнис
– Иако се претпоставка невиности често крши у медијима, у ретким случајевима таквер жалбе дођу пред Савет за жалбу
– Поглавље I Кодекса новинара Србије (Истинитост извештавања) и даље проблематично за медије
– Корона вирус и избори нису повећали број жалби Савету за штампу
ВИДЕО: Снимак трибине „Колико су медији поштовали Кодекс новинара Србије у 2020. години“30.09.2020/Прес центар УНС-а
(представљени на трибини 19. фебруара 2020. у Прес центру Удружења новинара Србије)
У другој половини прошле године у осам дневних листова са националном покривеношћу евидентирано је 5.057 текстова у којима је прекршен Кодекса новинара, што је раст за око 17 одсто у односу на 2018. годину, речено је на представљању резултата мониторинга штампаних медија Савета за штампу. Најчешћи прекршај и ове године је кршење претпоставке невиности.
Анализа је показала да је лист „Ало“, од 1. јула до 31. децембра 2019. године, са 1.266 текстова у којима су забележени прекршаји, био рекордер у кршењу новинарског Кодекса.
Следе „Курир“ са 1.106 таквих текстова, „Српски телеграф“ са 864, „Информер“ са 667, „Блиц“ са 511, „Вечерње новости“ са 354, „Политика“ са 234 и „Данас“ са 55 текстова у којима су утврђени прекршаји Кодекса новинара.
Истраживачи сматрају да је један од разлога за повећање броја прекршаја то што медији који крше Кодекс новинара ту праксу не желе да мењају, али су на пораст непоштовања етике и културе свакако утицало и промене у култури и етици јавне речи на јавној сцени на којој не постоји црвена линија, па су се увреде, псовке и претње пренеле у медије, речено је на трибини.
Проблеми медијске етике у Србији у поглављу Одговорност новинара
Као и претходних пет година, медију су у другој половине прошле године у највећој мери кршили тачке из поглавља IV Кодекса новинара, које се односе на поштовање претпоставке невиности, непримерено коришћење узнемирујућих садржаја, комерцијално оглашавање, неговање културе и етике јавне речи…
Чланица Комисије за жалбе Савета за штампу Тамара Скроза рекла је да је из овог поглавља у највећем броју, као и претходних година, кршена претпоставка невиности, која представља једно од елементарних људских права.
„Није довољно да се уместо имена наведу иницијали осумњиченог, већ се мора избећи навођење било чега што може да упути на његов идентитет“, рекла је Скроза и додала да се важност тога огледа у томе што у појединим случајевима особе које су у медијима унапред осуђене, на крају пред судом буду ослобођене.
Учесници трибине говорили су и о тачки 7 поглавља IV која се односи на неозначене огласне, ПР текстове.
„У овом периоду се видело да медији покушавају да испуне формалне услове да означе да је текст ПР. За разлику од првих година, уместо пуког текста без ознаке, стављали су бројеве, шифре на место имена новинара. То је шифра за оглас. Те бројеве не препознају читаоци, па је у том случају прекршен Кодекс“, речено је на трибини.
Означавање огласних текстова у медијима, речено је, између осталог је важно и да бисмо видели ко и на који начин покушава да уђе у медије. „Није исто ако фирма да оглас и медију плати и ако тај медији непристрасно и објективно прати активности те фирме. То су различите ствари“, рекли су представници Савета за штампу.
Речено је и да је прошле године, када је реч о скривеном оглашавању, у „Куриру“ и листз „Данас“ направљен помак. „Видљиво је да се такви текстови означавају на начин да је то јасно читаоцима“, рекао је новинар Петар Јеремић.
Говорећи о узнемирујућим фотографијама у медијима Скроза је рекла да чак иако новинари дођу до таквих садржаја не смеју да их јавно објављују.
„У готово свим случајевима насиља у породицама и убистава имамо графичке приказе насиља, стања леша. То каља простор у којем живимо“, рекла је и подсетила да у медијима фотографија жртава после удара у куле „близнакиње“ у Њујорку или терористичких напада у свету није било.
Кад је реч о неговању културе и етике јавне речи, у великом броју случајева Кодекс новинара кршен је у таблоидима приликом преношења дијалога из телевизијских ријалити програма. „Имамо масакр културе и етике јавне речи у таблоидима. Дословце се преносе дијалози који се некада и не прикажу на телевизији. Ако не гледате ријалити програме, а купујете новине, наћи ћете се очи у очи са тим ужасом“, речено је на трибини.
Јеремић је истакао и да се у овом поглављу крши и забрана дискриминације. „У таблоидима је очигледно да се дискриминишу читави народи, јер је то у политичком интересу. Чини ми се да смо близу говору мржње. Долазимо у ситуацију да се према неким народима шири говор мржње“, рекао је он.
Права малолетника
Према резултатима мониторинга,у посматраним листовима, за шест месеци евидентирано је 417 текстова у којима су та права угрожена. Представници Савета за штампу, као највећи проблем, истакли су откривање идентитета деце.
Права малолетника су у највећој мери била угрожена у „Куриру“ (151 текст), а следе „Ало“ (141), „Вечерње новости“ (70), „Српски телеграф“ и „Информер“ (21), Блиц (осам), „Данас“ (четири) и „Политика“ (један).
Учесници трибине истакли су случајеве у којима су медији у текстовима, без оправдане потребе, помињали децу јавних, естрадних личности. Као пример наведен је случај старатељства над дететом певачице Северине и бизнисмена Милана Поповића.
Подсетили су и на извештавање медија о убиству Јелене Марјановић из 2016. године, које се у анализираном периоду наставило. Истакли су да су новинари готово у сваком тексту идентификовали њено дете. „Чини се да се медији утркују да тој деци униште живот“, речено је на трибини.
На трибини је отворено и питање о санкцијама новинарима и уредницима који се нису придржавали етичког кодекса приликом извештавања о отмици дванестогодишње девојчице, као и конкретних корака који грађани могу да предузму како би се то зауставило.
Једно од решења је, навела је генерална секретарка Савета за штампу Гордана Новаковић, да се не купују новине које на тај начин извештавају и да грађани уредницима тих листова укажу да то не желе да читају. Рекла је и да се „Српски телеграф“ због текста о отмици девојчице извинио, али да је сутрадан објавио сличан садржај, а да је спорни текст и даље на њиховом порталу „Република“.
Скроза је рекла да идентитет детета које је жртва мора бити заштићен, као и његово право на достојанство. „Када су деца жртве педофилије имате и графичке приказе шта је осумњичено лице радило детету. Када се то сабере са откривањем идентитета малолетника добија се као резултат уништавања живота детета“, рекла је Скроза.
Истакла је да је проблем и са тим случајевима о којима су медији извештавали што ће они заувек остати на вебу и да ће, када дете буде одрасло, те податке моћи да пронађу послодавци, партнери…
Представници Савета за штампу нагласили су и важност поглавља I (Истинитост извештавања) и VII (Поштовање приватности) Кодекса новинара.
Речено је да су у порасту случајеви кршења Кодекса новинара у којима наслов текста не одговара његовој садржини и духу текста. „Кликбејт наслови пренесени су из онлајн у штампану сферу. Имате на дневном нивоу у свим медијима наслове који немају везе са текстом или не одговарају духу тог текста. Тиме се закони о медијима не баве, али то је јако битно за Кодекс новинара“.
Говорећи о поштовању приватности, речено је да је у медијима драстично кршена, али не само када је реч о текстовима о јавним личностима, већ и о „обичним“ људима, те да се као непобитне чињенице износе претпоставке о нечијем приватном животу.
Жалбе Савету за штампу
Генерална секретарка Савета за штампу Гордана Новаковић истакла је да је Комисија за жалбе Савета за штампу претходне године у највећем броју имала случајеве у којима су медији кршили поглавља I и VII Кодекса новинара. Неосноване оптужбе, гласине, клевете, али и коментари испод текстова у онлајн медијима, били су предмети жалби Савету за штампу.
Навела је два драстична случаја прошле и почетком ове године када је портал eПанчево водио кампању против новинара портала Панчево Си Ти Ненада Живковића и случај отмице дванестогодишње девојчице, а због којих је Савет за штампу реаговао саопштењима, што није пракса.
„Портал је месецима водио кампању против колеге Живковића. То је серија текстова у којима су изношене непоткрепљене оптужбе. Увреде су биле незабележене у нашим медијима. Изречено је девет јавних опомена том порталу. Кампања је вођена синхронизовано и симултано са Телевизијом Панчево, којој је и РЕМ изрекао мере“, рекла је Новаковић.
Комисија за жалбе Савета за штампу је у случају отмице девојчице у 14 текстова утврдила да је прекршен новинарски кодекс. „Имали смо драстичну повреду приватности те девојчице и претпоставку невиности осумњиченог“, речено је на трибини.
Насупрот порасту броја прекршаја Кодекса новинара број жалби Савету за штампу не расте. Разлози за то су што жалиоци не добијају сатисфакцију, јер ти медији не објављују одлуке Савета за штампу или је по среди страх од „освете“ тих медија.
Нaграда за кршиоце
На питање како је могуће да медији који крше новинарски кодекс добијају новац на пројектном суфинансирању медијских пројеката, учесници трибине рекли су да Савет за штампу на то указује годинама.
„Медији који су серијски кршитељи кодекса су непрекидно награђивани на локалним конкурсима, па чак и у Београду. Верујемо да медији који не поштују етичке стандарде професије не раде у јавном интересу. Када не раде у јавном интересу не треба да буду награђени новцем грађана“, речено је на трибини.
Представници Савета су, међутим, истакли и да циљ Савета за штампу није да медији буду кажњени, нити на било који други начин „обележени“ као кривци, већ да се укаже на грешке како би се оне ипставиле и како би се поправио квалитет медијског садржаја, у интересу читалаца.
Закључци:
– Број жалби упућених Комисији се смањује, иако се број прекршаја Кодекса новинара у дневним листовима повећава,
– Медији често крше права деце, најчешће откривањем њиховог идентитета. Иза овога, по правилу, не стоји лоша намера, већ недовољна свест о последицама које то може имати на будућност тог детета,
– Прикривено оглашањавање је све чешћи прекршај Кодекса, а дневне новине у највећем броју случајева плаћене огласе или ПР текстове означавају тако да формално испуне услов да је текст обележе, а да заправо читаоцима није јасно о чему је реч,
– У порасту су и случајеви кршења Кодекса новинара у којима наслов текста не одговара његовој садржини и духу текста, тако да су кликбејт наслови пренесени су из онлајн у штампану сферу,
– Медији који су серијски кршитељи кодекса су непрекидно награђивани на локалним конкурсима за пројектно суфинансирање, не обазиру се на одлуке Савета за штампу и не покушавају ништа да поправе у својој пракси.
ВИДЕО: Снимак трибине „Колико су медији поштовали Кодекс новинара Србије у 2019. години„
19.02.2020. / Прес центар УНС-а
